Sir Arthur Naulor Wollaston, (1842–1922) Englez, bio je Vitez Zapovednik Reda Indijskog Carstva. Kada je imao šesnaest godina poslat je u Indiju, gde je i proveo svoju karijeru. Bio je sekretar Indijskog Arhiva. Veliki autoritet indijskog i persijskog jezika. Godine 1882. napisao je Englesko-persijski rečnik. U svojoj knjizi The Sword Of Islam (Mač islama), o Poslaniku Muhammedu, alejhi selam, napisao je:
„Između Crvenog mora i Persijskog zaliva, leži trokutasti prostor, sušan i gotovo bez vode, osim kada se povremeno pojave poplave koje daju svežinu i naprave šarmantne oaze u pustinji. Divlja, pusta, sumorna i monotona peščana regija Arabije, darovala je i nekoliko karakteristika vrednih pažnje; ipak ova zemlja, neprivlačna po svojoj prirodi, tako nezanimljiva po svojim karakteristikama, odigrala je veoma bitnu ulogu u svetskoj istoriji, pa zbog toga može zadobiti visoku počast i odliku kao mesto rođenja Poslanika Islama – genija koji može biti presudan budućim naraštajima sa obzirom na njegovu misiju koja je imala puno jači uticaj na sudbinu ljudskog roda od bilo kojeg drugog odabranog sina Adamovog koji je ostavio svoje otiske na pesku vremena.”[1]
O obredima hodočašća i molitvi muslimana, napisao je:
„Kada zaista vidimo, kao u slučaju obreda hodočašća, da zbog savesti, uticajni i moćni napuste sav luksuz života kako bi prošli kroz teškoće, probleme i opasnosti putovanja u svete arapske gradove, zar to nije upečatljivo svedočanstvo moći učenja Kur’ana koja vuče napred svom dužinom i širinom nastanjenog dela sveta?! To je vera čije doktrine slede milioni i milioni ljudi. Zar ne bi trebala takva iskrenost, revnost i moramo reći takva pobožnost, postideti srcem slabu pobožnost hrišćana? (…) Zar molitva svakog sledbenika u džamiji Mekke, kada moli za pomoć i traži da se spreči srdžba Stvoritelja u koga je hadžija poverovao, ne izgleda kao da odjekuje nebeskim svodom dajući ponudu ravnodušnom i bezvoljnom hrišćanskom narodu da slede primer zalaganja kakvo muslimansko obožavanje pruža? Možemo li mi, jedan i svi, pognuti glavu u poniznoj pokornosti, kao da nam glas savesti izriče reči nežne opomene: ‘Idi i uradi isto’?!”[2]
Fusnote:
[1] Arthur N. Wollaston, C.I.E., The Sword Of Islam ,John Murray, London 1905. str. 1.
[2] Isto, str. 505–506.
Izvor: Knjiga: “100 svetskih velikana o islamu”
https://d1.islamhouse.com/data/sr/ih_books/single/sr_100_velikana_o_islamu_muslimanima.pdf