Home / Tekst / Koncept (verovanje) Boga u islamu

Koncept (verovanje) Boga u islamu

 Islam je semitska religija koja ima oko 1.8 milijardi sledbenika širom sveta. Reč islam znači pokoravanje volji Uzvišenog Allaha. Muslimani prihvataju Kur'an kao Allahovu Objavu poslednjem poslaniku, Muhammedu. Islam uči da je Allah ljudima slao poslanike u svim razdobljima ljudske istorije, sa porukom Božije Jednoće i verovanja u Sudnji dan. Po islamu, jedan od osnovnih delova vere je verovanje u sve Božije poslanike: Adama, Noa, Abrahama, Isaka, Jakova, Mojsija, Isusa i mnoge druge, neka je na sve njih mir.

 NAJJASNIJA DEFINICIJA BOGA

Najkonciznija definicija Boga u islamu je data u četiri stiha poglavlja Iskrenost, koje je 112. kur’ ansko poglavlje:

Reci: ‘On je Allah-jedan!

Allah je Utočište svakom!

Nije rodio i rođen nije,

i niko Mu ravan nije![1]

Reč Es-Samed je teško prevesti. Može značiti Apsolutan. To je pridev koji pripada samo Allahu, odnosno – On je jedini Koji je večan i savršen, a sva ostala stvorenja su privremena i ograničena. Drugo značenje je da Allah ne zavisi ni od koga, već sva stvorenja zavise od Njega.

POGLAVLJE ISKRENOST – KAMEN TEMELJAC TEOLOGIJE

Poglavlje 112. u Kur'anu je poglavlje Iskrenost, i ono je kamen temeljac teologije. Teo na grčkom znači Bog, a logos – proučavati. Za muslimane, četiri stiha poglavlja Iskrenost predstavljaju polaznu tačku za bilo kakvo proučavanje Boga. Svaki kanditat za božanstvo mora biti podložen ovom jedinstvenom testu verodostojnosti. Pošto su Allahova svojstva spomenuta u poglavlju Iskrenost jedinstvena, vrlo lako možemo prepoznati lažna božanstva koristeći se ovim principima.

ŠTA ISLAM KAŽE O LJUDIMA –  BOGOVIMA ?

Indija se često naziva zemljom ljudi-bogova. To je zato što u Indiji postoji veliki broj takozvanih duhovnih učitelja. Mnogi od ovih svetaca imaju veliki broj sledbenika čak i izvan Indije. Islam je strogo protiv obožavanja bilo kog ljudskog bića.

Da bismo razumeli islamski stav prema onima koji pretenduju božanstvenosti, hajdemo da upoznamo jednog od ljudi – bogova, po imenu Ošo Radžniš. Radžniš je jedan od mnoštva spiritualističkih učitelja koji su se pojavili u Indiji. Maja meseca 1981. godine, otišao je u Sjedinjene Američke Države i osnovao varošicu koju je nazvao Radžnišpuram. Tamo je napravio niz zakonskih prekrašaja, pa je uhapšen i proteran iz države. Vratio se u Indiju i osnovao komunu u Puni, koja je danas poznata kao Ošo komuna. Umro je 1990. godine. Sledbenici Radžniša smatraju da je on Svemogući Bog. Ako posetite Ošo komunu, naći ćete njegov nadgrobni spomenik na kom piše: Ošo Radžniš, nikad rođen – nikad umro, samo je bio u poseti planeti Zemlji u periodu između 11. decembra 1931. i 19. januara 1990. godine.

Zaboravili su na spomenik dopisati da mu nije odobrena viza za 21 državu u svetu. Međutim, njegovi sledbenici nemaju problema sa time što je njihov “bog” bio “u poseti Zemlji” između 1931. i 1990. godine i što su mu trebale vize za mnoge države sveta. Možete li zamisliti “boga” koji dolazi u posetu Zemlji i trebaju mu vize da bi ušao u neke države?! Glavni episkop Grčke je rekao da ga država nije proterala, spalili bi njegovu kuću i kuće njegovih sledbenika.

