Home / Tekst / Poslednji Božiji Verovesnik / Povratnici u islam kao dokaz istinitosti Muhammedovog poslanstva

Povratnici u islam kao dokaz istinitosti Muhammedovog poslanstva

Svaka osoba koja je prešla na islam sa sobom nosi i svoju priču o načinu prelaska: ili joj se desio neki događaj, ili je imala znanje o prethodnim objavama, ili je na nju ostavilo utisak nešto od lepota islama, ili je nešto posebno opazila, o nečemu razmislila, nešto pročitala, čula nešto što joj se svidelo o lepoti islamske vere, ili je ostala impresionisana Kur’anom, ili je životopis o Verovesniku, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, ispunio i ugrejao njeno srce.

Sve ove priče i ovi brojni prelasci na islam veličanstveni su argument o istinitosti Verovesnika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, i istinitosti Kur’ana.

Uzvišeni Bog je rekao: „Reci: ‘Kažite vi meni šta će sa vama biti ako je on (Muhammed) od Allaha[1], a vi u njega nećete da verujete, i ako je jedan od sinova Izrailjevih isto tako posvedočio, pa je i poverovao, a vi se uzoholili.’ Allah, zaista, neće ukazati na Pravi put narodu koji sebi nepravdu čini.“ (Kur’an, El-Ahkaf, 10)

Učenjak El-Kurtubi prenosi: „’Bio je to Abdullah b. Selam. On je posvedočio jevrejima da je Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, spomenut u Tori, i da je on Verovesnik poslat od Boga.’ Kod Et-Tirmizija se od Poslanika prenosi: ‘O meni su objavljeni odlomci u Božijoj Knjizi. O meni je objavljeno: ‘…i ako je jedan od sinova Izrailjevih isto tako posvedočio, pa je i poverovao, a vi se uzoholili. Allah, zaista, neće ukazati na Pravi put narodu koji sebi nepravdu čini.’“

Kada je Abdullah b. Selam kao musliman došao, a pre nego što su Jevreji saznali za njegov prelazak na islam, rekao je: „O Božiji Poslaniče, postavi mene da budem sudija u sporu između tebe i Jevreja.“ On (Poslanik) ih je upitao: „Kakav on (Abdullah ibn Selam) ugled uživa među vama?“ Rekoše: „On je naš prvak i naš učenjak!“ Tada Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, reče: „Pa, on je zaista u mene poverovao!“ Nakon toga počeše o njemu ružno da govore.

Prenosi se od Enesa da je rekao: „Abdullah b. Selam bio je na posedu i brao je plodove kada je čuo za dolazak Božijeg Poslanika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. Došao je Verovesniku, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, i rekao: ‘Pitaću te za troje koje zna samo verovesnik: koji je prvi predznak Sudnjeg dana, koju će prvu hranu da jedu stanovnici Raja i šta čini da dete liči na oca ili na majku?’ ‘Džibril (anđeo Gavrilo) me je maločas obavestio o tome!, odgovorio je on, a Ibn Selam reče: ‘Gavrilo?’ ‘Da’, odgovori Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. ‘Taj je anđeo jevrejski neprijatelj!’, reče Abdullah. Tada Poslanik prouči kur’anski odlomak: ‘Ko je neprijatelj Gavrilu? – a on, Allahovom voljom, tebi stavlja na srce Kur’an…’ ‘Što se tiče prvog predznaka Sudnjeg dana, biće to vatra koja će da tera ljude sa istoka na zapad; prva hrana stanovnicima Raja biće dodatni deo na jetri kita, a što se tiče deteta, ako seme muškarca pretekne ženino, ličiće na njega, a ako pretekne seme žene, dete će da liči na nju.’ ‘Svedočim da nema istinskog božanstva mimo Allaha (Boga) i da si ti Božiji poslanik!, reče on i dodade: ‘Božiji Poslaniče, Jevreji su narod klevetnika! Ako saznaju da sam primio islam pre nego što ih upitaš o meni, oklevetaće me!’ Došli su Jevreji, pa ih je Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, upitao: ‘Kakav je čovek Abdullah?’ ‘Najbolji od nas i sin najboljega, prvak je među nama i sin prvaka!, rekoše oni. ‘A šta mislite ako je Abdullah b. Selam primio islam?’, upita ih je Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. ‘Bog ga sačuvao od toga’, rekoše oni. Tada je izašao Abdullah i rekao: ‘Svedočim da nema istinskog boga osim Allaha i da je Muhammed Božiji poslanik.’ ‘Najgori je među nama i sin najgoreg!’, rekoše oni i omalovažiše ga. ‘Božiji Poslaniče, ovoga sam se plašio!’, reče on.“ (Beleži Buharija, 4210)

Svedočenje Nedžašije –  vladara Abesinije

Ovo je Nedžašijino svedočenje. On je bio vladar Abesinije[2] i hrišćanski poglavar koji je kasnije prešao na islam. Imam Ahmed beleži predaju od Ibn Mes’uda koji je rekao:

„Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, poslao nas je u Abesiniju, a nas je tada bilo oko osamdeset ljudi. Među tim ljudima bili su Abdullah ibn Mes’ud, Džafer, Abdullah ibn ‘Urfuta, Osman ibn Maz’un, Ebu Musa… Oni su došli Nedžašiji, a u međuvremenu su Kurejšije poslale Amra ibn El-Asa i ‘Umaru ibn El-Velida. Kada su njih dvojica došli Nedžašiji noseći mu poklon, poklonili su mu se padajući ničice na tlo, a zatim su mu prišli jedan sa desne, a drugi sa leve strane, pa su rekli: ‘Grupa ljudi našeg porekla došla je u tvoju zemlju bežeći od nas i našeg naroda.’ ‘Gde su oni?, upita ih Nedžašija, pa mu bi rečeno: ‘Oni su u tvojoj zemlji, pozovi ih.’ On ih pozva, pa kada dođoše, Džafer reče: ‘Ja ću danas biti vaš pregovarač!’ Pođoše za njim, pa kad uđoše, pozdravi ga ali ne pade ničice. Upitaše ga: ‘Zbog čega se nisi poklonio kralju?’ Reče: ‘Ja se poklanjam samo Uzvišenom Bogu!’ ‘A zašto?, upitaše ga. ‘Uzvišeni Bog nam je poslao Svoga Poslanika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, a on nam je naredio da ne padamo ničice nikom osim Uzvišenom Bogu. Naredio nam je da obavljamo namaz[3] i da dajemo zekat[4].’ Tada Amr ibn El-As reče: ‘Oni ti se suprotstavljaju u pogledu verovanja u Isusa, sina Marijinog!’ ‘Kakvo mišljenje imate o Isusu, sinu Marijinom, i o njegovoj majci?, upita ih. ‘Mi o njima mislimo onako kako je to objavio Uzvišeni Bog!, rekoše, ‘On je Božija reč i Njegov Duh ubačen u čednu i nevinu devicu koju nije dodirnuo nijedan muškarac, a samim tim ni zametnuo dete.’[5] Čuvši ove reči, Nedžašija je podigao svoj štap sa zemlje, pa  rekao: ‘O skupino Abesinaca, sveštenici i monasi, tako mi Boga, na naše mišljenje oni ne dodaju ništa više koliko je ovo – tj. štap. Dobro nam došli, i vi, a i onaj koji vas je poslao. Svedočim da je on Božiji poslanik. On je osoba o kojoj nalazimo vesti u Jevanđelju, zaista je on Poslanik čiji je dolazak radosno nagovestio Isus, sin Marijin. Boravite gde želite! Tako mi Boga, da nisam zadužen kraljevskim obavezama, otišao bih ka njemu da mu služim noseći mu papuče i da ga perem.’ Potom je naredio da mu se donesu pokloni Kurejšija i da im se vrate. Nakon ovoga Abdullah ibn Mes’ud ubrzao je sa svojim povratkom, pa je stigao na Bedr, misleći da je Verovesnik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, zatražio oprost za njega kada je mu je došla vest o njegovoj smrti.“ (Beleži Ahmed, 4386)

Prenosi se od Ebu Hurejre da je kazao: „Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, svetu je objavio smrt Nedžašija upravo u onom danu u kojem je i umro. Potom je izašao na mesto obavljanja molitve, uspostavio redove i izgovorio četiri tekbira (Bog je najveći).” (Beleže Buharija i Muslim)

Verovesnikovo, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, klanjanje pogrebne molitve Nedžašiji dokaz je o njegovom prelasku na islam.

Najznačajnija svedočenja zasigurno su svedočenja nepresušne kolone konvertita u islam, koja se, kao val za valom, konstantno talasa i koja se broji desetinama hiljada godišnje na svetskoj razini. Čak bismo sa potpunom sigurnošću mogli da kažemo da na svetskoj razini svakog minuta neko pređe na islam.[6]

Amerikanac dr. Džeferi Lang napisao je knjigu „Struggling to Surrender” (Borba za veru), u kojoj govori o razlozima svog prelaska na islam i među tim razlozima ističe svoje dugotrajno razmišljanje o islamu. U toj knjizi naslovio je poglavlje sa „Rasulullah” (Božiji Poslanik) u kojem detaljno obrazlaže utisak koji je na njega ostavila ličnost Božijeg Poslanika, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, i kako je dokazao njegovu istinoljubivost.

Dr. Halid es-Sujuti takođe je napisao veliku knjigu kojoj je dao naslov „Islamski konvertiti iz kategorije hrišćanskih sveštenika i jevrejskih monaha do devetog hidžretskog veka“. U toj knjizi naveo je mnogobrojne priče i interesantne događaje vezane za ljude koji su prešli na islam a prethodno su bili učenjaci i sveštenici iz dve religije, hrišćanstva i jevrejstva.

