Home / Tekst / Analiza religija / Kazivanje o Isusu u Časnom Kur'anu

Kazivanje o Isusu u Časnom Kur'anu

Ovaj deo istražuje život poslanika Isusa, njegovu poslanicu, njegova čuda, njegove učenike, o Božijoj zaštiti Isusa, njegovih sledbenika, Isusuovog ponovnog dolaska na ovaj svet, kao i o onome što će se desiti sa njim i šta će govoriti na Dan ponovnog proživlјenja (Sudnjem danu), onako kako je o njemu spomenuto u Kur'anu Časnom.

Božiji Poslanik –  Mesija Isus:

            „Recite: „Mi verujemo u Boga i u ono što se objavlјuje nama, i u ono što je objavlјeno Abrahamu (Avramu.), I Išmailu, i Ishaku, i Jakovu, i potomcima, i u ono što je dato Mojsiju i Isusu, i u ono što je dato verovesnicima od Gospodara njihovog; mi ne pravimo nikakve razlike među njima i mi smo Nјemu predani.“ (Kur'an 2:136.)

            „Mi objavlјujemo tebi kao što smo objavlјivali Noju, i verovesnicima posle njega, objavlјivali smo Abrahamu, i Ismailu, i Ishaku i Jakovu i potomcima, i Isusu, i Ejjubu, i Jonusu, i Harunu,  i Salomonu, a Davidu smo dali Zebur.“ (Kur'an 4:136.)

            „Mesih, sin Marijin, samo je poslanik – i pre njega su dolazili i odlazili poslanici – a majka njegova je iskreno srcem verovala[1]; i oboje su hranu jeli[2]. Pogledaj kako im Mi iznosimo jasne dokaze, i pogledaj, zatim, njih kako se odmeću!“ (Kur'an 5:75.)

            „On (Isus.) je bio samo rob na koga smo Mi blagodati prosuli i učinili ga primerom sinovima Jakovovim.“ (Kur'an 43:59.)

 

Isusova poruka:

            „Posle njih smo Isusa, sina Merjeminog (Marijinog.), poslali, koji je priznavao Toru pre njega objavlјen, a njemu smo dali Evanđelјe, u kome je bila uputa i svetlo, i da potvrdi Toru, pre njega objavlјen, u kome je, takođe, bila uputa i pouka bogobojaznima.“ (Kur'an 5:46.)

            „O vi kojima je Knjiga data, ne zastranjujte u svom verovanju i o Bogu govorite samo istinu! Mesih, Isus, sin Merjemin (Marijin.), samo je Božiji poslanik i Nјegova Reč, koju je Merjemi dostavio, i duh Nјegov[3]; zato verujte u Boga i Nјegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolјe vam je! Allah je samo jedan Bog, Uzvišen neka je On, zar on da ima dete?! Nјegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlјi, i Bog je dovolјan zaštitnik. Mesih se neće ustezati da bude Božiji rob, pa ni anđeli, Nјemu bliski. A one koji se budu ustezali da Nјega obožavaju, i one koji se budu oholili, Bog će pred Sobom sakupiti.“  (Kur'an 4:171-172.)

„To je Isus, sin Merjemin (Marijin.), to je prava istina o njemu, onaj u koga oni sumnjaju. Nezamislivo je da Bog ima dete, Uzvišen je On! Kad nešto odredi, On za to kaže samo: „Budi!“ – i ono bude[4]. Bog je, uistinu, i moj i vaš Gospodar, zato obožavajte samo Nјega! To je Pravi put. I grupacije među sledbenicima Knjige su se o njemu podvojile, pa teško onima koji ne veruju kad budu na Danu velikom prisutni.“ (Kur'an 19:34-37.)

„A kad je Isus očite znakove doneo, on je rekao: „Donosim vam mudrost i dolazim da vam objasnim ono u čemu se razilazite. Zato se Boga bojte i meni se pokoravajte. Bog je i moj i vaš Gospodar, pa Nјega obožavajte! Ovo je Pravi put!“ Ali su se stranke iz redove njihovih podvojile. Pa teško onima koji su nepravdu učinili od kazne na Danu bolnome!“ (Kur'an 43:63-65.)

„A kada Isus, sin Merjemin (Marijin.), reče: „O sinovi Izrailjevi, ja sam vam Božiji poslanik, da vam potvrdim pre mene objavlјenu Toru i da vam donesem radosnu vest o poslaniku čije je ime Ahmed, koji će posle mene doći“, i kad im je doneo jasne dokaze, oni rekoše: „Ovo je očita vradžbina!“ (Kur'an 61:6.)[5]

 

Isusova čuda:

            „Ona im na njega pokaza.“ Kako da govorimo detetu koje je u bešici?“, rekoše oni. „Ja sam Božiji rob“, reče on, „meni će On Knjigu dati i verovesnikom me učiniti, i učiniće me gde god budem, blagoslovlјenim, i narediće mi da dok god sam živ, namaz obavlјam i da zekat udelјujem, i da majci svojoj dobar budem, a neće me učiniti silnikom, nesrećnikom. I neka je sigurnost nadamnom na dan kada sam se rodio i na dan kada budem umro i na dan kad budem iz mrtvih proživlјen.“ (Kur'an 19:29-33.)

 

Trpeza koja je spuštena sa nebesa Božijom dozvolom:

            „A kada (Isusuovi.) učenici rekoše: „O Isuse, sine Merjemin (Marijin.), može li nam Gospodar tvoj trpezu s neba spustiti?“, on reče: „Bojte se Boga, ako ste vernici.“ Mi želimo, rekoše oni, sa nje da jedemo i da srca naša budu smirena i da se uverimo da si nam istinu govorio, i da budemo oni koji će o njoj svedočiti. Isus, sin Merjemin, reče: „O Bože, Gospodaru naš, spusti nam s neba trpezu da nam bude praznik, i prvima od nas i onima kasnijim, i znak Tvoj, i opskrbi nas, a Ti si Oprskbitelј najbolјi!“ Bog reče: „Ja ću vam je, zaista, spustiti, ali ću one među vama koji i posle toga budu poricali podvrgnuti patnji kakvom nikoga među svetovima neću mučiti.“ (Kur'an 5:112-115.)

 

Isus i njegovi učenici – apostoli:

            „O vi koji verujete, budite pomagači Božiji, kao što je Isus, sin Merjemin, prisnim sledbenicima rekao: „Ko su moji pomagači u pozivanju Bogu?“ Prisni sledbenici odgovoriše: „Mi smo Božiji pomagači!“ Onda je jedna skupina iz potomaka Jakovovih poverovala, a druga skupina uzneverovala! Pa smo one koju su verovali protiv njihovih neprijatelјa osnažili pa su postali nadmoćni.“ (Kur'an 61:14.)[6]

            „I kada sam učenicima naredio: „Verujte u Mene i Poslanika Moga“, oni su odgovorili: „Verujemo, a Ti budi svedok da smo muslimani.“ (Kur'an 5:111.)

            „Zatim smo, njihovim tragovima, jednog za drugim poslanike Naše slali, dok nismo Isusa, sina Merjemina (Marijinog.), poslali. Nјemu smo Evanđelјe dali, i učinili da u srcima sledbenika njegovih blagost i samilost budu. A isposništvo su oni sami kao novotariju uveli u želјi za Božijim zadovolјstvom – Mi im ga nismo propisali; već smo im propisali traganje za Božijim zadovolјstvom, ali oni o njemu nisu vodili brigu onako kako bi trebalo, pa ćemo one među njima koji budu ispravno verovali nagraditi, a mnogi od njih su u zabludi. O vi koji verujete, Boga se bojte i u Poslanika Nјegova verujte. On će vam dvostruku milost Svoju darovati, i daće vam svetlo pomoću kojeg ćete ići, i oprostiće vam, a Bog je oprostitelј greha i Milostiv je. I neka sledbenici Knjige znaju da oni nikakvu Božiju blagodat neće dobiti, jer je blagodat samo u Božijoj ruci – daje je onome kome On hoće; a Bog je posednik obilјa velikog.“[7] (Kur'an 57: 27-29.)

 

Izbavljenje Isusa iz iskušenja:

                „I kada je Isus osetio da oni ne veruju, rekao je: „Ko su pomgači moji na putu prema Bogu?“ „Mi smo pomagači Božiji“, rekoše učenici, „mi u Boga verujemo, a ti budi svedok da smo mi muslimani – predani.[8]“ Gospodaru naš, mi verujemo u ono što si Ti objavio, mi Poslanika sledimo, pa upiši nas među svedoke! A oni su lukavstvo smišlјali, pa je i Bog njima lukavstvo pripredio. A Bog najbolјe lukavstvo uzvraća (jer je po pravdi). I kada Bog reče: „Isuse, Ja ću ti dušu u snu uzeti[9] i k Sebi te uzdignuti! Očistiću te od nevernika, i učiniću da oni koji te slede budu iznad onih koji ne veruju do Sudnjeg dana. Zatim ćete se Meni vratiti, pa ću Ja presuditi u onome što ste se razišli.“  (Kur'an 3:52-55.)

