Michael H. Hart: U svojoj poznatoj knjizi izabrao Poslanika Muhammeda kao najuticajniju ličnost u istoriji čovečanstva

Američki astrofizičar i pisac. Doktorirao je astronomiju na Princeton Univerzitetu  1972. god. Bio je istraživač Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja, Goddard Space Flight Center, i Karniedž institucije za nauku. Bio je profesor na Univerzitetu Maryland, Univerzitetu Trinity i Fakultetu Anne Arundel Community. Kada je Majkl Hart hteo svetu da predstavi stotinu najvećih ličnosti koje su izvršile uticaj u svetu, na prvo mesto te odabrane stotine stavio je Poslanika Muhammeda. U svojoj knjizi The 100: A ranking of the most influential persons in history (100 najuticajnijih osoba u istoriji) koja je prodata u više od 500 000 primeraka i prevedena na petnaest jezika, o poslaniku Muhammedu, alejhi selam, između ostalog, napisao je sledeće:

„Moj izbor Muhammeda za vodeću poziciju među najuticajnijim ličnostima u svetu, verovatno će neke čitaoce da iznenadi i može biti doveden u pitanje od drugih, međutim, on je bio jedini čovek u istoriji koji je bio izuzetno uspešan na oba nivoa, i verskom i svetovnom. Od skromnog početka, Muhammed je osnovao i doneo jednu od najvećih svetskih religija i postao je izuzetno efikasan politički vođa. Danas, trinaest vekova nakon njegove smrti, njegov uticaj još uvek je snažan i sveprisutan.”^[1]

Zatim dodaje:

„Većina ljudi u ovoj knjizi imala je prednost da su rođeni i odrasli u centrima civilizacije, u visoko kultivisanim ili politički odabranim narodima. Muhammed je, međutim, rođen 570. godine, u gradu Mekki, u južnoj Arabiji, u to vreme zaostaloj oblasti sveta, daleko od centara trgovine, umetnosti i obrazovanja. Ostao je siroče sa šest godina i bio je odgajan u skromnom okruženju. Islamska tradicija nam kaže da je on bio nepismen. Njegov ekonomski položaj poboljšan je kada se, sa dvadeset pet godina oženio bogatom udovicom. Ipak, kako se primakao četrdesetim, bilo je malo spoljašnjih indikacija da je bio izuzetan čovek.”^[2]

Potom je napisao:

      „Kako dakle da neko oceni ukupni Muhammedov uticaj na ljudsku istoriju? Poput svih religija, Islam vrši ogroman uticaj na živote svojih sledbenika. To je razlog zbog kojeg svi osnivači velikih svetskih religija zauzimaju istaknuto mesto u ovoj knjizi. Budući da je otprilike dvostruko više hrišćana nego muslimana u svetu (ovo se odnosi na vreme kada je ovo pisao), u početku može izgledati čudno da je Muhammed više rangiran nego Isus. Postoje dva glavna razloga za tu odluku. Prvo, Muhammed je odigrao daleko važniju ulogu u razvoju Islama nego što je Isus učinio za razvoj hrišćanstva. Iako je Isus bio odgovoran za glavne etičke i moralne zapovedi hrišćanstva, Sv. Pavle bio je glavni programer hrišćanske teologije, njen glavni propagator i autor velikog dela Novog zaveta.

Muhammed je, međutim, bio odgovoran i za teologiju Islama i njegovih glavnih etičkih i moralnih načela. Osim toga, on je igrao ključnu ulogu u propagiranju nove vere, kao i u uspostavljanju verske prakse Islama.

Nadalje, Muhammed (za razliku od Isusa) bio je svetovni, kao i verski vođa. U stvari, kao pokretačka sila arapskih osvajanja, lako bi se mogao rangirati kao najuticajniji politički vođa svih vremena.”^[3]

Zaključuje, i kaže:

„Vidimo zatim, da su arapska osvajanja iz sedmog veka nastavila da igraju važnu ulogu u ljudskoj istoriji do današnjeg dana. Bila je to nenadmašna kombinacija svetovnog i religijskog uticaja, koja po mom osećaju daje pravo da se Muhammed smatra najuticajnijom ličnošću u ljudskoj istoriji.”^[4]

[1] Michael H. Hart, The 100: A ranking of the most influential persons in history, New York 1978. str. 3.

[2] Isto, str. 3–4.

[3] Isto, str. 8–9.

[4] Isto, str. 10.

Odlomak iz knjige: “100 svetskih velikana o islamu“.