Fusnote:

[1] Allah je arapska reč koja označava vlastito ime Jednog, Jedinog, Istinskog Boga koji je jedinstven u svemu i nije nikakav naziv za nekog posebnog Boga muslimana. Koren ovog imena je u reči ‘ilah’ koja u arapskom jeziku znači bog ili božanstvo, bilo ono istinito ili lažno. Dodavanjem određenog člana ‘El’, dobija se reč ‘El-Ilah’ koja je osnova imena ‘Allah’ kojim se označava Jedan, Jedini, Istinski Bog koji postoji, Stvoritelj i Gospodar svega, Jedini Koji zaslužuje da se obožava i Jedini Koga Njegovi robovi istinski obožavaju. Sva božanstva mimo njega su lažna. Uzvišeni Bog u islamu ima mnoštvo lepih imena, a ime Allah upućuje na sva ostala Božija lepa imena. Hrišćani i Jevreji koji govore arapskim jezikom isto tako Boga nazivaju Allah i to ime koriste u Bibliji.

[2] Teritorija današnje Eritreje i Etiopije.

[3] Namaz (ar. Salat) se u jezičkom smislu odnosi na molitvu ili molbu (Bogu). U terminološkom smislu namaz je poseban obred bogosluženja ili obožavanja koji zahteva određene reči i pokrete koji su precizno definisani. Namaz je, nakon svedočenja da nema drugog istinskog boga osim Allaha i da je Muhammed Božiji poslanik i rob, drugi temelj islama bez kojeg islam čoveka ne može opstati. On je veza između čoveka i njegovog Gospodara i u njemu se ogleda čovekova pokornost Božijim naređenjima. Obaveznih namaza u toku dana je pet koji se klanjaju (obavljaju) u precizno određenom vremenu.

[4] Zekat je arapska reč koja u jezičkom smislu znači čišćenje, rast, napredovanje. U terminološkom smislu zekat predstavlja obavezno godišnje izdvajanje milostinje, od strane onoga koji je u mogućnosti, za potrebe siromašnih i ostalih kategorija koje su definisane verozakonom. Zekat je jedan od pet temelja islama. Davanjem zekata, osim imetka, čisti se i duša od škrtosti i pohlepe, ostvaruje se princip međubratske ljubavi i povezanosti, kao i uravnoteženost u raznim slojevima društva.

[5] Mnogi Božiji poslanici su nosioci različitih nadimaka i titula. Međutim, kada se neki Božiji poslanik oslovi nekom titulom, to ne znači da ona samo njemu pripada i da je isključivo njegovo svojstvo. Isus (Isa, neka je Božiji mir nad njim) nigde u Kur’anu nije nazvan dušom u koju se Bog pretvorio, već je on duša od Boga. Ove odrednice ukazuju na ekskluzivnost i počast sa kojom se određeno ime odlikuje i izdvaja od drugih, kao što je Božija kuća (misli se na Kabu u Meki), iako su sve kuće u Njegovom posedu. Isti slučaj je i sa Božijom kamilom (koja se spominje u Kur’anu), iako su sve kamile u Njegovom posedu i Njegova stvorenja. Ovo vezivanje za Njega ukazuje na Njegovu ljubav prema dotičnoj stvari, na počast i posebnost, za razliku od uopštenog pripisivanja  Njemu koje ukazuje na Njegovo stvaranje dotične stvari. Uopšteno pripisivanje  ukazuje na stvaranje, a posebno ukazuje na odabir i davanje prednosti. Uzvišeni Bog stvara šta hoće i On odabire od onoga što stvara. Opis Isusa da je on Božija duša, smatra se posebnošću i počasti koju je zaslužio Isus, neka je Božiji mir nad njim.

[6] Tj. približno pet stotina hiljada ljudi postanu muslimani u samo jednoj godini. Imao sam priliku da upitam braću, službenike Komisije za upoznavanje sa islamom, pa su mi kazali samo u SAD-u godišnje u islam se preobrati više od trideset hiljada ljudi. U Afričkoj komisiji kažu da prelasci na islam nadmašuju brojku od stotinu hiljada ljudi godišnje, a da ne govorimo o brojci konvertita u islam iz Evrope, Severne i Južne Amerike, Azije i Australije, a takođe i onih koji kao stranci dođu u arapske zemlje i u njima se preobrate u islam.

Odlomak iz knjige: „Neporecivi argumenti o istinitosti poslanstva Muhammeda mir nad njim“. http://islamhouse.com/sr/books/2786508/

Pogledaj takođe

Isus nije nikada tvrdio za sebe da je Bog

Hrišćani kažu: „Isus je istinski Bog od istinskog Boga.” Ovakvu njihovu tvrdnju pobijaju same Isusove …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *