Nadnaravna dela kojima je Bog pomogao i dokazao poslanstvo Muhammedovo

Mnogi islamski učenjaci napisali su dela koja tematski tretiraju znakove i nadnaravna dela (mudžize), Verovesnika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. Ukupni broj nadnaravnih dela koja se spominju u knjigama nadmašuju brojku od hiljadu.

Nema nikakve sumnje da su svi ovi znakovi i nadnaravna dela neporecivi dokaz o istinitosti misije i verovesništva našeg Verovesnika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, sa obzirom da nadnaravno i nadljudsko delo, koje se u svojoj osnovi suprotstavlja uobičajenim okolnostima i donosi promene u ustaljeni životni ritam, ne može da učini obično stvorenje. Takva dela dolaze isključivo od Uzvišenog Stvoritelja! On ne daje nadnaravna dela lažljivcima, već sa njima isključivo pomaže Svoje poslanike kako bi dokazali istinitost svoje misije. Isto se desilo kada je promenio stanje vatre koja je postala hladna i spasonosna za Ibrahima (Avrama), zatim, kada je Musaov (Mojsijev) štap promenio u zmiju, oživeo mrtve Isau (Isusu), neka su Božiji blagoslov i mir nad njima, pa brojna druga nadnaravna dela.

Zbog toga su prethodni narodi, kada bi im bio poslat neko ko tvrdi da je verovesnik, kazali:

„Trebalo bi da Allah[1] sa nama razgovara ili da nam kakvo čudo dođe.“ (Kur'an, El-Bekara, 118)

„Govorili su: ‘Zašto mu Gospodar njegov ne pošalje kakvo čudo!'“ (Kur'an, El-En'am, 37)

 „Oni se zaklinju Allahom, najtežom zakletvom, da će, ako im dođe čudo, sigurno zbog njega vernici postati.“ (Kur'an, El-En'am, 109)

 „Oni su govorili: ‘Zašto mu Gospodar njegov ne pošalje jedno čudo?'“ (Kur'an, Junus/Jona, 20)

To je bio razlog zbog čega se osoba koja porekne te znakove, a nakon što se u njih posvedoči, smatrala pravim nevernikom koji je zaslužio da bude kažnjen, kao što je Uzvišeni preneo reči poslanika Saliha:

„O narode moj, evo ova Allahova kamila je znamenje za vas, pa pustite je neka pase po Allahovoj zemlji i ne činite joj nikakvo zlo, da vas ne bi zadesila kazna bliska.“ (Kur'an, Hud, 64)

Uzvišeni Bog je rekao: „A kada njima dokaz dođe, oni govore: ‘Mi nećemo verovati sve dok se i nama ne da nešto slično što je Božijim poslanicima dano.’ A Allah dobro zna kome će poveriti poslanstvo Svoje. One koji greše sigurno će stići od Allaha poniženje i patnja velika zato što spletkare.“ (Kur'an, El-En'am, 124)

Takođe je rekao: „Upitaj sinove Izrailjeve koliko smo im jasnih ajeta[2] (dokaza) dali! A one koji preinačuju Božije dokaze, kada su im već došli, Bog će zaista strahovito kazniti.“ (Kur'an, El-Bekara, 211)

Tj. oni koji vide ove dokaze, takvi više nemaju nikakvog izgovora niti opravdanja. Navešću neke znakove i nadnaravna dela (mudžize):

 

1. Razgovor sa drvećem i kamenjem i njihovo povinovanje Verovesnikovim, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, željama

Prenosi se od Abdurrahmana ibn Abdullaha ibn Mes'uda, Bog bio zadovoljan njima, da je rekao: „Upitao sam Mesruka: ‘Ko je Verovesnika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, obavestio o prisustvu džinna[3] u noći kada su slušali Kur'an?’ ‘Pričao mi je tvoj otac (znači Abdullah), reče on, ‘da ih je otkrilo drvo.'“ (Beleže Buharija i Muslim)

Od Džabira ibn Semure, Bog bio zadovoljan njim, prenosi se da je rekao: „Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, je rekao: ‘Zaista znam za jedan kamen u Mekki koji mi je nazivao selam (pozdrav mira) pre nego što sam dobio objavu. Znam gde se i sada nalazi!'“ (Beleži Muslim)

Enes, Bog bio zadovoljan njime, pripoveda: „Jednog dana dok je Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, tužan i raskrvavljen zbog udaraca nekih Mekkelija sedeo, došao mu je Džibril (anđeo Gavrilo), neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, pa ga je upitao: ‘Šta ti je, Muhammede?’ ‘Oni su mi učinili to i to!, odgovori on. ‘Da li želiš da ti pokažem jedan znak?, upitao ga je, a on je odgovorio: ‘Da, pokaži mi ga.’ Pogledao je u jedno stablo koje je bilo iza doline, pa mu je rekao: ‘Pozovi ono stablo!’ On ga pozva, a stablo krenu sve dok ne dođe ispred njega. Reče: ‘Reci mu neka se vrati!’ On mu reče, a stablo se vrati na isto mesto odakle je krenulo. Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, reče: ‘Dovoljno je, dovoljno.'“ (Beleži Ahmed)

Od Ibn Abbasa, Bog bio zadovoljan njime, prenosi se da je rekao: „Jednom je Božijem Poslaniku, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, došao neki beduin pa ga upitao: ‘Kako ću da znam da si ti verovesnik?’ On mu reče: ‘Ako pozovem plod sa ove palme, hoćeš li da posvedočiš da sam Božiji Poslanik?’ Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, pozvao je plod, pa on poče da se spušta sa palme sve dok ne pade kod Verovesnika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. Poslanik reče: ‘Vrati se!, a on se vrati na svoje mesto. Nakon toga beduin je prihvatio islam.” (Beleži Et-Tirmizi)

Džabir ibn Abdullah, Bog bio zadovoljan njim, pripoveda: „Putovali smo sa Božijim Poslanikom, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, pa kada smo došli u dolinu Efjeh, tu smo odmorili. Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, otišao je da obavi nuždu (fiziološku potrebu), a ja sam krenuo sa njim noseći posudu sa vodom. Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, osvrnuo se oko sebe, pa nigde nije video nešto iza čega bi mogao da se sakrije. Kada je ugledao dva stabla na kraju doline, on ode do jednog od njih, i odlomi granu sa krošnje, pa reče: ‘Uz Božije dopuštenje, kreni za mnom!’ Ono mu se pokori i krenu za njim kao što kamila sa halkom u nosu pokorno ide za svojim vlasnikom. Kada dođe do drugog drveta, odlomi granu, i reče: ‘Uz Božije dopuštenje, kreni za mnom!’ Ono mu se isto kao prvo pokori i krenu za njim. Kada mu se oba pokoriše, on ih sastavi i reče: ‘Spojite se, Božijom dozvolom!, pa se oni spojiše.” Džabir kaže: „Trčeći sam se sklonio, bojeći se da Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, ne oseti da sam u blizini, pa da se udalji. Kada sedoh, počeh da razmišljam o onome što se dogodilo. Okrenuh se i videh Božijeg Poslanika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, kako dolazi, a dve grane se razdvojiše, i svaka od njih vrati se na mesto odakle je odlomljena.” (Beleži Muslim)

 

2. Lepo ponašanje (edeb) životinja prema Božijem Poslaniku, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim

Od Abdullaha ibn Džafera, Bog bio zadovoljan njim, prenosi se da je rekao: „Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, stavio me je na jahalicu iza sebe, pa je jašući ušao u posed jednog ensarije gde se nalazila kamila. Kada je kamila ugledala Božijeg Poslanika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, poče da jeca i orosi oči suzama. Verovesnik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, priđe joj, pomilova je po glavi pa se ona smiri. ‘Ko je vlasnik ove kamile, čija je ova kamila?, upita on, pa dođe jedan mladić ensarija, govoreći: ‘Moja je, Božiji Poslaniče!’ ‘Zar se ne bojiš Boga u pogledu ove životinje koju ti je Bog dao u vlasništvo!? Požalila mi se na tebe govoreći da je izgladnjuješ i mnogo teraš da radi.'“ (Beleže Ebu Davud i Ahmed)

