Breaking News
Home / Biblija / Odgovori na zabludu: “Muhammed je prepisao Kur’an iz Biblije”

Odgovori na zabludu: “Muhammed je prepisao Kur’an iz Biblije”

Mnogi hrišćanski misionari šire zabludu da Muhammed, alejhi selam, nije bio samo autor Kur’ana već da ga je krao i da je kopirao stihove i ideje iz drugih filozofskih i religijskih knjiga.

             Poučavao ga je rimski kovač

Neki pagani su optužili Verovesnika, alejhi selam, da je učio Kur’an od rimskog kovača koji je bio hrišćanin, a koji je živeo u predgrađu Mekke. Verovesnik je često odlazio kod njega i posmatrao ga kako radi. Jedan kur’anski ajet (odlomak) vrlo jasno odbacuje ove optužbe:

“Mi dobro znamo da oni govore: “Poučava ga jedan čovek!” Jezik onoga zbog koga oni krivo govore je jezik tuđina, a ovaj Kur’an je na jasnom arapskom jeziku.” (Kur’an, En-Nahl, 103)

Kako je neko ko je bio stranac, govorio stranim jezikom i vrlo slabo poznavao arapski jezik mogao da bude autor tako nenadmašnog dela kao što je Časni Kur’an, na čistom arapskom jeziku?! Verovati da je rimski kovač poučavao Muhammeda, alejhi selam, Kur’anu je slično kao verovati da je neki kineski emigrant, koji je jedva govorio engleski jezik, poučavao Šekspira književnosti.

            Poučavao ga je Hatidžin rođak

Muhammed, alejhi selam, se vrlo retko susretao s jevrejskim i hrišćanskim sveštenicima. Najznačajniji hrišćanin koga je poznavao bio je slepac Vereka ibn Nufejl, Hatidžin, r.a, rođak. Iako je bio Arap, prihvatio je hrišćanstvo i bio je veoma dobro upoznat s Novim Zavetom. Allahov Poslanik, alejhi selam, ga je sreo samo dva puta u životu. Prvi put je to bilo pre poslaničke misije dok je Vereka obavljao molitvu kod Kabe. Tada ga je Vereka jako srdačno poljubio u čelo.

Drugi put su se sreli kad je Muhammed, alejhi selam, nakon početka Objave, otišao da vidi Vereku ibn Nufejla. Vereka je umro tri godine kasnije, a objava Kur’ana je trajala još 20 godina. Zato je besmisleno govoriti da je Vereka ibn Nufejl bio izvor kur’anskoga teksta.

            Religijski razgovori sa jevrejima i hrišćanima

Istina je da je Allahov Poslanik imao religijske razgovore sa jevrejima i sa hrišćanima, ali se to prvi put desilo u Medini 13 godina nakon početka Objave. Potpuno su izopačene tvrdnje onih koji kažu da su ga oni podučavali Kur’anu. Zapravo, on im je bio učitelj, pozivao ih je u islam. Ukazivao im je na sve devijacije njihovih dogmi. Veliki broj jevreja i hrišćana je tako prihvatio islam.

             Učio je Kur’an od jevreja i hrišćana izvan Arabije

Pošto im je svaki od prethodnih “argumenata” propao, neki hrišćanski misionari tvrde da je Muhammed, alejhi selam, učio Kur’an od jevreja i hrišćana s kojima se susretao izvan Arabije. Međutim, svi dostupni istorijski izvori navode da je Allahov Poslanik, samo tri puta pre poslanstva izišao iz Meke:

Kada je imao 6 godina, pošao je s majkom u Medinu;

Između 9. i 12. godine, pridružio se stricu Ebu Talibu na putu ka Siriji;

Kada je imao 25 godina, poveo je Hatidžinu karavanu u Siriju.

Čista je imaginacija tvrditi da je Kur’an rezultat navodnih razgovora s jevrejima i hrišćanima nakon ova tri putovanja.

            Logički dokazi

Svakodnevni život Allahovog Poslanikaje bio kao otvorena knjiga. Svi su znali gde se nalazi, u svakom momentu. Čak je došla Objava od Boga u kojoj se od vernika traži da ne ugrožavaju Poslanikovu privatnost u njegovoj kući. Da je Poslanik imao nekog čoveka koji ga je poučavao kur’anskom tekstu, on to ne bi mogao dugo da sakrije.

