„Ako Islam znači pokoravanje Božijoj volji, onda svi mi živimo i umiremo u Islamu.”– Johann Wolfgang von Goethe

Sudeći po enciklopedijama, on je najveći nemački pesnik i pisac i jedan od najvećih lirskih pesnika u svetskoj književnosti. Bio je retko viđeni genije i neobična pojava u različitim područjima kulture. Slavu je stekao pesničkim i dramskim delima. Zauzeo je visoko mesto u književnosti, ne samo u Nemačkoj, nego i u čitavom svetu. Imao je uspešnu karijeru, pa je čak punih deset godina obavljao i premijersku dužnost, ali su tu njegovu funkciju njegova književna slava i intelektualna genijalnost bacile u senu. Gete je napisao dramu o poslaniku Muhammedu od koje je, nažalost, ostalo sačuvano samo nekoliko ključnih delova. Ti fragmenti sadrže najvažnije reči poštovanja iskazane poslaniku Muhammedu koje su ikad napisane od jednog evropskog pesnika.

Geteova simpatija prema poslaniku Muhammedu dolazi do izražaja u njegovoj poemi, hvalospevu: Mahomets Gesang (Pesma o Muhammedu), koju je napisao u proleće 1773. godine, u svojoj 23. godini života. Tu je Gete prikazao Poslanika kao reku koja, slično ljudskim stvorenjima, skakuće, kliče, privlači svojom snagom sve izvore, potoke, sve reke, uzima sa sobom i vodi ih Tvorcu. Dok je u svom West-östlicher Diwan  (Zapadno-istočni divan), pri čijem je pisanju bio podstaknut mnogim kur’anskim ajetima, napisao predivne stihove, koje ćemo da citiramo:

„O sveti Kur’anu! O večni osloncu!

Ko se ljuti što je Bog dao

Muhammedu milost i sreću,

nek na sred doma svog

grubo uže pričvrsti o gredu najveću,

pa nek se obesi! Za tren,

osetiće, proći će ga gnev.”^[1]

Inspiraciju za ove stihove Gete je dobio čitajući 15. ajet iz 22. sure Kur’ana koji glasi:

„Onaj ko misli da Poslaniku Bog neće pomoći ni na ovom ni na onom svetu, neka rastegne uže do tavanice i neka razmisli da li će njegov postupak, ako se obesi, otkloniti ono zbog čega se on ljuti.”

Zatim je napisao:

„Ako Islam znači pokoravanje Božijoj volji,

Onda svi mi živimo i umiremo u Islamu.”^[2]

Govoreći o Božijim poslanicima, napisao je:

„Abraham je Boga sa neba,

za svog jedinog zaštitnika izabrao;

Mojsije  je takođe, u dalekoj pustinji,

putem vere u Jednog Boga ostvario uspeh;

I Davud se, prošavši

i kroz zločin u nevolji,

znao osloboditi, jer ipak:

‘U Jednog Boga samo verujem’

znao je reći;

Isus je sa najčistijim osećanjima mislio

samo na Jednog Boga u mirnoći,

onaj koji ga je učinio bogom,

povredio je njegovu svetu volju;

Muhammed takođe – pobedio je,

trijumfovao kroz ideju Božije jednoće:

i savladao čitav svet.”^[3]

Kur’an je za Getea  ”Knjiga nad knjigama“ kako je napisao u sledećim stihovima:

„Da li je Kur’an od večnosti?

Za to ne pitam!

Da li je stvoren?

To ja ne znam!

Da je Kur’an Knjiga nad knjigama,

Verujem iz muslimanske dužnosti.”^[4]

U svom delu Noten und Abhandlungen zu besserem Verständnis des West-östlichen Divans (Beleške i rasprave za bolje razumevanje Zapadno-Istočnog divana), Gete je napisao:

„Zašto ne bi u dubokom poštovanju slavili onu svetu Noć, u kojoj je Kur’an Poslaniku odozgo spušten u potpunosti?”^[5]

Dr. Khatarina Momssen, najznačajniji biograf Getea danas, autorka knjige Goethe und der Islam (Gete i Islam), koja  kako sama kaže, već decenijama istražuje temu o Geteu i Islamu, održala je interesantno predavanje: Odnos Getea prema Islamu (održano na Tehničkom univerzitetu Clausthal), u kojem između ostalog navodi Geteove reči u njegovoj autobiografiji Dichtung und Vahrheit, u kojoj Gete piše da ni u jednoj fazi svoga života na Muhammeda nije gledao kao na varalicu.

Nadalje, navodi da se Gete u svojim poetskim stvaranjima okrenuo Kur’anu upravo zbog količine poštovanja koju je imao prema Njemu, kao i da je Gete u objavi Kur’ana spoznao i poštovao poslanika Muhammeda kao obećanje koje je najavljeno u Starom i Novom Zavetu. Kaže da su aspekti Islama kod Getea izazvali ozbiljne simpatije i navodi da je karakteristika Geteovog odnosa prema Islamu, od njegovih ranih dana, bilo duboko poštovanje i da je on svom snagom nastojao da usmeri ljude prema Islamu. Takođe, navodi da je Gete imao „veliku težnju ka srži islamskog učenja“ i da je oslonac i ohrabrenje stalno tražio u Islamu. Dalje spominje da je „Gete svesno u duhu islamskog učenja zaista i živeo i da je svoje prijatelje izričito upućivao na ovo učenje“. I na kraju, kaže da je Gete uspostavio lične kontakte sa muslimanskim vojnicima i oficirima koji su došli u Vajmar i da je sa njima išao na džumu-namaz.^[6]

 

Fusnote:

[1] Johann Wolfgang Von Goethe, West-Eastern Divan, Translated by Edward Dowden, J. M. Dent & Sons, London and Toronto, 1914. str. 75.

[2] Isto, str 86.

[3] Isto, str. 109–110.

[4] Isto, str. 146.

[5] Goethe, Wolfgang Johann: Werke 1-22 Berliner Ausgabe, Gedichte und Singspiele. Sv. 3. Berlin/Weimar: Aufbau, 1988, str. 255

[6] Kompletno predavanje, prevedeno na bosanski jezik, može da se pogleda na ovom linku:  www.youtube.com/watch?v=xz5VRa228Dg

 

Izvor: Knjiga: “100 svetskih velikana o islamu”