Tabor pokornih i grešnih

Uzvišeni Bog kroz Objavu Svojim stvorenjima naređuje i zabranjuje, a odredbu, On im daje i uskraćuje, pa su se Njegova stvorenja spram toga podelila u dva tabora:

– tabor koji naređeno ostavlja, a zabranjeno uzima, koji na darovima ne zahvaljuje, a zbog uskraćenog srdi se i prigovara. To su Božiji neprijatelji i oni Mu pokazuju onoliko neprijateljstva koliko se loše odnose prema Njegovim naredbama i zabranama;

– drugi tabor predstavljaju oni koji Božije zapovedi prihvataju rečima: «Mi smo Tvoji robovi! Ako nam narediš, žurimo da to ispunimo! Ako nam zabraniš, ostavljamo zabranjeno i suzdržavamo se od njega! Ako nam blagodat ukažeš, mi Ti zahvaljujemo! A ako nam nešto uskratiš, mi potrebe svoje ponizno od Tebe tražimo i Tebe veličamo!»

Između ovakvih robova i njihovog ulaska u Raj jeste samo zastor ovosvetskog života, pa kada ga smrt podigne, oni se samo premeste u večnu blagodat i neprekidni užitak. Međutim, kad je reč o pripadnicima prvog tabora, između Pakla i njihovog ulaska u njega, stoji samo zastor ovosvetskog života, pa kada ga smrt podigne, oni će se naći u jadu, bolu i nesreći.

Kada se dva tabora, dve vojske, ovosvetska i onosvetska, sukobe u tvom srcu, pa hoćeš da saznaš na čijoj si ti strani, pogledaj samo kojoj vojsci naginješ i u čijem borbenom stroju stojiš, jer ti zapravo ne možeš biti neutralan, ne možeš stajati po strani ili između dve vojske. Zasigurno ćeš biti na nečijoj strani. Tabor pokornih u strastima je vidio prevaru i obmanu, pa su ih se klonili. Obratili su se razumu za savet, pa su savet i prihvatili. Srca su uposlili razmišljanjem o cilju i svrsi njihovog stvaranja. Svoja su tela zaposlili činjenjem dobrih dela koja su im naređena. Svoje su vreme trošili na ono što će im koristiti na budućem svetu. Brzi prolazak ovog života preduhitrili su požurivanjem činjenja dobra. Borave na ovom svetu, ali im srca putuju ka onom svetu. Nastanili su se na budućem svetu, pre su u njega zagazili. Zaokupljeni su Bogom Uzvišenim i pokornošću onoliko koliko osećaju potrebe za Njime. Za budući svet se pripremaju onoliko okoliko će u njemu boraviti. Na ovo im je Bog Uzvišeni još u ovom životu uzvratio blagodatima iz Raja i njegovim mirisima: u srca im je ulio smirenost, ljubav prema Njemu i čežnju za susretom s Njim, a oslobodio ih je onoga čime je napunio srca poklonika ovosvetskih lepota: od ljubavi prema ovom svetu, od briga za njegovim nestankom i od tuge za njegovim prolaskom. Njima je bilo lako ono što je rasipnicima i ljubiteljima ovosvetskog sjaja bilo teško i trnovito. Oni su uživali u onome šta je neznalicama strano i nepoznato. Telima su bili na ovom svetu, a dušama kod Rajskih kapija.

Iz knjige “Riznica znanja”, autora Ibn Kajjima el-Dževzijje
obrada: spasenje.com