Najugledniji Kurejšije koji su prihvatili islam bili su veoma obrazovani i inteligentni ljudi. Da je nešto bilo sumnjivo u vezi Poslanikovog učenja, objavljivanja Kur’ana i njegovih susreta s nepoznatim ljudima, oni bi to odmah primetili. Njegova poslanička misija ne bi trajala pune 23 godine!

Nisu ga samo vernici pratili u stopu, već su ga i neprijatelji stalno držali na oku ne bi li našli bilo kakav dokaz o njegovim tajnim susretima s jevrejima ili hrišćanima.

Nepojmljivo je da bi bilo koji čovek prihvatio da bude autor Kur’ana, prihvativši sve nevolje kroz koje je poslanik Muhammed prolazio, a da ne traži nikakvo priznanje ni nagradu od ljudi.

Na osnovu istorijskih činjenica i čiste logike, ne postoji ni jedan dokaz da je Časni Kur’an ljudsko delo.

Nije znao ni da čita ni da piše

Teorija da je poslanik Muhammed napisao Kur’an ili da ga je odnekud prepisao, pada u vodu samo zbog jedne istorijske činjenice: on nije znao ni da čita ni da piše! Uzvišeni Bog kaže:

“Ti pre nje nijednu knjigu nisi čitao, a nisi je ni desnom rukom svojom pisao; inače, posumnjali bi oni što laži govore. (Kur’an, El-Ankebut, 48)

Uzvišeni Bog je znao da će da bude ljudi koji će da sumnjaju u autentičnost Časnog Kur’ana i koji će da ga pripisuju Muhammedu, alejhi selam. Zbog toga je On, iz Svoje savršene mudrosti, odabrao da Njegov poslednji poslanik bude nepismen, kako bi otklonio i najmanju sumnju u poreklo Časnog Kur’ana.

Optužbe njegovih neprijatelja da je Kur’an prepisivao iz drugih knjiga i da ga je preradio u velikom književnom stilu, možda bi imale neku težinu. Međutim, i ova beznačajna optužba je na ovaj način pobijena. Uzvišeni Allah potvrđuje da Muhammed, alejhi selam, nije bio pismen:

“…onima koji će slediti Poslanika, verovesnika, koji neće da zna ni da čita ni da piše, kojeg oni kod sebe, u Tevratu (Starom Zavetu) i Indžilu (Novom Zavetu), zapisana nalaze, koji će od njih da traži da čine dobra dela, a od odvratnih da ih odvraća, koji će da im lepa jela dozvoli, a ružna da im zabrani, koji će tereta i teškoća koje su oni imali da ih oslobodi. Zato će oni koji budu u njega verovali, koji ga budu podržavali i pomagali i svetlo po njemu poslano sledili postići ono što budu želeli. (Kur’an, El-A’raf, 157)

Proročanstvo koje se u ovom ajetu spominje nalazi se u Bibliji: “A pruži li se knjiga jednome, koji ne zna da čita, i kaže li se: “Čitaj to!”, on odgovori: “Ne mogu da čitam.”” (Stari Zavet, Izaija, 29:12)

Časni Kur’an na čak četiri mesta potvrđuje da Muhammed, alejhi selam, nije znao ni da čita ni da piše. Osim spomenutih ajeta, o tome se govori još i u 158. ajetu sure (poglavlja) El-A’raf i u 2. ajetu sure El-Džumua.

            Nije bilo Biblije na arapskom jeziku

U vreme Muhammeda, alejhi selam, Biblija još nije bila prevedena na arapski jezik. Najstariji prevod Starog Zaveta pojavio se tek 900. godine, punih 250 godina nakon smrti Allahovog Poslanika, alejhi selam. Prevod na arapski je uradio sveštenik Saadias Gaon.

Najstariji prevod Novog zaveta na arapski jezik se pojavio tek 1616. godine, od izvesnog Erpeniusa, oko hiljadu godina nakon smrti Božijeg Poslanika, alejhi selam.

            Sličnosti Kur’ana i Biblije

Ako postoje određene sličnosti Kur’ana i Biblije, to ne znači da je nova knjiga prepisana iz starije. Zapravo, to je samo dokaz da obe knjige imaju isti, treći izvor. Sve Božije objave imaju isto, nebesko poreklo. Bez obzira koliko je ljudskih interpolacija ubačeno u jevrejske, hrišćanske i knjige nekih drugih religija, one su u nekim delovima, ipak, ostale neoštećene. To je deo koji je zajednički svim tim religijama.