        „I zbog reči njihovih: „Mi smo ubili Mesiju, Isusa, sina Merjemina (Marijina.), Božijeg poslanika.“ A nisu ga ubili ni razapeli, već im se pričinilo.[10] Oni koji su se o njemu u mišlјenju razišli, zaista su u sumnji u pogledu njega; o tome ništa pouzdano ne znaju, samo se za nagađanjem povode; a sigurno je da ga nisu ubili, eć ga je Bog uzdigao Sebi.[11] A Bog je silan i mudar.“ (Kur'an 4:157-158.)

 

Isusovi učenici – apostoli:

                „A onima koji s tobom o Nјemu budu raspravlјali, nakon što ti je došlo znanje, reci: „Dođite, pozvaćemo sinove naše i sinove vaše, i žene naše i žene vaše, a doći ćemo i mi i vi, pa ćemo se proklinjati i Božije prokletstvo na one koji lažu prizivati!“ Ovo je, doista, istinito kazivanje, i nema boga osim Allaha! A Bog je doista Silni i Mudri! A ako se oni okrenu, pa Bog, doista, dobro zna smutlјivce. Reci: „O vi kojima je Knjiga data, dođite da se okupimo uz reči koje mi i vi jednako delimo[12]: da nikoga osim Allaha ne obožavamo, da Mu ništa ne pridružujemo, i da jedni druge,      pored Allaha, bogovima ne smatramo!“[13] Pa, ako se oni okrenu, vi recite: „Budite svedoci da smo mi muslimani – predani!“ (Kur'an 3:61-64.)

        „Nevernici su oni koji govor: „Doista je Bog Mesija (Isus.) sin Merjemin (Marijin.)!“ Reci: „Ko može sprečiti Boga da, ako hoće, uništi Mesiju, sina Merjemina,i majku njegovu, i sve one koji su na Zemlјi?“ Božija je vlast na nebesima i na Zemlјi i na onome što je između njih; On stvara šta hoće, i Bog nad svime ima moć. Jevreji i Hrišćani kažu: „Mi smo deca Božija i milјenici Nјegovi.“ Reci: „Pa zašto vas On kažnjava zbog greha vaših?“ A nije tako! Vi ste kao i ostali lјudi koje On stvara: kome hoće On će oprostiti, a koga hoće On će patnji podvrgnuti. Božija je vlast i na nebesima i na Zemlјi i na onome što je između njih, i kod Nјega je konačno odredište.“ (Kur'an 5:17-18.)

              „Nevernici su oni koji govore: „Bog je, doista, Mesih (Isus.), sin Merjemin (Marijin.)!“ A Mesih je govorio: „O sinovi Jakovovi, Boga obožavajte, i moga i vašeg Gospodara!“ Ko drugog Bogu u obožavanju pridružuje, Bog će mu ulazak u Raj zabraniti i boravište njegovo će Pakao biti; a nasilnicima neće niko moći pomoći. Nevernici su oni koji govore: „Bog je, zaista, jedan od trojice!“[14] A samo je jedan Bog! I ako se ne okane onoga što govore, nesnosna patnja će, zaista, stići svakog od njih koji nevernik ostane. Zašto se oni ne pokaju Bogu i ne zamole Nјegov oprost, a Bog je Onaj  Koji oprašta grehe i milostiv je.“ (Kur'an 5:72-74.)

                „Jevreji govore: „Uzejr je Božiji sin“[15], a Hrišćani kažu: „Mesih (Isus.) je Božiji sin.“ To su reči njihove, iz usta njihovih, oponašaju reči nevernika prethodnih – ubio ih Bog! Kuda se odmeću? Oni, pored Boga, bogovima smatraju sveštenike svoje, i monahe svoje i Mesiju (Isusa.), sina Merjemina (Marijinog.). A naređeno im je da samo jednog Boga obožavaju – nema boga osim Nјega. Uzvišen je On naspram onih koje Nјemu u obožavanju pridružuju.“[16] (Kur'an 9:30-31.)

                „O vi koji verujete, mnogi sveštenici i monasi, doista, na nedozvolјen način jedu tuđu imovinu i od Božijeg puta odvraćaju. Onima koji zlato i srebro gomilaju i ne troše ga na Božijem putu – navesti bolnu patnju.“  (Kur'an 9:34.)