Hajde da Radžniša podvrgnemo testu poglavlja Iskrenost, kamena temeljca teologije:

  1. Prvi kriterijum je Reci: ‘On je Allah-jedan! Da li je Radžniš jedan jedini? Ne! Postoji veliki broj ljudi koji kao i Radžniš tvrde da su bogovi. Međutim, njegovi sledbenici i dalje smatraju da je on jedan jedini.
  1. Drugi kriterijum je Allah je Utočište svakom! – Apsolutan i Besmrtan. Radžniš definitivno nije imao takvu osobinu, jer je umro 1990. godine. Iz njegove biografije saznajemo da je bolovao od dijabetisa, astme i hronične reume. On je tvrdio da su ga vlasti Amerike u zatvoru otrovale. Zamislite – Svemogući Bog da bude otrovan! Radžniš nije bio ni besmrtan ni večan.
  1. Treći kriterijum je Nije rodio i rođen nije. Poznato je da je Radžniš rođen u Jabalpuru u Indiji, od oca i majke – koji su kasnije postali njegovi sledbenici.
  1. Četvrti kriterijum za Boga je I niko Mu ravan nije! – tj. niko nije kao On. Onog momenta kada možete zamisliti Boga ili Ga uporediti sa bilo čime, taj “kandidat” za boga definitivno nije bog! Nemoguće je zamisliti Božiji lik. Mi znamo da je Radžniš bio ljudsko biće sa belom bradom. Imao je 2 oka i 2 uva, imao je nos i usta. Dostupno nam je bezbroj njegovih fotografija. Onog momenta kada zamislite božiji lik, to što zamišljate definitivno nije Bog.

Mnogi se trude u priču uvesti antropomorfično poređenje sa titulom Mister Univerzum. Šta je to posebno u ovom takozvanom testu?! Test kojeg smo gore naveli ne može proći niko, osim Jednog i Jedinog Boga!

KOJIM IMENOM ZOVEMO BOGA?

Mi muslimani preferiramo upotrebu reči Allah, umesto uopštenog imena Bog. Arapska reč Allah je jedinstvena, nema joj slične, dok se sa reč “bog” mogu praviti razne gramatičke manipulacije. Ako na reč bog dodate nastavke množine, dobićete reč bogovi. Međutim, ako pokušate dodati plural na reč Allah, nećete uspeti, jer ne postoji množina od reči Allah. Na reč “bog” možete dodavati i nastavke za ženski rod, pa ćete dobiti reč “boginja”. Sa reč Allah ne možete praviti takve manipulacije, ona ne spada pod gramatičkim pravilom dodavanja nastavaka za rod i broj. Ispred reči “bog” možete čak dodavati i prefikse koji daju sliku o bogu. Međutim, reč Allah je jedinstvena, ne mogu joj se dodavati čak ni prefiksi, tako da ne postoji mogućnost zamišljanja slike Allaha Uzvišeng. Zbog svega toga, mi muslimani radije upotrebljavamo reč Allah od reči Bog. Mada, kada se obraćamo nemuslimanima, da bi govor bio što razumljiviji, možemo u govoru upotrebljavati reč Bog umesto reči Allah. Pošto je ova knjiga namenjena svim čitaocima, i muslimanima i nemuslimanima, na mnogim mestima sam koristio reč Bog.

BOG SE PRETVARA U LIK ČOVEKA?

Veliki broj ljudi kaže da ako Bog može sve – pazašto se ne bi mogao pretvoriti u lik čoveka? Istina je, Bog može sve pa i to. Međutim, od tada On više ne bi bio Bog, jer se osobine Boga i čoveka drastično razlikuju u svim aspektima.

U narednim redovima ćemo dokazati koliko je apsurdna ideja inkarnacije Boga u ljudskoj formi:

Bog je besmrtan, a čovek je smrtno biće. Ne postoji ništa što se zove “Bog – čovek”, tj. besmrtno ljudsko biće. To je besmisleno. Bog nema početak, dok ljudska bića imaju. Ne možete imati čoveka koji ujedno nema početak i ima početak. Ljudska bića imaju kraj. Ne postoji čovek koji u isto vreme ima i nema kraj. To je besmisleno.

Bogu ne treba hrana, dok je hrana ljudima neophodna da bi preživeli. On hrani, a Njega niko ne hrani![2]  Bogu ne treba odmor ili spavanje, dok su ljudima odmor i spavanje neophodni:

Allah je – nema boga osim Njega – Živi i Večni! Ne obuzima Ga ni dremež ni san! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji![3]

 NEMA KORISTI U OBOŽAVANJU LJUDI

Ne samo da je neprihvatljiva ideja inkarnacije Boga u ljudskom obliku, već je besmisleno obožavati drugo ljudsko biće. Ako bi se Bog pretvorio u lik čoveka, izgubio bi sve božanske osobine i prihvatio bi ljudske. Na primer, ako bi neki brilijantni profesor doživio neku nesreću posle koje bi trajno izgubio sećanje, bilo bi glupo da njegovi studenti i dalje nastave slušati njegova predavanja.

Ne samo to, već ako bi Bog preuzeo ljudski lik, taj takav čovek kasnije ne bi mogao postati Bog, jer je poznato da ljudi nemaju moć da postanu Bog. Zbog toga je obožavanje “boga” u ljudskom obliku nelogično i pogrešno i trebao bi se odbaciti svaki oblik takvog obožavanja.

To je razlog zbog koga Časni Kur'an govori protiv svih mogućih oblika antropomorfizma. Časni Kur'an kaže u sledećem stihu: Niko nije kao On! On sve čuje i sve vidi.[4]

BOG NE ČINI DELA KOJA MU NE PRILIČE

Svojstva Svemogućeg Boga isključuju sve što je loše, jer je Bog izvor pravde, milosti i istine. Nemoguće je Boga zamisliti kako radi stvari koje Mu ne priliče. Ne možemo zamisliti Boga kako laže, kako je nepravedan, kako pravi greške, kako zaboravlja i čini druge stvari koje su odlika  ljudskih bića. Ako hoće, Bog može biti nepravedan, ali On  to nikada neće uraditi, jer nepravda nije božanski čin. On ne radi ono što Mu ne priliči. Časni Kur'an kaže: Allah neće nikome ni trunku nepravde učiniti.[5]

BOG NE ZABORAVLJA NITI PRAVI GREŠKE 

Bog ne zaboravlja, jer zaboravljanje nije božanska osobina. Zaboravljanje je posledica ljudske nemoći i ograničenosti. Isto tako, Bog nikada ne pravi greške, jer činjenje grešaka nije božanski čin. Gospodaru mome ništa nije skriveno i On ništa ne zaboravlja.[6]

BOG ČINI SAMO BOŽANSKA DELA 

Islamski koncept Boga podrazumeva da Bog ima moć da uradi šta god hoće. Časni Kur'an to spominje na mnogo mesta:

  • poglavlje Krava, 106. odlomak;
  • poglavlje Krava, 109. odlomak;
  • poglavlje Krava, 284. odlomak;
  • poglavlje Alu Imran, 29. odlomak;
  • poglavlje Pčele, 77 odlomak;
  • poglavlje Stvoritelj, 1 odlomak: „On, uistinu, sve može.“

Časni Kur'an takođe kaže:  ” On radi šta je Njemu volja. “ [7]

 Moramo imati na umu da Bog radi samo ono što Njemu priliči, ne čini dela koja nisu božanska. Mnoge religije u određenom stepenu, direktno ili indirektno, veruju u filozofiju antropomorfizma, tj. inkarnacije Boga u  čoveka. Štaviše, mišljenja su da Uzvišeni Bog, Koji sve zna i Koji je najpravedniji, nije svestan čovekovih emocija, mogućnosti i nagona. Da bi ljudima propisao najbolje moguće zakone, On dolazi na Zemlju u njegovom liku.

Ova besmislena logika je zavela više miliona ljudi tokom istorije. Hajdemo da analiziramo ovaj argument i da vidimo da li ima osnove u logici.

STVORITELJ NAM JE DAO “UPUTSTVO ZA UPOTREBU”

Allah, je nas, ljude, obdario razumom i inteligencijom. Mi pronalazimo i proizvodimo veliki broj tehničkih stvari koje su nam potrebne. Na primer, CD-plejeri se proizvode u velikim količinama. Međutim, nikada se nije čuo predlog da bi proizvođač CD-plejera trebao lično da postane CD-plejer, da bi saznao šta je najbolje za njegov proizvod. Jednostavno, od proizvođača se samo očekuje da napiše uputstvo za upotrebu, pošto on najbolje poznaje svoj proizvod. Uputstvo za upotrebu daje sve informacije o korišćenju CD-plejera: šta smemo raditi, a šta ne smemo.

Uporedimo čoveka sa mašinom, jer je on, zaista, kompleksno Allahovo stvorenje. Naš Gospodar, Uzvišeni Allah, nema potrebu da dođe  među nama u ljudskom obliku da bi znao šta je za nas dobro, a šta loše. Umesto toga, On je slao ljudima uputstva za upotrebu. Časni Kur'an je uputstvo za upotrebu koje je namenjeno svim ljudima. Bog će nas sve pozvati da polažemo račune na Sudnjem danu. Zbog toga je sasvim logično da nam On pošalje uputstva za ono što smemo ili što ne smemo da činimo. 

BOG JE SLAO POSLANIKE

Uzvišeni Allah nije morao lično silaziti na Zemlju da bi nam napisao upute po kojima ćemo se vladati. Tokom svih prošlih vekova, On je odabirao ljude iz svakog naroda da dostave Božiju Objavu svojim sunarodnicima.

Ti ljudi su Božiji poslanici i verovesnici.

NEKI LJUDI SU SLEPI I GLUVI

Uprkos apsurdnosti filozofije antropomorfizma, sledbenici mnogih religija veruju u nju i druge podučavaju toj filozofiji. Zar to nije nepravda prema intelektu kojeg posedujemo i prema Allahu Koji nam je dao tu inteligenciju?! Neki ljudi su “slepi” i “gluvi” uprkos tome što im čula vida i sluha funkcionišu. Časni Kur'an kaže:  Gluvi, nemi i slepi su, nikako da se osveste![8]

Biblija nam daje sličnu poruku u Jevanđelju po Mateju:

Zato im govorim u prispodobama, jer otvorenim očima ne vide i otvorenim ušima ne čuju i ne razumeju.[9]

Takođe, ovakva poruka se spominje i u hindu knjigama, u Rig Vedi: Ima onih koji gledaju u reči ali ih ne vide; ima i onih koji slušaju reči ali ih zaista ne čuju.[10]

Svi navedeni citati nas uče da su stvari postavljene vrlo jasno, ali neki ipak lutaju.

BOŽIJA SVOJSTVA

Allahu pripadaju najlepša svojstva i imena:

Reci: “Zovite: ‘Allah’ ili zovite: ‘Milostivi’  a kako god Ga budete zvali, Njegova su imena najlepša. [11]

Na još nekoliko mesta u Kur'anu se spominje da su Allahova imena najlepša: poglavlje Bedemi, 180. stih; poglavlje Ta-Ha, 8. stih; poglavlje Progonstvo, stihovi 23-24.

Kur'an spominje 99 Allahovih lepih imena i svojstava, a najveće Njegovo ime je Allah. Kur'an najčešće spominje sledeća Allahova imena: Er-Rahman (Milostivi), Er-Rahim (Samilosni) i El-Hakim (Mudri). Allaha možete zvati bilo kojim od ovih imena, jer Njegova imena ne ostavljaju nikakvu mentalnu sliku o Njegovom biću.

SVAKO ALLAHOVO IME JE JEDINSTVENO I PRIPADA SAMO NJEMU

Ne samo da Allahu pripadaju najlepša svojstva i imena, već je svako Njegovo ime jedinstveno i pripada samo Njemu. Želeo bih ovo detaljnije da razjasnim. Uzmimo za primer neku poznatu ličnost, na primer – astronauta Nila Amstronga. Recimo, ako neko kaže da je Nil Amstrong bio Amerikanac – to je tačno, ali to njegovo svojstvo nije jedinstveno i nije dovoljano da ga u potpunosti identifikuje. Takođe, Nil Amstrong je bio astronaut, ali to nije titula koja pripada samo njemu. Da bismo nekog identifikovali kao posebnog, moramo mu naći jedinstven znak prepoznavanja. Na primer, Nil Amstrong je bio prvi čovek koji je kročio na površinu Meseca. Tako, ako neko upita – ko je bio prvi čovek koji je hodao Mesecom, odgovor je samo jedan: Nil Amstrong.

Analogno tome, Allahova svojstva su jedinstvena: On je Stvoritelj svega što postoji. Ako bismo rekli Stvoritelj solitera, to nije dovoljan opis, jer na svetu ima na milione ljudi koji su izgradili solitere, tako da to svojstvo nije jedinstveno. Svako Allahovo svojstvo i ime su jedinstveni i upućuju samo na Njega. Na primer:

 Er-Rahman -Milostivi;

 Er-Rahim- Samilosni;

 El-Hakim- Mudri,- uz određeni član el- koji označava jedinstvenost i superlativ. Tako, ako neko kaže Er-Rahman, to može značiti samo jedno: Uzvišeni Allah.

JEDNO BOŽIJE SVOJSTVO NE MOŽE PROTIVREČITI DRUGOM

Da nastavimo sa navedenim primerom. Ako bi neko rekao da je Nil Amstrong astronaut koji je visok samo 4 stope – atribut “astronaut” je tačan, ali ovaj drugi prateći atribut (visok samo 4 stope) je netačan. Isto tako, ako bi neko rekao da je Allah Stvoritelj nebesa i Zemlje i da ima ljudsku glavu, ruke, noge, i sl. – atribut „Stvoritelj“ je ispravan, ali prateći atributi koji su karakteristični samo za ljude su neprihvatljivi, jer se ne slažu sa Njegovim savršenim atributima.

SVI ATRIBUTI MORAJU UPUĆIVATI NA JEDNOG ISTOG BOGA

Pošto postoji samo Jedan Bog, svi atributi se moraju odnositi samo na Njega. Potpuno je neprihvatljivo da neko kaže da je Allah Stvoritelj nebesa i Zemlje, a da je njihov vladar neko drugi! To je apsurdno, jer sva Božija svojstva ukazuju samo na Jednog Jedinog Boga.

ALLAHOVA JEDNOĆA (TEVHID)

Neki mnogobošci će vam tvrditi da postojanje više od jednog Boga, nije nelogično. Hajdemo da razmislimo o tome. Šta bi bilo da postoji više bogova? Kad bi postojalo više bogova, svaki od njih bi nastojao upotpuniti svoje interese, čak i protiv drugog boga. Takvih primera ćete naći u politeističkim i panteističkim mitovima. Ako “bog” ne može pobediti svog neprijatelja ili ako je poražen, ,kako će on biti pravi bog?!

Najpopularnija ideja kod svih politeista je postojanje više bogova od kojih svako ima svoju odgovornost u podeli vlasti. Svaki od njih je odgovoran za neka od životnih pitanja čoveka, npr. bog Sunca, bog kiše, itd. To upućuje na zaključak da je svaki od tih “bogova” nesposoban da odradi neka dela, čak je i nemaran prema stvarima koji se tiču drugih “bogova”. Bog ne može da postane nemaran i nesposoban! Ako bi postojavalo više bogova, došlo bi do opšteg haosa, nereda i uništenja univerzuma. Međutim, vidimo da je univerzum u potpunom redu i harmoniji.

 Časni Kur'an kaže:

Da Zemljom i nebesima upravljaju drugi bogovi, a ne Allah, poremetili bi se. Pa nek je uzvišen Allah, Gospodar svemira, od onoga što Mu pripisuju![12]

Da postoji više bogova, svaki od njih bi oduzeo ono što je stvorio:

Allah nije uzeo Sebi sina, i s Njim nema drugog boga! Inače, svaki bi bog, s onim što je stvorio – radio što bi hteo, i jedan drugog bi pobeđivao. – Hvaljen neka je Allah koji je daleko od onoga što oni iznose.[13]

Jedini logičan koncept Boga je postojanje samo Jednog Boga, istinskog Vladara. Postoje neke religije, poput budizma i konfučizma, koje su agnostične. One se ne bave pitanjem Boga. Niti potvrđuju Njegovo postojanje, niti ga negiraju. Međutim, religija po imenu janiizam negira postojanje Boga i ateistička je.

Jedno od pitanja u ovoj knjizi glasi Da li je Kur'an Božija reč? U odgovoru na to pitanje izneo sam zdrave, logičke dokaze postojanja Boga, Uzvišenog Allaha. 

SVE NAJVEĆE RELIGIJE VERUJU U TEVHID

 Sve veće religije veruju u postojanje Boga u osnovi, na većim nivoima veruju u Jednog, Najmoćnijeg Boga. Sve religijske knjige, ustvari, promovišu veru u Jednog Boga, Stvoritelja svega.

LJUDI MENJAJU RELIGIJSKE KNJIGE PREMA SVOM NAHOĐENJU

             Tokom istorije, većina religijskih svetih knjiga su uništene ili su ih ljudi menjali onako kako je to njima odgovaralo. To je razlog zbog kojeg su mnoge religije udaljile od početnog principa monoteizma i prešle u politeizam i panteizam. Časni Kur'an kaže:

A teško onima koji svojim rukama pišu Knjigu, a zatim govore: ‘Evo, ovo je od Allaha’- da bi za to korist neznatnu izvukli. I teško njima zbog onoga što ruke njihove pišu i teško njima što na taj način zarađuju![14]

TEVHID – JEDNOĆA BOGA  DEFINICIJA I KATEGORIJE TEVHIDA

Islam veruje u tevhid koji nije obično verovanje u jednoću Boga, već mnogo više od toga. Jezičko značenje tevhida je unifikacija, sve posebnosti sakupljene na jednom mestu. Reč tevhid je izvedena od glagola vehhade što znači – ujediniti, konsolidovati. ·

Tevhid se deli na tri kategorije:

  • Tevhidur-rububijje;
  • Tevhidu esmai ves-sifat;
  • Tevhidul-ibade.

 Tevhidur-rububijje- Jednoća Stvoritelja u stvaranju

Tevhidur-rububijje je prva kategorija. Rububijje je izvedena od reči Rabb, što znači – Gospodar, Vladar. Dakle, tevhidur-rububijje znači priznavanje jednoće Stvoritelja. Ova kategorija je proizvod fundamentalnog koncepta da je Allah, Jedan Jedini, stvorio univerzum ni od čega i da vlada njime. On Sam je stvorio i brine o svemu što postoji, a da Mu to stvaranje nije potrebno. 