Istina je da između Kur’ana i Biblije postoje određene sličnosti. Ali, to nije razlog da se Muhammed, alejhi selam, optuži za plagijat, kopiranje Biblije. Po istoj logici, sličnost između hrišćanstva i judaizma može pogrešno da se protumači: npr. da Isus, alejhi selam, nije bio Allahov Poslanik, već da je ideje našao u Starom Zavetu i da ih je prepisao.

Sličnosti između tih knjiga ukazuju samo na njihovo zajedničko božansko poreklo i kontinuitet poruke monoteizma, a ne da su kasniji poslanici prepisivali knjige objavljene ranijim poslanicima.

Kada neko na ispitu prepisuje od kolege, naravno da neće navesti od koga je prepisivao. Međutim, Muhammed, alejhi selam, je odao veliko poštovanje prethodnim poslanicima. Časni Kur’an precizno spominje šta je kojem poslaniku objavljeno.

            Muslimani veruju u Tevrat, Zebur, Indžil i Kur’an

Četiri Božije knjige su u Kur’anu spomenute po imenu: Tevrat, Zebur, Indžil i Kur’an. Tevrat je objavljen Mojsiju, alejhi selam, Zebur je objavljen Davidu, alejhi selam, a Indžil je objavljen Isusu, alejhi selam. Poslednja i konačna Božija knjiga, Časni Kur’an, objavljena je konačnom i poslednjem Allahovom Poslaniku, Muhammedu, alejhi selam.

Sastavni deo islama je verovanje u sve Božije poslanike i sve Božije objave. Međutim, pet prvih, takozvanih Mojsijevih knjiga na početku Biblije – Psalmi i Novi Zavet (sastavljen od četiri evanđelja) – nisu Tevrat, Zebur i Indžil koje Kur’an spominje. Današnje biblijske knjige, možda, sadrže deo Božijih reči, ali te knjige nisu precizne, očuvane i kompletne Božije objave date prethodnim poslanicima.

Kur’an sve Božije poslanike predstavlja kao pripadnike jednog bratstva. Svi poslanici su imali istu poslaničku misiju i istu osnovnu poruku. Zbog svega toga, fundamentalna učenja svih velikih religija ne mogu da budu kontradiktorna, čak i ako je između dva različita poslanika prošlo mnogo vremena. Izvor svih njihovih misija je Uzvišeni Allah. Božiji poslanici nisu odgovorni za razlike između današnjih religija; njihovi sledbenici su krivci za zapostavljanje i zaboravljanje izvornih učenja. Ne samo to, ljudi su izvrnuli originalna učenja i izmenili knjige koje su im objavljene. Zato se Kur’an ne može posmatrati odvojeno od prethodnih objava i kao konkurencija Mojsijevim i Isusovim učenjima. Naprotiv, Kur’an je došao da potvrdi, upotpuni i usavrši sve prethodne objave.

Jedno od imena Kur’ana je “Furkan” – Onaj koji rastavlja istinu od neistine. Na osnovu Kur’ana, možemo da odredimo šta je od prethodnih knjiga sačuvano, šta bi moglo da bude Božija reč, a šta je ljudska interpolacija.

            Naučno poređenje Kur’ana i Biblije

Čitajući Bibiliju i Kur’an, pomislili biste da se u određenim stavkama potpuno slažu. Međutim, kada neke delove pažljivo analizirate, videćete da je razlika ogromna kao dan i noć! Samo na osnovu istorijskih podataka, nekome ko je neupućen u učenja hrišćanstva i islama teško je doneti zaključak koja knjiga je autentična: Kur’an ili Biblija. No, kada određene citate iz obe knjige uporedite s ustanovljenim naučnim činjenicama, vrlo lako ćete da donesete ispravan zaključak.

a) Stvaranje kosmosa za šest dana

Prema prvom poglavlju prve biblijske knjige Postanak, ceo kosmos je stvoren za šest dana od kojih svaki traje 24 sata. Kur’an spominje stvaranje kosmosa za šest ejjama. Reč ejjam je plural koji se koristi za dug period, poput godine. Reč jeum (jednina), može značiti dan od 24 sata, ali može značiti i epoha, veoma dug vretenski period.

Kada Kur’an kaže da je univerzum stvoren za šest dana, misli se na veoma duge vremenske periode. Naučnici nemaju nikakav prigovor na to da je kosmos zaista mogao da nastane za šest veoma dugih epoha. Kosmos je stvaran tokom mnogo milijardi godina, čime stav Biblije o stvaranju za šest običnih dana postaje kontradiktoran potvrđenim naučnim činjenicama.

b) Prvo je stvoren dan, pa onda Sunce

U Knjizi Postanka (stihovi 3-5), Biblija kaže da je fenomen dana i noći stvoren prvoga dana stvaranja kosmosa. Svetlost koja cirkuliše kosmosom rezultat je kompleksnih hemijskih reakcija na zvezdama. Međutim, te iste zvezde su, prema Bibliji, stvorene četvrtog dana stvaranja (Stari Zavet, Knjiga Postanka, 1:14-19).  

Sasvim je nelogično da posledica, tj. svetlo, bude stvoreno prvog dana, a da uzrok, tj. izvor svetlosti (zvezde i Sunce), bude stvoren tri dana kasnije! Osim toga, postojanje jutra i večeri kao elemenata jednoga dana bilo je moguće samo nakon stvaranja Zemlje i njene rotacije oko svoje ose i Sunca. Za razliku od Biblije, Časni Kur’an ne sadrži ni jednu rečenicu koja je protivrečna potvrđenim naučnim argumentima. Zbog toga je apsurdno tvrditi da je Muhammed, alejhi selam, prepisivao Kur’an iz Biblije, te da je nekako odlučio da izostavi fantastične i bajkovite opise stvaranja kosmosa.

e) Stvaranje Sunca, Meseca i Zemlje

Biblija, u Knjizi Postanka, u stihovima 9-13, kaže da je Zemlja stvorena trećeg dana, a u stihovima 14-19 da su Sunce i Mesec stvoreni četvrtog dana. Naučna je činjenica da su Zemlja i Mesec bili deo Sunca, pa su se kasnije izdvojili. Zbog toga je ideja o stvaranju Zemlje pre Sunca i Meseca kontradiktorna potvrđenim naučnim činjenicama u vezi Sunčevog sistema.

d) Vegetacija je stvorena trećeg, a Sunce četvrtog dana

Prema Bibliji (Postanak, 1:11-13), vegetacija, biljke, drveće i voćke stvoreni su trećeg, a Sunce četvrtog dana. Kako je moguće da se biljke pojave pre Sunca, i kako je moguće da opstanu bez Sunčeve svetlosti?!

Ako je Muhammed, alejhi selam, lično napisao Kur’an, i ako je  kur’anske ideje prepisao iz Biblije, otkud je znao koje biblijske stihove da preskoči zato što sadrže katastrofalne naučne greške?! U celom Kur’anu ne postoji ni jedna jedina kontradiktornost naučnim činjenicama.

e) I Sunce i Mesec emitiraju svetlost

 Biblija kaže da i Sunce i Mesec imaju sopstvenu svetlost.

U Knjizi Postanka, 1:16, stoji: “Bog stvori dva velika svetlila nebeska, veće, da vlada danom, i manje, da vlada noću…”

Savremena nauka nam kaže da Mesec ne poseduje vlastitu svetlost. Ta činjenica je potvrdila ispravnost kur’anskog koncepta koji kaže da Mesec nema sopstvenu, već samo reflektira sunčevu svetlost. Nemoguće je da je Muhammed, alejhi selam, čovek koji je pre 1.400 godina živeo u arabijskoj pustinji, uvideo ove greške u Bibliji, pa da ih je, prilikom prepisivanja u Kur’an, ispravljao.

             Adam, prvi čovek na Zemlji, živeo je pre 5.800 godina

Prema rodoslovlju Isusa Hrista u Bibliji, od Isusa do Avrama i od Avrama do Adama, ispada da je prvi čovek, Adam (Adem, alejhi selam) živeo pre 5.800 godina:

       1.948 godina od Adama do Avrama;

       Oko 1.800 između Avrama i Isusa;

       2.000 godina od Isusa do danas.

Ove brojke nas dodatno zbunjuju zbog činjenice da je, po jevrejskom kalendaru, trenutno 5.800. godina.

Postoji sasvim dovoljno arheoloških nalaza koji dokazuju da je ljudski rod star na desetine hiljada godina, a ne samo 5.800 godina, kao što Biblija kaže.

Kur’an, takođe, govori o prvom čoveku, Adamu, alejhi selam. Međutim, za razliku od Biblije, ne navodi nikakav datum u vezi njegovog života na Zemlji. Biblijski stav je u potpunoj suprotnosti savremenoj nauci.