Enes ibn Malik, Bog bio zadovoljan njime, pripoveda: „Jedna porodica u Medini imala je kamilu koju su koristili na poslovima crpljenja vode iz bunara. Ali, ta se kamila odjednom uzjoguni i odbi im poslušnost u ovom poslu. Oni dođoše do Poslanika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, i rekoše: ‘Imamo kamilu koju koristimo za crpljenje vode iz bunara. Odjednom se uzjogunila i postala nepokorna odbivši da i dalje obavlja ovaj posao tako da je useve i palme zadesila suša.’ Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, reče svojim drugovima: ‘Ustanite.’ Oni se digoše i dođoše u baštu u kojoj se nalazila kamila ili ograđeno mesto gde se odmaraju kamile. Kamila se nalazila na kraju te bašte i Poslanik krenu prema njoj. Ensarije povikaše: ‘Ona je sada besna poput psa. Božiji Poslaniče, bojimo se da ti ne naudi’ . On, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, reče: ‘Neće od nje ništa loše da mi se dogodi’ (Ja je se ne bojim). Kada kamila ugleda Poslanika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, krenu prema njemu i pade na sedždu pred Poslanikom, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. On je uze za povodac i ona krenu na posao poslušna kao nikada pre. Drugovi Božijeg Poslanika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, rekoše mu: ‘Mi smo preči da ti učinimo sedždu od ove životinje koja ni razuma nema.’ On im reče: ‘Nije dozvoljeno čoveku da učini sedždu (padne ničice) drugom čoveku. Kada bi to bilo dozvoljeno, naredio bih ženi da učini sedždu mužu radi veličine njegovog prava nad njom. Tako mi Onoga u čijoj je ruci moj život, kada bi od stopala pa do vrha njegove glave bio čir iz kojeg izlaze gnoj i sukrvica, pa mu se okrenula i polizala ga, ne bi ispunila njegovo pravo koje ima kod nje!'“ (Beleži Ahmed)

Prenosi se da je Aiša, Bog bio zadovoljan njom, rekla: „Porodica Božijeg Poslanika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, imala je stoku. Kada god bi Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, izašao, razigrala bi se u kući, a kada bi ušao, smirila bi se i ne bi se vrtila, ne želeći da ga uznemiruje.“ (Beleži Ahmed)

Učenjak El-Hakim zabeležio je predaju od Sefine, štićenika Božijeg Poslanika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, u kojem se navodi da je rekao: „Putovao sam morem pa se desio brodolom. Pomogao sam se brodskom pločom, pa sam na njoj doplovio do jedne šume. Tu me je presreo lav. Krenuo je prema meni želeći da me pojede, a ja sam uzviknuo: ‘O lave, ja sam štićenik Božijeg Poslanika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim!’ Kada sam mu to rekao, oborio je glavu, prišao mi i gurao me svojom plećkom sve dok me nije izveo iz šume i doveo na pravu stazu. Onda kao da nešto promrmlja. Shvatio sam da se oprašta od mene. Tada sam ga zadnji put video.“ (Beleži El-Hakim)

 

3. Uvećanje hrane

Prenosi se od Džabira ibn Abdullaha, Bog bio zadovoljan njima, da je rekao: „Kada je kopan odbrambeni rov Hendek, video sam na Verovesniku, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, žestoku glad, pa sam se vratio svojoj ženi i rekao: ‘Imaš li išta od hrane, jer ja sam na Božijem Poslaniku, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, primetio žestoku glad.’ Ona je izvadila torbu u kojoj je bio jedan sa’ ječma^[4], i imali smo jednu domaću životinjicu, pa sam je zaklao, a ona je samljela ječam i završila kada sam i ja završio. Potom sam meso iskomadao u kameni ćup i vratio se Božijem Poslaniku, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. Ona mi je rekla: ‘Nemoj da me osramotiš pred Božijim Poslanikom, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, i onima što su sa njim.’ Došao sam mu i tiho rekao: ‘Božiji Poslaniče, zaklali smo jednu našu životinjicu i samljeli pregršt ječma koji smo imali, pa dođi sa nekolicinom ljudi.’ Verovesnik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, povika: ‘O ljudi sa Hendeka! Džabir je nešto napravio, pa požurite da idemo kod njega!’ Potom je Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, rekao: ‘Nipošto ne skidajte ćup i ne mesite testo dok ja ne dođem.’ Krenuo sam, a za mnom je krenuo i Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, idući ispred ostalih ljudi. Kada sam došao kod svoje žene, rekla je: ‘Da Bog da ti bilo to i to.’ ‘Uradio sam ono što si rekla!, rekoh ja, a ona potom izvadi Božijem Poslaniku, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, testo, a on pljucnu u njega i zamoli za blagoslov. Onda reče: ‘Pozovi kuvaricu da peče hleb sa mnom, a ti vadi sa mnom iz ćupa, ali ga nemojte skidati (s pladnja)!’ Bilo je hiljadu ljudi i kunem se Bogom da su svi jeli dok ga nisu ostavili i odmakli se, a naš ćup je klokotao kao i pre, i naše testo se peklo i dalje.“ (Beleže Buharija i Muslim)