Tevhidu esmai ves-sifat – Božija jednoća u imenima i svojstvima

Druga kategorija tevhida je tevhidu esmai ves-sifat – postojanje Allahove jednoće i posebnosti u Njegovim lepim imenima i svojstvima. Ova kategorija se deli na pet stavki:

  1. Allaha smemo zvati samo onako kako je On Sebe opisao i kako Ga je opisao Njegov Poslanik, Muhammed, neka je na njega Allahov mir i spas. Isto tako, Allaha možemo opisivati samo onim imenima i svojstvima koja su spomenuli On i Njegov Poslanik, bez dodatnih objašnjavanja tih svojstava i imena i njihovog tumačenja drugačije od njihovog bukvalnog značenja.
  1. Smemo koristiti samo ona imena koja je Allah Sebi dao, tj. ne smemo Mu dodavati nova imena i atribute.

Na primer, ne smemo Allahu dodeljivati ime El-Gadib – Srditi, uprkos činjenici da je Allah rekao za Sebe da se rasrdio na nevernike. Ni Allah ni Njegov Poslanik nisu koristili ovo ime.

  1. Allahu ne smemo da dodajemo atribute Njegovih stvorenja. Kada govorimo o Bogu, strogo moramo da se klonimo dodavati Mu atribute Njegovih stvorenja. Na primer, u Bibliji stoji da se Bog pokajao zbog nekih Svojih loših mišljenja na isti način kao što se ljudi kaju kad shvate da su pogrešili! Ovo se u potpunosti kosi sa principima tevhida. Allah se ne kaje, jer ne pravi nikakve greške. Kada govorimo o ovome, ključni princip nam je dat u sledećem kur’ anskom stihu: Niko nije kao On! On sve čuje i sve vidi.[15]

Iako su sluh i vid ljudske osobine, ne mogu se ni na koji način uporediti sa Božijim osobinama. Božiji atributi  su savršeni i jedinstveni i nisu ograničeni kao ljudski za čije realizovanje su potrebne uši, oči, i sl.

  1. Ljudima se ne sme davati ni jedno Božije svojstvo. Pričati o nekom čoveku i davati mu pritom atribute koji pripadaju samo Bogu – kosi se sa principima tevhida. Primer toga je govoriti za nekog čoveka da nema ni početak ni kraj (da je večan).
  1. Allahova imena se ne smeju davati Njegovim stvorenjima. Korišćenje Njegovih imena u neodređenoj formi, bez određenog člana el, kao što su Hakim, Rahim i sl. je dozvoljeno, jer je Allah njima nazivao neke Svoje poslanike. Međutim, korišćenje tih imena sa određenim članom el je zabranjeno, osim u slučajevima kada ispred njih stoji reč abd, koja znači rob, sluga -Abdur-Rahman, Abdul-Hakim i sl. 

 

Tevhidul-ibadeh, Jednoća u Božijem pravu na obožavanje

Tevhidul-ibadeh znači Allahova jednoća u obožavanju, tj. u ibadetu. Reč ibadet je izvedena od arapske reči abd –  rob ili sluga. Stoga, ibadet znači robovanje (bogosluženje) Allahu. Namaz je jedan od najvećih vidova ibadeta, ali nije i jedini. Ljudi pogrešno sthvataju obožavanje Boga – misle da su to neki posebni rituali u kojima se iskazuje robovanje. Međutim, koncept obožavanja, u islamu, podrazumeva potpunu predanost i robovanje. U ibadet spada svako činjenje onoga što je Allah naredio i ostavljanje onoga što je On zabranio. Obožavanje mora biti posvećeno samo i jedino Uzvišenom Allahu.

Sve tri kategorije tevhida se moraju u potpunosti i istovremeno sprovoditi. Beskorisno je verovanje u prve dve kategorije, ako se ne sprovodi treća, tevhidul-ibadeh.

Kur'an nam daje poučan primer mušrika (idolopoklonika) koji su živeli u vremenu Poslanika, i nisu upotpunili treću stavku tevhida:

Upitaj: “Ko vas hrani s neba i iz zemlje, čije su delo sluh i vid, ko stvara živo iz neživog, a pretvara živo u neživo, i ko upravlja svim’?-Allah’!- reći će oni -, a ti reci: Pa zašto Ga se onda ne bojite? “ [16]

Slična poruka se ponavlja u poglavlju Ukras:

A ako ih zapitaš ko ih je stvorio, sigurno će reći: ‘Allah!’ Pa kuda se onda odmeću?[17]

            Paganske Mekkelije su znali da je Allah njihov Stvoritelj i Vladar, ali ipak nisu bili muslimani, jer su pored Allaha obožavali druga božanstva. Allah ih je nazvao kafirima (nevernicima) i mušricima (idolopoklonicima).

Većina ovih ne veruje u Allaha, nego druge Njemu smatra ravnim.[18]

Tevhidul-ibadeh je najvažniji aspekat tevhida, jer samo Allah zaslužuje da Mu se ibadet čini, i samo On može čoveka da nagradi za bogosluženje.

ŠIRK – MNOGOBOŠTVO  DEFINICIJA ŠIRKA

Nedostatak jedne od spomenutih kategorija tevhida ili nepotpunost neke od njih vodi u širk – mnogoboštvo. Jezičko značenje reči širk je pridruživanje partnera, podela. U islamskoj terminologiji, širk je pridruživanje Allahu druga i smatra se jednakim idolopoklonstvu.

 

Širk je najveći greh koji postoji i Allah ga neće oprostiti. 

Časni Kur'an nas obaveštava koji je najveći greh: Allah neće  oprostiti da Mu se neko drugi smatra ravnim, a oprostiće manje grehove od toga, kome On hoće. A onaj ko drugog smatra Allahu ravnim čini, izmišljajući laž, greh veliki.[19]

Ista poruka se ponavlja na još jednom mestu u Kur'anu:

Allah sigurno neće oprostiti da Njemu druge smatraju ravnim, a oprostiće kome hoće ono što je manje od toga. A daleko je zalutao onaj ko smatra da je Allahu neko ravan.[20]

[1] Kur'an, poglavlje: Iskrenost, ajeti (odlomci) 1-4.

[2] Kur'an, poglavlje: Stoka, odlomak 14.

[3] Kur'an, poglavlje: Krava, odlomak 255.

[4] Kur'an, poglavlje: Dogovaranje, odlomak11.

[5] Kur'an, poglavlje: Žene, odlomak 40.

[6] Kur'an, poglavlje: Ta-ha, odlomak 52.

[7] Kur'an, poglavlje: Sazvežđa, odlomak 16.

[8] Kur'an, poglavlje: Krava, odlomak 18 .

[9] Novi Zavet, Jevanđelje po Mateju 13:13.

[10] Rig Veda: 10:71:4.

[11] Kur'an, poglavlje: Noćno putovanje, odlomak 110.

[12] Kur'an, poglavlje: Verovesnici, odlomak 22.

[13] Kur'an, poglavlje: Vernici, odlomak 91.

[14] Kur'an, poglavlje: Krava, odlomak 79.

[15] Kur'an, poglavlje: Dogovaranje, odlomak 11.

[16] Kur'an, poglavlje: Junus, odlomak 31.

[17] Kur'an, poglavlje: Ukras, odlomak 87.

[18] Kur'an, poglavlje: Jusuf, stih 106.

[19] Kur'an, poglavlje: Žene, odlomak 48.

[20] Kur'an, poglavlje: Žene, odlomak 116.

Check Also

Saveti o odgoju deteta

Učenjak Gazalija je izneo program odgoja deteta; program je osmišljen u vidu sedećih obaveza roditelja …

Komentariši