            Nuh (Noa) i Veliki potop

Biblijski opis Velikog potopa (u 6, 7. i 8. poglavlju Knjige Postanka), sugeriše da je poplava zahvatila ceo svet i da je uništila sve na Zemlji, osim onoga što je bilo na Nuhovoj barci. U opisu se navodi da se potop desio 1.656 godina nakon stvaranja Adama ili 292. godine pre Avrama, u vreme kad je Noa (Nuh, alejhi selam) imao 600 godina. To znači da se potop desio u 22. ili 21. veku pre nove ere.

Biblijska priča o Velikom potopu je u ogromnoj kontradikciji s naučnim činjenicama i arheološkim nalazima. U vreme kada se, prema Bibliji, desio Veliki potop, živela je 11. dinastija u Egiptu i 3. dinastija u Vavilonu. Svi arheološki nalazi dokazuju da ni jedna od ovih civilizacija u vreme potopa nije doživela prekid ili diskontinuitet. Naprotiv, ostale su potpuno netaknute. Ne postoji ni jedan dokaz da se u 22. ili 21. veku u ovim dinastijama desila nekakva prirodna nesreća. Biblijski opis protivreči tome i kaže da je ceo svet bio poplavljen.

Za razliku od biblijskog, kur’anski opis potopa nije protivrečan naučnim činjenicama. Kur’an nigde ne navodi datum ovog događaja, niti je, prema Kur’anu, ceo svet bio poplavljen, a sve živo na Zemlji uništeno. Suprotno tome, Časni Kur’an govori samo o Nuhovom narodu i kazni koja ih je zadesila.

Nelogično je tvrditi da je Muhammed, alejhi selam, priču o potopu prepisao iz Biblije, a da je pritom ispravio naučne greške u biblijskoj verziji priče.

             Priča o Mojsiju i Faraonu

Kur’anska i biblijska verzija priče o Mojsiju, alejhi selam, i faraonu su veoma slične. I Kur’an i Biblija navode da se faraon utopio pokušavajući da stigne do Mojsija i njegovog naroda. Međutim, Časni Kur’an dodaje još jedan značajan detalj:

“Danas ćemo izbaviti samo telo tvoje da bi bio poučan primer onima posle tebe’, – ali mnogi ljudi su ravnodušni prema Našim poukama.” (Kur’an, Jona, 92)

Doktor Moris Bukail je, nakon detaljnog istraživanja, dokazao da je Ramzes 2, za kojeg se smatralo da je progonio Mojsija i njegov narod, umro mnogo ranije, dok je Mojsije još bio u Medjenu. Ramzesov sin Merneptah postao je novi faraon. On je, zapravo, faraon koji je proganjao Mojsija i koji se utopio u Crvenom moru. 1898. godine, u Dolini kraljeva u Egiptu, pronađeno je mumifikovano telo faraona Merneptaha. Godine 1975. doktor Moris Bukail je zajedno s timom od nekoliko doktora zatražio dozvolu za ispitivanje mumije faraona Merneptaha. Analize su dokazale da je Merneptah najverovatnije umro od utapanja ili srčanog udara koji je usledio u momentu utapanja. Tako je ostvareno kur’ansko proročanstvo u kome se kaže da će Allah da sačuva faraonovo telo da bi bilo pouka kasnijim generacijama.

Njegovo telo se i dalje čuva u kairskom muzeju. Ovaj kur’anski ajet je podstaknuo doktora Morisa Bukailea da proučava Kur’an. Kasnije je napisao knjigu Biblija, Kur’an i nauka, i priznao je da je nemoguće da je Časni Kur’an ljudsko delo. Nakon proučavanja Kur’ana, prihvatio je islam.

              Kur’an je Božija knjiga

Svi ovi dokazi su dovoljni da se donese zaključak da Kur’an nije prepisan iz Biblije, već je Časni Kur’an Furkan – Rastavljač istine od neistine. Kur’an, zbog toga, mora da se koristi kao kriterijum na osnovu kojeg se određuje koji deo Biblije može da se smatra Božijom rečju. Kur’an to potvrđuje u suri (poglavlju) Es-Sedžda:

“Elif-lam-mim. (Ovu) Knjigu objavljuje, u to nema sumnje, Gospodar svetova, a oni govore: “On je izmišlja!” Ne, ona je istina od Gospodara tvoga da opominješ narod kojem pre tebe nije došao niko da ga opominje, da bi išao pravim putem.” (Kur’an, Es-Sedžda, 1-3)

 

Dr. Zakir Naik

 

About Spasenje

Check Also

Nažalost, možemo naći 16 velikih protivrečnosti u Bibliji!

Dokazi da Biblija u sebi sadrži protivrečnosti, greške i iskrivljivanja: Neslaganja u imenima i broju …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *