Izrazi koje hrišćani koriste u svojim tvrdnjama da je Isus Bog

Hrišćani koriste sledeće izraze kako bi dokazili njihovu tvrdnju da je Isus Bog:

1.  Reč ‘Sin Božiji’,
2.  Reč ‘Otac’,
3.  Reč ‘Bog’,
4. Reč ‘Gospodar’.

Hrišćani kažu da se Isus lično nazvao imenom ‘Sin Božiji’, na osnovu toga oni tvrde da je Sin Božiji i sam Bog.

Odgovor na ovu njihovu tvrdnju:

1. Reč ‘Sin Božiji’

Pored toga što se Isus nazvao Sinom Božijim, on se i nazvao i Sinom Čovečijim, kao i Sinom Davidovim. Prema tome, i njegova druga imena moraju se ravnopravno koristiti. Reč ‘Sin’ u njenom bukvalnom značenju nije ispravno koristiti. To bi podrazumevalo spolni odnos između roditelja i nastanak od sperme, a to je ovde apsurdno. Zato se ova reč mora shvatiti u prenesenom značenju, tj. značenju „Dobri”.

Pored toga, imenom „Sin Božiji” nazvani su i drugi, kao što su Adam, David, Jakov i Solomon, i to u hrišćanskim svetim knjigama Pored njih, ovim imenom su nazvani i drugi ljudi, kao što su Izraeljevi sinovi, Nojeve pristalice, kao i pristalice samog Isusa. Svi pomenuti nazvani su ‘Sinom’ zbog njihove pokornosti Bogu i čuvanja od greha.

U davna vremena svaki pobožni i pokorni vernik nazivao se ‘Sinom Božijim’, što se sasvim jasno može videti iz teksta Starog zaveta. Zato nije bilo nikakvog problema da se ovim imenom nazove i Isus. Štaviše, svi vernici i pobožni ljudi mogli su se zvati ovim imenom. Sam Isus je otvoreno i jasno rekao:

A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone; Da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima; jer On zapoveda svom suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima. (Novi Zavet, Matej, 5:44-45)

Svi dobri ljudi i pobožni vernici nazvani su sinovima Božijim. Na ovakvo značenje ovih reči ukazuje Jovan u svom Jevanđelju gde kaže:

A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo. (Novi Zavet, Jovan, 1:12)

A Isus im reče: Kad bi Bog bio vaš Otac, ljubili biste mene; jer ja od Boga iziđoh i dođoh; jer ne dođoh sam od sebe, nego me On posla. (Novi Zavet, Jovan, 8:42)

Kad bi Bog bio vaš Otac – ovde se jasno vidi da ovo znači ‘kada biste vi bili vernici voleli biste mene’.

Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Božija nazovemo i budemo; zato svet ne poznaje nas, jer Njega ne pozna. (Novi Zavet, Jovanova, 3:1)

Pavle je rekao:

Jer koji se vladaju po duhu Božijem oni su sinovi Božiji. (Stari Zavet, Poslanica Rimljanima, 8:14)

U svom govoru na Gori sam Isus je rekao:

Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati. (Stari Zavet, Matej, 5:9)

Iz svega gore navedenog se vidi da je Isusov nadimak ‘Sin Božiji’ u prenesenom a ne u bukvalnom smislu.

2. Reč ‘Otac’

Hrišćani na osnovu citata u kojima se spominju reči „Isusov Otac” veruju da je Bog njegov Otac, a on njegov Sin. Na osnovu ovakvog odnosa između njih dvojice, oni veruju da je Isus istinski Bog od istinskog Boga. Na ovu njihovu tvrdnju mi im odgovaramo: Reč ‘Otac’, u istoj konstrukciji nije dodata samo uz Isusovo ime nego i uz imena drugih ljudi:

Ići će plačući, i s molitvama ću ih dovesti natrag; vodiću ih pokraj potoka pravim putem, na kome se neće spoticati; jer sam Otac Izrailju, i Jefrem je prvenac moj. (Stari Zavet, Jeremija, 31:9)

Za Solomona je Bog rekao:

Ja ću mu biti Otac, i on će mi biti sin: ako učini šta zlo, karaću ga prutom ljudskim i udarcima sinova čovečijih. (Stari Zavet, Druga knjiga Samuilova, 7:14)

Iz ranije spomenutih tekstova smo videli da su poslanici kao i drugi ljudi nazvani sinovima Božijim, a Bog njihovim ocem. Obraćajući se svojim učenicima, Isus je više puta Boga nazvao svojim i njihovim ocem. Ove njegove reči beleže tekstovi jevanđelja:

Reče joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braći mojoj, i kaži im: Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem. (Novi Zavet, Jovan, 20:17)

Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski. (Novi Zavet, Matej, 5:48)

Pazite da pravdu svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide; inače platu nemate od Oca svog koji je na nebesima. (Novi Zavet, Matej, 6:1)

Nazivanjem ovakvim imenima htelo se reći da Bog prema svojim stvorenjima čini dobro kao što to čine roditelji svojoj deci, čak i više. Ovo se odnosi kako na Isusa, tako i na druge ljude.

Ponekad se reči ‘Otac’ i ‘Sin’ upotrebljavaju u sasvim drugačijem značenju. Tako se npr. za đavola kaže da je ‘otac laži’, za Jevreje ‘sinovi Jerusalima’ i sl. (Pogledaj Novi Zavet, Matej, 8. i 3. poglavlje).

Pored ovoga za žive ljude se koristi izraz: ‘Sinovi vremena’, a za stanovnike raja ‘sinovi Božiji’ ili ‘sinovi Sudnjeg dana’.

3. Reč ‘Bog’

Ovim imenom su, u prenesenom značenju, nazvani neki poslanici u hrišćanskim svetim knjigama. Ovakav naziv im je dat zbog njihove bliskosti Bogu. Među njih ne spadaju samo poslanici, nego i drugi vernici i dobri ljudi.

I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj. (Novi Zavet, Jovan, 20:28)

Bog stade na saboru Božijem, usred bogova izreče sud… (Stari Zavet, Pslami, 82:1)

Rekoh: Bogovi ste, i sinovi Višnjeg svi. Ali ćete kao ljudi pomreti, i kao svaki knez pašćete. (Stari Zavet, Pslami, 82:6-7)

I on će mesto tebe govoriti narodu, i on će biti tebi mesto usta, a ti ćeš biti njemu mesto Boga. (Izlazak, 4:16)

I Gospod reče Mojsiju: Evo, postavio sam te da si Bog Faraonu; a Aron brat tvoj biće prorok tvoj. (Stari Zavet, Izlazak, 7:1)

Odgovarajući Jevrejima i ukazujući im na preneseno značenje reči „bog” Isus je rekao Jevrejima:

Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste? (Novi Zavet, Jovan, 10:34)

Pošto je u hrišćanskim knjigama za Isusa upotrebljen naziv „Bog” oni to smatraju nepobitnim dokazom da on to, zaista, i jeste. Međutim, ova reč ima potpuno drugačije značenje nego što to oni misle. Ovim imenom je nazvan i Mojsije:

I Gospod reče Mojsiju: Evo, postavio sam te da si Bog Faraonu; a Aron brat tvoj biće prorok tvoj. (Stari Zavet,Izlazak, 7:1)

Za Arona je rečeno Mojsiju:

I on će mesto tebe govoriti narodu, i on će biti tebi mesto usta, a ti ćeš biti njemu mesto Boga. (Stari Zavet, Izlazak, 4:16)

U navedenim primerima Mojsijevo nazivanje ovim imenom je u značenju ‘Gospodar’, ‘Pretpostavljeni’. Tamo gde se Isus naziva ovim imenom to ima isto značenje.

4. Reč ‘Gospodar’

U Isusovo doba reč ‘Gospodar’ koristila se u značenju ‘Učitelj’. On lično je slušao i dozvolio da ga njegovi učenici zovu ovim imenom.

Reč ‘Gospodar’ u značenju ‘Gospodin’ upotrebljavali su i Grci u obraćanju svojim pretpostavljenim i uglednim ljudima. Ovaj naziv se koristi i u Tori u značenju ‘Gospodin’ i „Skrbnik”. Reč ‘Gospodar’ za čoveka upotrebljava se i u Kur’ anu.

Josif, mir nad njim, kaže:

Gospodar moj me lepo pazi. (Kur'an, poglavlje Josuf, 24)

I mi danas u svakodnevnom životu koristimo reč ‘gospodar’ i ne pomišljajući da onoga koga nazivamo ovakvim imenom smatramo Bogom. Međutim, hrišćani zbog toga što je Isus nazivan ovakvim imenom, veruju da je on Bog. Istina je sasvim drugačija, jer ovo ime ima drugačije značenje. U samim njihovim knjigama se kaže da je Isus dvojici učenika koji su ga pratili rekao:

A Isus obazrevši se i videvši ih gde idu za NJim, reče im: Šta ćete? A oni Mu rekoše: Ravi! (koje znači: učitelju) gde stojiš? (Novi Zavet, Jovan, 1:38)

Reč ‘gospodar’ upotrebljavala se i za rimskog imperatora, kao i za jevrejske kraljeve. Ovaj naziv koristio se i u paganskim verama za njihova božanstva. Kada su kasnije pagani na grčkom govornom području primili hrišćanstvo, Isusa su nazivali istim imenom, budući da su ga ranije koristili za svoja božanstva i da im je bilo poznato. Na kraju krajeva, zašto da idemo tako daleko? Reč ‘gospodar’ i danas se koristi pa se kaže: ‘gospodar kuće’, ‘gospodar porodice’, ‘gospodar situacije’, ‘gospodar rata’ itd. u značenju poglavar, starešina, vlasnik.

Jevanđelje, kako smo ranije rekli, ovaj naziv za Isusa koristi u značenju ‘Učitelj’. Prema tome, hrišćani iz ove reči nemaju nikakvog dokaza za svoju tvrdnju da je Isus Bog.

---

Iz knjige: ‘Istina o hrišćanstvu kroz istoriju i verovanje’.