Kajs ibn En-Nu'man pripoveda: „Kada su Verovesnik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, i Ebu Bekr, skrivajući se krenuli na putovanje, naišli su na nekog pastira koji je čuvao ovce. Zatražili su od njega da ih napoji mlekom, ali im on reče: ‘Ja ne posedujem ovcu koja bi mogla da se pomuze. Ali, imam ovo žensko jare koje je zimus postalo steono i čije je vime već presušilo.’ Poslanik reče: ‘Dovedi je.’ Kada je dovedoše, Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, sveza je, pomilova je po vimenu, pa prouči molbu Bogu nakon čega ona poče da preživa.” Reče: „Potom mu je Ebu Bekr, Bog bio zadovoljan njime, doneo posudu, pa ju je pomuzao i dao Ebu Bekru da se napije mleka. Ponovo ju je pomuzao pa je dao pastiru da se napije. Nakon toga je pomuzao pa se i sam napio. Pastir ga upita: ‘Tako ti Boga, ko si ti? Tako mi Boga, nikad u životu nisam video nikoga poput tebe!’ Poslanik ga upita: ‘Da li ćeš da znaš da sačuvaš tajnu ako ti kažem?, a pastir potvrdno odgovori, pa mu on reče: ‘Ja sam Muhammed, Božiji poslanik.’ ‘Ti si onaj za kojeg Kurejšije tvrde da je Sabejac?, upita ga, a on reče: ‘Tako oni govore!’ Pastir reče: ‘Svedočim da si ti verovesnik i svedočim da je ono sa čime dolaziš prava istina. To što si ti učinio nije u stanju da učini niko drugi mimo verovesnika! Želim da idem sa tobom!’ On mu reče: ‘Danas to nisi u mogućnosti, međutim, kada saznaš da sam postao jak, tada nam se pridruži!'“ (Beleži El-Hakim)

Ebu Hurejre, Bog bio zadovoljan njim, rekao je: „Došao sam Božijem Poslaniku, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, sa nekoliko datula i rekao sam mu: ‘Moli Boga da mi da blagostanja u ovim datulama.’ Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, skupi datule pa uputi molbu za mene tražeći blagostanje od Boga. Zatim je rekao: ‘Uzmi ih i stavi u ovaj svežanj. Kad god budeš hteo da uzmeš od ovih datula, zavuci ruku u njega i uzmi, ali nemoj da ga otvaraš i širiš.’ Izvadio sam iz tog svezka tovare i tovare datula i delio ih na Božijem putu. Iz njega smo jeli i druge hranili. Taj svežanj sam stalno čuvao vezan za svoju odeću, ali se pokidao na dan kad je ubijen Osman.“ (Beleže Ahmed i Et-Tirmizi)

Prenosi se od Katade, a on od Enesa, Bog bio zadovoljan njime, da je rekao: „Dok je bio u Zevra'u, Poslaniku, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, je neko doneo posudu sa vodom. Stavio je ruku u posudu i voda je počela da izvire između njegovih prstiju. Sa tom vodom ljudi su se abdestili (versko pranje).” Katade reče: ‘Upitao sam Enesa: ‘Koliko vas je bilo?’ Reče: ‘Tri stotine ili približno toliko.'“ (Beleže Buharija i Muslim)

Od Abdullaha, Bog bio zadovoljan njim, prenosi se predanje: „Mi smo smatrali da čuda predstavljaju blagostanje, a vi ih smatrate znacima zastrašivanja. Bili smo na jednom putovanju sa Božijim Poslanikom, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, pa nam je ponestalo vode. On je rekao: ‘Potražite ostatak vode, i oni su doneli neku posudu u kojoj je bilo malo vode, nakon čega je on stavio svoju ruku u tu posudu, a zatim rekao: ‘Požurite ka blagoslovljenoj vodi, a blagoslov je od Boga!’ Ja sam video vodu kako izvire između prstiju Božijeg Poslanika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, a ponekad bismo čuli tesbih (slavljenje Boga) od hrane dok je on jede.“ (Beleži Buharija)

Uvećanje hrane i pića, to su događaji koji su se iz ničega desili. To se naziva stvaranjem, a to je u mogućnosti da učini isključivo Bog. Stvoriti nešto, pa makar to bila i jedna datula, nisu sposobni ni mađioničar niti vračar!