 

Ponovni povratak Isusa:

                 „I nema nijednog sledbenika Knjige koji, pre njegove smrti[17], neće u njega kako treba poverovati, a na Sudnjemu danu on će protiv njih svedočiti.“ (Kur'an 4:159.)[18]

                „Zaista je on (Isus.) predznak Smaka sveta, zato nikako ne sumnjajte u njega[19] i sledite Mene! Ovo je Pravi put.“ (Kur'an 43:61.)

 

Isus na Dan ponovnog oživlјenja, na Sudnjem danu:

                 „Kad Bog kaže: „O Isuse, sine Merjemin (Marijin.), seti se blagodati Moje prema tebi i majci tvojoj kada sam te Duhom Blagoslovlјenim pomogao pa si s lјudima, u kolevci i kao zreo čovek, razgovarao; i kada sam te pismenosti i mudrosti i Tevratu i Evanđelјu naučio; i kada si, dozvolom Mojom, od blata   nešto poput ptice oblikovao i u nju udahnuo, i kada je ona, dozvolom Mojom, postala ptica; i kada si, dozvolom Mojom, mrtve dizao; i kada sam od tebe sinove Jakova odbio, kad si im ti jasne dokaze donio, pa su oni među njima koji nisu verovali – povikali: „Ovo nije ništa drugo do jasna vradžbina.“ (Kur'an 5:110.)

               „A kada Bog kaže: „O Isuse, sine Merjemin (Marijin.), jesi li ti govorio lјudima: „Prihvatite mene i majku moju kao dva boga uz Allaha!“, on će reći: „Uzvišen si Ti od toga! Meni nije priličilo da govorim ono što nemam pravo. Ako sam ja to govorio, Ti to već znaš; Ti znaš šta je u meni, a ja neznam šta je u Tebi; sigurno Ti, zaista, dobro znaš ono što je čulima nedokučivo.“ Ja sam im samo govorio ono što si im Ti naredio: „Obožavajte samo Allaha, i moga i vašeg Gospodara!“ I ja sam njima svedok bio dok sam među njima bio, a kad si me Ti k Sebi uzeo, Ti si ih jedini nadzirao; Ti nad svime bdiješ. Ako ih patnji podvrgneš, robovi su Tvoji, a ako im oprostiš, pa, uistinu si Ti Silni i Mudri. Bog će reći: „Ovo je Dan u kome će iskrenima od koristi    iskrenost njihova biti; njima će Rajske bašte, kroz koje teku reke, pripasti; večno i doveka u njima će ostati. Bog će zadovolјan njima biti, a i oni Nјim. To će veliki uspeh biti.“ Božija je vlast na nebesima i na Zemlјi i nad onim što je na njima; On nad svima ima moć.“ (Kur'an 5:116-120.)

Fusnote:
[1] Arapska reč u originalu ukazuje na najveći mogući stepen verovanja i iskrenosti, i ima samo jedan veći stepen od toga, a to je poslanstvo.

[2] I Mesija Isus a i njegova majka su imali običaj da jedu, a to nisu Božije osobine, Koji niti jede niti pije. Onaj koji jede, mora to i da izbaci iz sebe, a to nije svojstvo Božije, uzvišen je On. Isus se ovde stavlja sa svim prethodnim poslanicima na jedan stepen; njihova poruka je bila jedna i njihov stepen Božijih robova je bio jednak. Najveća počast i stepen koji čovek može postići je poslanstvo, a Isus je jedan od pet vodećih poslanika. Videt: 33:7, 42:13

[3] Isus se naziva „Božijom Rečju“ ili Njegovom dušom, jer je on od Njega stvoren, kada je Bog rekao: „Budi“ i on je postao. Ovde je jedna posebnost, jer su svi ljudi izuzimajući Adama i Evu stvoreni sa dva roditelja. Ali i unatoč te njihove posebnosti, niko od njih nema svojstvo božanstva, već su svi stvorenja koja umiru.

[4] Ako bi stvaranje Isusa bez oca učinilo ga sinom Božijim, onda bi svi drugi koje je Bog stvorio bez predaka isto trebali imati takvo svojstvo, uključujući Adama i Evu i prve životinje i čitavu zemlju sa njenim planinama i morima. Ali Isus je bio stvoren isto kao i sve stvari na ovome svetu, kada je Bog rekao: „Budi!“ i ono je bilo.

