Zašto hrišćani ne bi trebali imati idole?

Kada čitamo Bibliju, vidimo da su Božiji poslanici u Bibliji, poput Abrahama, Mojsija as, i drugih, zagovarali strogi monoteizam. Verovali su da je Bog sve stvorio, da je savršen i da se samo Njemu treba moliti i druge zavete činiti onako kako On to naredio. Smatrali su da ako neko uvede nešto u Veru da to poništava verovanje, da ako se molimo kipovima ili mrtvim ljudima da to isto poništava verovanje, jer Bog je Sveznajući i ne trebaju Mu nikakvi posrednici u molitvi. Mrtvac ne može čuti naše molitve. Zamislite da ja sad kažem: “E Bog ovo sigurno voli, ajde da to radimo.”Odakle znaš ti da li to Bog voli?

Kako ćemo znati da li Bog nešto voli ili nam je to zabranio? Jednostavno – slao je svoje poslanike da bi ljudima objašnjavali propise. Kakva je onda svrha slanja poslanika i zakona ako će svako uvoditi ponešto u Veru i izmišljati neke stvari?

Ono što je zanimljivo u Biblliji, u Levitskom zakonu 26. poglavlje naređuje se monoteizam, zatim se kaže da je zabranjeno praviti kipove i slike i tome se moliti i ko to bude sledio opisuje se kakva ga nagrada čeka, a ko bude to ostavio objašnjava se kakva kazna čeka takvu osobu. Ovo je prvi stih:
“Ne pravite sebi kumira; ne podižite sebi ni kipa ni spomen-stupa; ne postavljajte u svojoj zemlji kamenja s likovima da pred njih padate.”
(Levitski zakon 26; 1)

Od 14. stiha Bog nabraja kazne za osobe koje to prekrše. Ono što je zanimljivo, u 29. stihu Bog preti ljudima koji to ne budu sledili:
“Jest ćete meso od svojih sinova, jest ćete meso od svojih kćeri.” (Levitski zakon 26; 29) Dakle, da li će hrišćani koji se mole kipovima i koji su uveli razne svece koji se ni ne spominju u Bibliji, biti kažnjeni tako što će jesti meso svojih sinova i kćeri?

Zatim još nekoliko stihova koji zabranjuju molitvu kipovima:

“Ne pravi sebi lika rezana ni bilo što nalik onome što je gore na nebu ili dolje na zemlji ili u vodama ispod zemlje. Ne klanjaj im se niti im služi”
(2. Mojsijeva 20:4,5)

“Nikome neću dati slavu svoju, niti hvalu svoju likovima rezbarenim” (Izaija 42:8).

“Kako se hram Božji slaže s idolima? (2. Korinćanima 6:16)

“Bežite od idolopoklonstva!” (1. Korinćanima 10:14)

“Prvi kršćani zgrozili bi se nad samom pomisli da se u crkvama postave verske slike i kipovi. Klanjanje ili izgovaranje molitvi pred takvim slikama i kipovima za njih bi bilo čisto idolopoklonstvo” (History of the Christian Church).

“Čuvajte se idola!” (1. Ivanova 5:21)

“Tvorci idola svi su ništa, ljubimci njihovi nijesu ni za što. Svedoci njihovi ne vide ništa i ne znaju ništa, da budu posramljeni.” (Izaija 44,9)

“Postideće se i poniknut će svi zajedno, otići će u ruglu oni koji prave kipove.” (Izaija 45, 16)

“I izreći ću im sud svoj za svu zloću njihovu što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima, i klanjaše se delu ruku svojih.” (Jeremija 1, 16)

Idolopoklonstvo je jedan od najopasnijih greha. Sveto Pismo na mnogo mesta kaže da će konačna sudbina svih idolopoklonika biti u ognjenom jezeru. Novi Zavet spominje idole i idolopoklonstvo preko trideset puta, i svaki put u negativnom kontekstu.

“Ili zar ne znate da nepravednici neće baštiniti kraljevstva Božjega? Ne varajte se! Ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni mekoputnici, ni muškoložnici.” (1. Koricanima 6; 10)

„Što ima hram Božji sa idolima?“

(2. Kor 6,16)