4. Lečenje bolesti

Kada je bila bitka na Hajberu, Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, proučio je molbu Bogu za ozdravljenje Alije ibn Ebi Taliba, Bog  bio zadovoljan  njim, koji je imao problema sa očima, pa mu je pljucnuo pljuvačkom u oči nakon čega je on ozdravio. (Beleže Buharija i Muslim)

Prenosi se od Jezida ibn Ebi Ubejda, Bog bio zadovoljan njim, da je rekao: „Video sam trag udarca na potkolenici Seleme i rekao: ‘Ebu Muslime, kakav je ovo udarac?’ ‘Ovo je udarac, rekao je on, ‘koji sam zadobio na dan Hajbera. Tada su ljudi rekli: ‘Pogođen je Seleme!’ Ja sam došao Verovesniku, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, i on je tri puta pljucnuo na ranu i sve do sada nikada me nije zabolelo.'“ (Beleži Buhari)

Takođe: Abdullah ibn Atik slomio je nogu. Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, potrao je svojom rukom i rana je zacelila kao da ništa nije ni bilo! (Beleži Buhari)

Takođe: Prenosi se da su stanovnici Mekke zatražili od Verovesnika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, da im pokaže neko čudo – znak, pa je Verovesnik zamolio svoga Gospodara da raspolovi Mesec nakon čega se mesec raspolovio na dve polovine. Jedna polovina otišla je sa desne, a druga sa leve strane brda. Verovesnik im tada reče: „Posvedočite, posvedočite!”, a oni rekoše: „Muhammed je začarao naše oči!” Neki se dosetiše: „Muhammed nije u stanju da začara oči svih ljudi, pa pitajte putnike kada dođu sa putovanja!” Kada god bi ugledali nekog putnika da dolazi, pitali bi ga: „Da li si video da se Mesec raspolovio?’, a oni bi svi odgovarali: „Da, videli smo!“ (Beleže Buharija i Muslim)

6. Jecanje panja

Verovesnikova, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, džamija bila je sagrađena na palminim panjevima. Kada je želeo da se obrati ljudima, Poslanik se stalno oslanjao na jedan palmin – panj, i takav običaj potrajao je jedno izvesno vreme sve dok se broj ljudi nije povećao i dok džamija nije postala ispunjena klanjačima. U takvim okolnostima, oni klanjači koji su se nalazili u poslednjim džamijskim redovima nisu mogli da vide Verovesnika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, a pogotovo žene.

Jednog dana došla mu je žena – ensarijka čiji je sin bio stolar i rekla mu: „Božiji Poslaniče! Moj sin je stolar, pa hoćeš li da mu naredim da ti napravi minber sa kojeg ćeš da govoriš ljudima?” Verovesnik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, prihvatio je tu ponudu, pa mu je sagrađen minber koji je imao tri stepenice. Postavili su ga u džamiji odmah pored onog panja sa kojeg se Verovesnik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, stalno obraćao ljudima. Jednog dana kada je Verovesnik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, trebao da održi govor, prošao je pored panja i nije se popeo na njega. Zaobišao ga je i popeo se na minber da sa njega govori. Čim je osetio da ga je Verovesnik ostavio, panj se rastužio, počeo je da plače i jeca toliko da se skoro iščupao, sve od tuge za Božijim Poslanikom, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. Verovesnik reče: „Zar se ne čudite zbog čežnje ovog panja?” Ljudi mu priđoše, a čitava džamija poče da se trese zbog čežnje panja i brojnog plača. Verovesnik je tada sišao, pomilovao ga svojom rukom, zatim ga prislonio uza se, a ono poče da jeca kao što jeca dete kada se smiruje. Tada je rekao: „Tako mi Onoga u čijoj je ruci Muhammedova duša, da mu nisam prišao, zbog tuge za Božijim Poslanikom plakalo bi ovako sve do Sudnjeg dana!” Nakon toga je Verovesnik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, naredio da se ovaj panj ukopa ispod njegovog minbera. Džabir je rekao: „Ono je plakalo zbog spominjanja Boga koje je slušalo.'“ (Beleži Buharija)

7. Kazna za onoga koji je varao Verovesnika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim

Enes, Bog bio zadovoljan njime, pripoveda: „Jedan je čovek bio hrišćanin pa je primio islam i naučio je (poglavlja) El-Bekare i Imranova porodica. Bio je Verovesnikov, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, pisar objave, a onda se ponovo vratio u hrišćanstvo i među sledbenike Knjige koji ga veličaše i ceniše. Diveći mu se, govorili su: ‘Ovo je čovek koji je pisao za Muhammeda.’ On je imao običaj da kaže: ‘Muhammed ne zna ništa osim ono što sam mu ja pisao.’ Nije prošlo mnogo vremena a Bog je učinio da mu se vrat slomi. Umro je pa su ga ljudi zakopali, ali ga je sutradan zemlja izbacila. Ljudi su rekli: ‘Ovo je delo Muhammeda i njegovih drugova. Pošto je on pobegao od njih, oni su iskopali našeg druga i izbacili su ga.’ Zatim su mu ponovo iskopali dubok grob, ali ga je sutradan zemlja opet izbacila, a oni su ponovo rekli: ‘Ovo je delo Muhammeda i njegovih drugova. Iskopali su našeg druga pošto je on pobegao od njih pa su ga izbacili.’ I oni mu još jednom iskopaše i spustiše ga u zemlju najdublje što su mogli, ali ga je sutradan zemlja ponovo izbacila, i oni shvatiše da to nisu uradili ljudi, i ostaviše ga.“ (Beleže Buharija i Muslim)

Osim ovih, još je mnogo dokaza, jasnih znamenja i nadnaravnih dela – mudžiza, koje argumentišu Verovesnikovu, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, istinitost i Božiju pomoć koja mu je neprestano bila ukazivana.

No, možda će neko da upita: „Sve ove mudžize – nadnaravna dela bila su vezane za prethodne događaje koje mi nismo mogli da vidimo. Ono što želimo jeste da vidimo savremenu mudžizu koja u ovom trenutku može da se vidi golim očima. Da li danas, u ovom trenutku, postoje neke od ovih mudžiza (nadnaravnih dela) ?”

Odgovor je kratak: Da, postoje tri veličanstvena znamenja:

Prvo nadnaravno delo odnosno mudžiza, to je plemeniti Kur'an! Zaista su mnogi primeri koji dokazuju nadnaravnost Kur'ana, međutim, sažeću ih u četiri kategorije:

• Nadnaravnost prilikom izveštavanja;

• nadnaravnost vezana za neviđeno tj. nepoznato – gajb;

• nadnaravnost u pogledu zakonodavstva;

• naučna nadnaravnost Kur'ana.

O svakoj od navedenih kategorija napisana su brojna dela, o čemu nije prilika da detaljnije govorimo. Nadam se da ćemo o njima da govorimo u posebnoj knjizi.

Drugo nadnaravno delo, to je Verovesnikova, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, tradicija – sunnet[5]. Primeri nadnaravnosti sunneta su mnogobrojni, a među njih svakako ubrajamo: naučnu nadnaravnost sunneta u pogledu onoga što prethodno nije bilo otkriveno sve do našeg vremena, a hadisi (predaje) koji o tome govore zaista su mnogobrojni, čak toliko da je formirana Međunarodna organizacija za naučnu nadnaravnost Kur'ana i sunneta koja je ogranak Rabite – Svetske muslimanske lige.

Najčešće oblasti naučne nadnaravnosti su u medicini i njenim naukama, u naukama vezanim za astronomiju i istraživanja svemira, u naukama koje se bave istraživanjem Zemlje i mora, pa u brojnim drugim naučnim oblastima. Broj naučnoistraživačkih studija meri se hiljadama, a sasvim je jasno da sve te studije nisu mogle da se obuhvate u jednom kratkom vremenskom razdoblju, osim ako je njihov izvor Božija objava.

Treće nadnaravno delo veže se za bunar Zemzem. Primeri nadnaravnosti Zemzema su brojni, a među njima su sledeći:

Dugotrajnost njegovog postojanja, jer je iskopan još za vreme života Ibrahima (Avrama), neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, i još uvek postoji, iako period opstojnosti drugih bunara najčešće ne prelazi prosek od pedeset godina nakon čega oni potpuno presuše.

Obimnost protoka njegove vode, sa obzirom na to da ona neprestano izvire i izlazi u velikim količinama, što je nepoznato kada su u pitanju drugi bunari.

Brojnost onih koji je piju. Možda će neko da pomisli: „U odnosu na mali broj onih koji je koriste, to je velika količina vode!?” Odgovoriću da je ovakva konstatacija potpuno pogrešna. Naprotiv, u čitavom svetu ne postoji neki bunar sličan Zemzemu iz kojeg pije toliki broj ljudi. Pa, broj hodočasnika svake godine nadmašuje cifru od tri miliona, a tom broju je približan broj klanjača koji tu budu prisutni u vreme meseca ramazana. Takođe, godišnji broj posetioca Mekkanskog hrama nadmašuje već spomenutu brojku, a svi oni koriste i piju vodu sa njegovog vrela, pa čak je i odnose svojim domovima. Osim toga, zemzem voda se organizovano distribuiše u Medinsku džamiju, a formirane su i fabrike za flaširanje i izvoz zemzema na svetskoj razini. Uprkos tome, broj njenih korisnika se ne smanjuje, čak se neprestano povećava.

Suprotstavlja se prirodnim zakonitostima, jer se izvori ne javljaju u pustovitim i peščanim predelima.

Vrelina mesta u kojem izvire. Mekka se ubraja među najtoplije gradove sveta tokom čitave godine, i u takvom klimatskom ambijentu neshvatljivo je da bunari budu dugotrajni. Logično je da oni brzo presuše.

Nepostojanje porekla njenog vrela, sa obzirom da u neposrednoj blizini ne postoji neka reka ili more. Uzgred recimo i to da su kiše u Mekki retka pojava, pa i pored toga, zemzem voda ne presušuje.

Lekovitost za mnoge bolesti. Verovesnik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, nosio bi zemzem u posudama i mešinama. Njime bi polivao po bolesnicima i pojio ih. O zemzem vodi je, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, rekao: „Lek je za bolest!” O čemu ćemo da govorimo. Broj onih koji su se izlečili zemzemom toliko je brojan u svakoj generaciji da čak dostiže stepen neporecivog ubeđenja kod muslimana (ar. et-tevatur).

Onaj ko redovno pije zemzem, nema potrebu za hranom.

U hadisu gde se spominje priča o prelasku na islam Ebu Zerra: „…upitao ga je Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim: ‘Kada si došao ovde?’ Rekao sam: ‘Ima već trideset dana i noći’ Upitao je: ‘Ko te je hranio?’ Rekao sam: ‘Nisam imao nikakve hrane osim zemzem vode koju sam pio, pa sam se i udebljao, a i salo sam dobio na stomaku a da nisam osetio nikakvu glad niti nemoć.’ Na to je Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, rekao: ‘Ta voda je zaista blagoslovljena i zasićuje kao i hrana!'“ (Beleži Muslim)

Prenosi se od Ibn Abbasa, Bog bio zadovoljan njima, da je rekao: „Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, rekao je: ‘Najbolja voda na zemljinoj površini je zemzem voda. Ona zasićuje kao i hrana i lek je od bolesti. A najgora voda na zemljinoj površini je voda iz doline Berhut na ostacima Hadrmevta, poput je noge veoma otrovnih gmizavaca, osvane izvirući, a omrkne bez imalo traga vlažnosti.'“^[6]

Od Ibn Abbasa, Bog bio zadovoljan njim, prenosi se da je rekao:

„Nazivali smo ga ‘zasićujući’ (tj. Zemzem) i u njemu smo imali divnog pomagača za svoje porodice.“

Nakon što je naveo predaju od Džabira, Ibnul-Kajjim, Bog mu se smilovao, rekao je: „Neverovatne stvari sam doživeo, i ja i drugi, u lečenju zemzemom. Ovom vodom sam se lečio od nekoliko bolesti i ozdravio sam Božijom voljom. Video sam ljude koji su skoro pola meseca, pa i više, živeli samo od zemzema, ne osetivši glad. Obavljali bi tavaf (kruženje oko Kabe) poput svih drugih ljudi. Jedan čovek me obavestio da je najverovatnije četrdeset dana koristio isključivo zemzem, a bio je u tolikoj snazi da je nesmetano mogao da ima odnos sa svojom ženom, da konstantno posti i kruži oko Kabe.“

 

9) Molbe koje prouči onaj koji pije zemzem su  uslišane

Od Džabira ibn Abdullaha, Bog bio zadovoljan njima, prenosi se da je rekao: „Čuo sam Božijeg Poslanika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, kako kaže: ‘Zemzem voda je za ono za što se pije!'“ (Beleže Ahmed i Ibn Madže)

Prvaci naših ispravnih prethodnika postupali su u skladu sa značenjem ovog hadisa. Od Suvejda ibn Seida, Bog bio zadovoljan njime, prenosi se da je rekao: „Video sam Abdullaha ibnu-l-Mubareka u Mekki kako je prišao Zemzemu, natočio je vodu u posudu, pa se okrenuo prema Kabi i rekao: ‘Bože moj, Ibn Ebil-Mavali nam je preneo od Muhammeda ibnul-Munkedira, a on od Džabira da je Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, rekao: ‘Zemzem voda je za ono za što se pije.’ Ovo sad pijem zbog žeđi na Sudnjem danu, pa ju je popio.“^[7]