[5] Ovo se može odnositi na oba poslanika, Isusa i Muhammeda, neka je na njih mir. Kad su oni došli sa poslanicom od Boga svojim narodima bili su od istih optuženi da donose vradžbine.

[6] Pobeda vernika je došla sa poslanicom Islama, i to je bila i duhovna i materijalna pobeda. Islam je uklonio sve sumnje o Isusu i donio je jasne dokaze o njegovom poslanstvu, i to je bio duhovni uspeh. Islam se širio i fizički, što je onima koji su verovli u Isusovu poslanicu pružilo skloniđte i moć naspram neprijatelja, i to je upravo bio fizički uspeh i pobeda.

[7] Bog daje Svoju uputu kome želi, bez obzira na njegovo poreklo i rasu. Pa ako ljudi veruju Bog ih nagrađuje i podiže njihove stepene iznad drugih. Ali ako uzneveruju onda ih Bog ponižava, iako su pre toga bili uzdignuti.

[8] Naziv sa Isusove sledbenike u Kur'anu je „El-HAvarijjun“ a što znači čiste, kao što označava bela boja. Takođe se prenosi da su uobičavali da se oblače u belo.

[9] Isus je podignut u stanju sna. Reč koja je ovde upotrebljena je „Vefah“ što može označavati ili san ili smrt. U arapskom se san označava kao mala smrt. Pošto stihovi 4:157 negiraju Isusovo razapnuće i da svaki čovek samo jednom umire, a da će se Isus ipak na Zemlju vratiti, ostaje san kao jedina prihvatljiva interpretacija ovoga stiha.

[10] Sličnost Isusa je data nekom drugom čoveku, i taj je čovek a ne Isus, razapet. Neki komentatori Kur'ana kažu da je onaj koji je razapet bio jedan od sledbenika, koji je bio spreman da izgleda kao Isus i da prihvati tu žrtvu i da se žrtvuje kako bi zaštitio Isusa, i kako bi time postigao nagradu Raja.

[11] Isus je telom i dušom uzdignut i nije umro. On tu još uvek živi i pred kraja sveta će se vratiti na Zemlju. Nakon što ispuni svoj zadatak na Zemlji će konačno umreti. (I ubrzo nakon toga, a Allah zna najbolje kad, počinje Sudnji dan, op. rev.).

[12] Ovo je ono čemu su svi poslanici pozivali i u čemu su se slagali. I ovo zaključenje predstavlja osnovu za sve one koji žele da Boga obožavaju.

[13] Kada neko nekom drugom čoveku biva poslušan i neposlušan kao što je Bogu, u tom slučaju je on uzeo tog čoveka za gospodara mimo Boga.

[14] Odnosi se na tzv. Trojstvo

[15] Iako u to ne veruju svi Jevreji, ipak su svi izostavili da to osude. (videti 5:78-79.) Kada se neki greh dopusti i raširi se, u tom slučaju kompletno društvo snosi odgovornost.

[16] Sveštenici su oni koji poseduju versko znanje, a monasi su oni koji su vršili bogoslužje i pobožnjaci. Obe skupine se računaju kao religijski vodiči i primeri, a isto tako njihovim utecajem mogu ljudi skrenuti sa Pravoga puta.

[17] Izraz “pre smrti“ može se odnositi na Isusa ili na samog sledbenika knjige. Uoliko se odnosi na Isusa znači da će svi sledbenici Knjige nakon njegovog drugog dolaska nazad na Zemlju poverovati pre nego što on umre. Isus će ispraviti i učvrstiti činjenicu da je on Božiji poslanik i da nije Bog ili sin Božiji i on će narediti svim ljudima da samo Boga jedino obožavaju i da se pokore samo veri Islamu. Ukoliko bi se izraz odnosio na sledbenike Knjige onda stih znači da će svaka individua pre svoje smrti videti nešto što će ga ubediti da je Isus bio istinski poslanik Božiji, a da nije bio Bog. Ali mu to verovanje na budućem svetu neće koristiti, jer to nije učinio pre toga po svojoj slobodnoj volji, a zatim će ugledati anđele kazne.

[18] Pogledati stihove Kur'ana: 5:116-118.

[19] Ponovni dolazak Isusa, a koji će biti ujedno znak da se primakao Sudnji dan.

Check Also

Činjenjem dobrih dela do fizičkog zdravlja

U svakodnevnom životu bezbroj ljudi izabere da se odrekne svog slobodnog vremena kako bi pomogli …

Komentariši