11 Sveštenikov put u islam – Anselm Turmeda (živeo 1355-1423. g.)

O RAZILAŽENJU ČETVORICE AUTORA JEVANĐELJA I DOKAZIVANJE NJIHOVE NEISPRAVNOSTI

Znajte, Bog vam se smilovao da se pisci četiri Jevanđelja razilaze po mnogim pitanjima na šta ukazuju mnogobrojni dokazi. Kad bi bili svi na istom mišljenju, kad bi istinu govorili ne bi se ni u čemu razilazili. Uzvišeni Bog u Svojoj časnoj knjizi Kur'anu, objavljenoj preko Muhammeda, mir nad njim, kaže: „…da je on (Kur'an) od nekog drugog, a ne od Boga sigurno bi u njemu našli mnoge protivrečnosti” . Razilaženja koja se mogu naći u Jevanđeljima su izrazite laži na Boga, jer sve ono što je On objavio je istina i nema međusobne protivrečnosti, dok ono što oni poturaju pod Božiju objavu, a ona u stvarnosti to nije ukazuje na očiglednu laž i kontradikciju. Na ovaj način Uzviženi Bog postavlja granicu između jedino sačuvane objave Kur'ana i drugih NJegovih objava koje su ljudi iskrivili, a On je Mudar i On sve zna.

Primeri iskrivljenih tekstova koja navode u svojim Jevanđeljima:

Jovan u svom Jevanđelju u trinaestom poglavlju navodi kako je Isus rekao apostolima za vreme dok je večerao sa njima one noći u kojoj su ga Jevreji uzeli: „Istinu vam govorim da će jedan od vas da me izda, na što mu Jovan reče: „O gospodine, ko je taj”? Na to Isus odgovori: „Onaj kome dam komad namočenog hleba”, nakon čega ga je pružio Judi Iskariotu, tj. on je taj koji ga je izdao Jevrejima.

Marko u četrnaestom poglavlju svoga Jevanđelja navodi da je Isus njima rekao: „Jedan od vas koji jede sa mnom iz zdele će da me izda”.

U dvadeset i trećem poglavlju Matejevog Jevanđelja se kaže da je Isus rekao da će da ga izda onaj ko umoči svoj hleb iz Isusove zdele.

U dvadeset i trećem poglavlju Lukinog Jevanđelja se kaže da je Isus rekao: „Izdaće me jedan od mojih učenika”.
Ovo njihovo razilaženje je očigledno, jer Isus, mir nad njim, nije četiri puta davao različit odgovor na jedno te isto pitanje. Na ovaj način se različito interpretirao jedan događaj, tako da je svako od njih četvorice izneo svoju verziju. Spominjanje Jude Iskariota i umakanja hleba određuje i otkriva suštinu ovog pitanja, dok trojica od četvorice autora nejasno ukazuju o kome je reč. Ova kontradiktornost ukazuje na netačnost sva četiri Jevanđelja, a samo je istina kod Boga.

Mateja takođe u dvadesetom delu svoga Jevanđelja navodi da je Isus nakon što je izašao iz grada Habavuda Jeriha, doviknula su ga dvojica slepaca rečima: „O sine Davidov, smiluj nam se i otvori nam naše oči”, što je on i učinio, pa su slepci progledali.

Marko u desetom delu svoga Jevanđelja navodi da, kada je Isus izašao iz pomenutog grada, pozvao ga je jedan slepac i Isus mu je otvorio oči. A poznato je po Jevanđelju da je Isus tim gradom prošao samo jedanput što znači da su netačni navodi Matejevi o dvojici slepaca ili Markovi o ovom jednom slepcu. Tvrdnjom da su slepci dozivali Isusa rečima: „O sine Davidov” ukazuje se na njegovo ljudsko poreklo, što hrišćani svojom dogmom to odbacuju. Slepac, dakle nije rekao: „O Bože” ili „O Božiji sine”, niti „O Stvoritelju svih stvorenja”, nego je rekao: „O sine Davidov”, povezujući Isusa, mir nad njim, sa poslanikom Davidom, mir nad njim, i time ukazujući na srodstvo Isusove majke Marije sa ovom čistom lozom. To je zbog toga što je Marija, Bog joj se smilovao od potomstva Davida sina Ejsera sina Sebta Jehuze sina Jakova sina Isaka sina Avramovog, mir nad njima.

Sledeća neobičnost je i u tome što navodi Mateja u dvadeset i sedmom poglavlju svoga Jevanđelja kako je Isus razapet, a sa njim su razapeta i dva kriminalca koja su mu se rugala za vreme razapinjanja.

Luka u dvadeset i trećem delu svoga Jevanđelja navodi kako je jedan od dvojice kriminalaca vređao Isusa rekavši mu: „Ako si ti uistinu Isus, spasi sebe i nas od ovoga”! Drugi razbojnik je ukorio prvoga rečima: „Zar se ti Boga ne bojiš, a znaš da ga je zadesilo isto kao i tebe?! Ti i ja zaslužujemo ovo što nam čine, a on to ne zaslužuje”. Zatim se obratio Isusu: „Gospodine moj, seti me se kada dođeš u svoje carstvo”, na što mu Isus reče: „Zaista ćeš ti biti sa mnom toga dana u Raju”. Ovde je primećena očigledna kontradiktornost, jer Mateja navodi da će oba kriminalca otići u Pakao zbog toga što su vređali Isusa, dok Luka jednom od njih obećava Raj. Međutim, nijedno ni drugo nije tačno, jer Isus uopšte i nije razapet.

Jovan, za koga kažu da je prisustvovao raspeću, kaže u svom Jevanđelju da su lopovi razapeti zajedno sa Isusom; jedan je bio sa njegove desne, a drugi sa leve strane, ne spominjući išta od navedenog. I ovo je očita protvrečnost!
Od sledećih neobičnosti spomenućemo i navode Mateje koji u dvadeset i prvom poglavlju svoga Jevanđelja kaže kako je Isus uzjahao magaricu krenuvši prema Jerasalemu, a uobičajeno je da su neki verovesnici koristili jahaće životinje: „Vidite, dolazi vaš kralj jašući na magarici”!

A Marko u jedanaestom poglavlju svoga Jevanđelja kaže kako je Isus jahao na malom magaretu, a ne da je jahao na odrasloj magarici.

Luka u devetnaestom poglavlju svoga Jevanđelja navodi da je jahao na magarici, slično kako kaže i Matej.
Jovan u dvanaestom poglavlju svoga Jevanđelja navodi kako je Isus jahao na malom magaretu, kako kaže i Marko.

Pogledajte, Bog vam se smilovao u očigledno razilaženje u navedenom slučaju da je Isus jahao magareće mladunče, a kako bi on kao poslanik opterećivao tako mladu i slabu životinju!

Neobično je i to što Mateja u dvadesetom poglavlju navodi kako je Marija, supruga Zabedajeva došla Isusu i zamolila ga da njena dva sina sednu sa njegove desne i leve strane Isusovog prestola.

A Marko u desetom poglavlju kaže da su dva sina Isusove tetke (a ona je malo pre pomenuta žena) tražili od Isusa; „O učitelju, hteli smo da nešto učiniš za nas”, a on ih je upitao: „Šta želite”? Oni rekoše: „Podari nam dobro time što će jedan od nas sesti s tvoje desne, a drugi sa leve strane”.

A što se tiče Luke i Jovana nijedan od njih u svojim Jevanđeljima uopšte ne spominju ovakav događaj o dvojici braće, niti njihove majke, iako se za Jovana kaže da je stalno bio prisutan u društvu Isusovom, sve do njegovog napuštanja ovoga sveta. Ova kontradiktornost je itekako uočljiva, jer Mateja navodi da je tražila majka, Marko kaže da su to tražila braća, dok druga dvojica autora Jevanđelja uopšte ne spominju ovaj događaj.

U sklopu ovakvog njihovog razilaženja je i sledeće: Mateja u devetom poglavlju svoga Jevanđelja navodi kako su Jovanovi učenici rekli Isusu: „Zašto mi i farizeji postimo, a tvoji učenici ne poste”?

Dok Luka u petom poglavlju svoga Jevanđelja navodi kako su književnici i farizeji pitali Isusa: „Zašto Jovanovi učenici poste, a tvoji ne poste, nego jedu i piju”? Ovdje je očit nesklad, jer se u prvom tekstu spominju farizeji kao postači, gde pitanje postavljaju Jovanovi učenici, a u drugom tekstu ti koji postavljaju pitanje, uz dodatak Levija i književnika su farizeji, a o sebi nisu rekli ni reči po pitanju posta ili jedenja.Takođe je čudno i to što navodi Mateja u trećem poglavlju svoga Jevanđelja kada kaže kako je „Jovan jeo skakavce i med”, a što je u suprotnosti svojih navoda u jedanaestom poglavlju kada je Isus rekao ljudima: „Došao vam je Jovan koji nije jeo i pio, pa rekoste da je ludak; došao je sin čoveka koji jede i pije, a oni kažu: „Gle izjelice i pijanice”. Znači, nesklad je u tome što Mateja na jednom mestu govori o Jovanovom jedenju i pijenju, a na drugom mestu se navodi suprotno.

Pored ovoga i u prethodnom tekstu hrišćani iznose i dokaz protiv samih sebe tako što su naveli Isusove reči gde on za sebe kaže da je ljudsko biće koje jede i pije, čime potvrđuju da je on čovek kome je, svakako potrebna i hrana i piće. Jer, hranom, tj. jelom i pićem čovek izgrađuje svoje telo, a to mu je neophodno za njegov opstanak i razvoj. U isto vreme ovim se pobija božansko poreklo Isusa, mir nad njim, a Bog je Uzvišen od onoga što Mu se pripisuje.

Od njihovih kontradiktornosti je i ono što navodi Jovan u petom poglavlju svoga Jevanđelja, gde kaže da je Isus rekao Jevrejima: „Zaista me je poslao moj otac i on svedoči za mene. Vi niste nikada čuli njegov glas, niti videli njegov lik”. Ove reči o gledanju i slušanju bi mogle biti blizu istine iz govora Isusa, mir nad njim. Međutim, suprotstavio mu se Mateja, navodeći neverničku izjavu u sedamnaestom poglavlju svoga Jevanđelja kako se Isus popeo na brdo obraslo papratima, a sa sobom je poveo Pe¬tra, Jakova i Jovana. Tom prilikom su se zadržali na vrhu gore kada je lice Isusovo zasjalo poput sunca. Nisu mogli gledati u njega, a čuli su glas oca sa neba koji je govorio: „Ovo je moj ljubljeni sin kojeg sam odabrao za sebe, slušajte ga i verujte mu”. Takođe i Marko ovo navodi u devetom poglavlju svoga Jevanđelja.

Jovan u četrnaestom poglavlju navodi da je Isus rekao apostolima: „Vi ste upoznali moga oca i videli ste ga, na što Filip, jedan od apostola upita: „Gospodine, kako to da smo videli oca”? Isus odgovori: „O Filipe, toliko sam dugo sa vama, upoznali ste me, a onaj ko je video mene, video je i mog oca”. Ovo su, nažalost njihova razilaženja i iskrivljeno verovanje.

Komentarišući njihove navode mogu se primetiti neskladi u mnogo čemu, kao npr: Jovan navodi o Isusu kako Onaj koji ga je poslao svedoči da je istina Isusovo poslanstvo (dakle govori), a onda kažu da NJega niko ne može videti, ni čuti!

Isto tako pomenuti Jovan navodi Isusove reči upućene apostolima: „… videli ste mog oca i upoznali ste ga, jer ko je video mene, video je i mog oca.”

Zatim i Matej u svojoj priči o Isusu na brdu sa trojicom učenika navodi da su čuli glas oca, tj. Uzvišenog Gospodara ljudi, pa kažu kako se Bog obratio rečima: „Ovo je moj sin”, a Bože sačuvaj da obična stvorenja, mimo poslanika mogu čuti govor Boga, Uzvišen je On od pomisli da ima sina, pa kako da svedoči onda za Isusa da mu je on sin!? Sve je to potvora i laž na Jedinog Boga, Uzvišenog Boga kao i laž na Isusa, mir nad njim. Sva ta izmišljotina uništava hrišćansko verovanje i kvari pravi lik Isusov, koji, dakle nikako ne može biti sin Božiji. Bog ih je pustio da se zapetljaju u raznovrsne kontradiktornosti, a eto neće da shvate u šta su se zapetljali!

 

Iz knjige Anselma Turmeda: Tuhfetul-erib fir-redd ‘ala ehlis-salib