Ed-Dejnuri je zabeležio u svom delu „El-Mudžalese” predaju od El-Humejdija koji je rekao: „Bili smo kod Ibn Ujejne kada je došao neki čovek i upitao: ‘Ebu Muhammede, da li je verodostojan onaj hadis koji si nam pričao o zemzem vodi?’ On reče: ‘Jeste.’ On mu reče: ‘Zaista sam maločas popio zemzem zbog želje da mi ispričaš stotinu hadisa!’ ‘Sedi, reče mu Ibn Ujejne i ispriča mu stotinu hadisa.“^[8]

Ova činjenica je već davno isprobana i još uvek ljudi koriste priliku da pri pijenju zemzema uče dove[9] (molbe), pa im one bivaju uslišane.

[1] Allah je arapska reč koja označava vlastito ime Jednog, Jedinog, Istinskog Boga koji je jedinstven u svemu i nije nikakav naziv za nekog posebnog Boga muslimana. Koren ovog imena je u reči ‘ilah’ koja u arapskom jeziku znači bog ili božanstvo, bilo ono istinito ili lažno. Dodavanjem određenog člana ‘El’, dobija se reč ‘El-Ilah’ koja je osnova imena ‘Allah’ kojim se označava Jedan, Jedini, Istinski Bog koji postoji, Stvoritelj i Gospodar svega, Jedini Koji zaslužuje da se obožava i Jedini Koga Njegovi robovi istinski obožavaju. Sva božanstva mimo njega su lažna. Uzvišeni Bog u islamu ima mnoštvo lepih imena, a ime Allah upućuje na sva ostala Božija lepa imena. Hrišćani i Jevreji koji govore arapskim jezikom isto tako Boga nazivaju Allah i to ime koriste u Bibliji.

[2] Ajet je arapska reč koja u jezičkom smislu znači znak, čudo, primer. U terminološkom značenju ajet se odnosi na odlomak iz Kur'ana (poslednje Božije objave). Svaki ajet u Kur'anu je Božija reč, i u njima su dokazi za razumom obdarene.

[3] Džinni su duhovna bića koja su prvobitno, za razliku od čoveka koji je stvoren od zemlje, stvoreni od vatre. Oni pripadaju nevidljivom svetu i čovek ih ne može videti. Oni se poput ljudi razlikuju, ima ih dobrih i loših, jedu, piju, imaju porodice, i biraju između puta dobra i puta zla. Iblis ili Šejtan (Sotona ili Đavo), Bog ga prokleo, je od džinna.

[4] Oko četiri pregršta (op. prev.)

[5] Sunnet u etimološkom smislu označava, put, pravac, običaj, tradiciju i način, bez obzira bio dobar ili loš. Sunnet u terminološkom smislu je sve ono što je preneseno od Božijeg poslanika Muhammeda, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, njegove reči, praksa, prećutno odobravanje, moralno-etičke osobenosti ili životopis. Sunnet je, nakon Kur'ana, drugi glavni izvor islama. On je, isto kao i Kur'an objava od Uzvišenog Boga, sa tom razlikom da je Kur'an Božija objava po značenju i rečima a sunnet Božija objava po značenju a rečima od Poslanika.  Uzvišeni Bog kaže: „On (Muhammed) ne govori po hiru svome – to je samo Objava koja mu se obznanjuje.“

^[6] „Es-Silsiletus-sahiha”, od Albanija, 3/45.

^[7]„Et-Tergibu vet-terhib” od El-Munzirija, Kitabul-hadždž, 1/188.

^[8]Pogledati: „Irva'ul-galil” od Albanija, 4/330. Učenjak  je ovu priču ocenio slabom.

[9] Dova (ar. Du'a) u jezičkom smislu znači poziv. U terminološkom smislu to je molitva ili molba koja se upućuje Uzvišenom Bogu rečima. Ona je suština i srž obožavanja. Ona predstavlja pokazivanje nemoći, potrebe i poniznosti prema Uzvišenom Bogu od strane slabašnog čoveka, koji sam sebi ne može da pomogne, kroz njegovo obraćanje za pomoć Svemogućem Bogu, koji mu je sposoban dati sve što valja, a od njega odagnati sve što mu šteti. Dova se upućuje samo Uzvišenom Bogu.

Odlomak iz knjige „Neporecivi argumenti o istinitosti poslanstva Muhammeda.“ www.islamhouse.com/sr/books/2786508/