Home / Tekst / Mesija Isus Hrist / Kratka analiza Isusovog života i misije

Kratka analiza Isusovog života i misije

      Malo toga je poznato o ranom Isusovom životu. Devica Marija ga je rodila u Palestini. Svi muslimani veruju u njegovo poslanstvo i poštuju ga zbog toga što se često spominje u Kur’anu i Sunnetu kao jedan od najvećih Allahovih poslanika.

     Srž njegovog učenja bio je zasnovan na verovanju u jednog jedinog Boga i tome da se niko drugi do Njega ne sme obožavati. Isus je takođe podučavao ljubavi i miru. Napravio je nekoliko čuda, nikada ih ne pripisujući sebi, već ukazujući uvek da je to od Božje volje.[1]

     U Jevanđelju po Jovanu 5:30, Isus je citiran: „Ja ne mogu ništa činiti  sam od sebe.” Jevanđelje po Luci 11:20 kaže: „A ako li ja prstom Božijim izgonim đavole.” Isus se ponizno molio Bogu, Tvorcu nebesa i zemlje za vaskrsenje Lazara, Jevanđelje po Jovanu 11:41-42 navodi: „Uzeše, dakle kamen gde ležaše mrtvac; a Isus podiže oči gore, i reče: ‘Oče! Hvala ti što si me uslišio. I ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao.’”

     Simon (Petar), glavni učenik, kaže: „Ljudi Izraelci! Poslušajte reči ove: ‘Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate.’” (Dela apostolska 2:22)

     Čak su i ljudi koji su prisutvovali tim čudima znali da su ona došla od Boga i da je je Isus bio Božji poslanik. U slučaju sina udovice koga je Isus oživeo, ti roditelji su rekli: „Veliki prorok iziđe među nama, i Bog pohodi narod svoj.“ (Jevanđelje po Luki 7:16)

     U Kur’anu, ovaj veliki Božji poslanik se naziva „Isa bin Merjam” (Isus, sin Marijin) 25 puta, dok je ime samog poslanika Muhammeda spomenuto samo pet puta.

     U trećem poglavlju Kur’ana, nazvanom „Porodica Amramova“ nalazimo: „I kada anđeli kazaše: „Marija[2], tebe je, zaista, Allah odabrao i učinio čistom! On te je nad ženama svih svetova odabrao!“ „Marija, budi skrušena i pokorna Gospodaru svome, i ničice padaj, i sa onima koji molitvu obavljaju i ti obavljaj!’ To su neke od vesti o onome što nije dokučivo čulima, a koje ti objavljujemo. Ti nisi bio među njima kada su pera svoja pobacali da bi videli koji će o Mariji da se brine, a nisi bio među njima ni kada su se prepirali. I kada anđeli rekoše: „Marija, Allah te raduje sinom koji je rečju[3] od Njega stvoren, čije je ime Mesija Isus, Marijin sin, ugledan i na ovom i na budućem svetu i jedan od Allahu bliskih! On će da govori ljudima i u kolevci[4], i kao odrastao, i on je jedan od dobrih!“ Ona reče: „Gospodaru moj, kako ću ja da imam dete kada me muškarac nije dodirnuo?!“ „Eto, tako“, reče, „Allah stvara šta On hoće. Kada nešto odredi, On samo kaže: ‘Budi!’ i to bude.“ On će da ga poduči Knjizi i mudrosti, i Tori i Jevanđelju. I poslaće ga kao poslanika Izrailjevim sinovima: ‘Doneo sam vam znak od vašega Gospodara: oblikovaću vam od ilovače nešto poput ptice, i u nju ću da duvnem, pa će, Allahovom dozvolom, da bude ptica; izlečiću slepog od rođenja i gubavog, i oživljavaću mrtve Allahovom dozvolom; i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima vašim čuvate. U svemu tome ima dokaza za vas, ako vernici budete. Potvrđujući tako istinitost Tore, objavljene pre mene, i dopuštajući nešto što vam je bilo zabranjeno, ja vam donosim dokaz od vašega Gospodara. Pa, bojte se Allaha, a meni budite pokorni! Allah je zaista i moj i vaš Gospodar i samo Njega obožavajte. To je Pravi put!’ I kada je Isus osetio da oni[5] ne veruju, rekao je: „Ko su pomagači moji na putu prema Allahu?“ „Mi smo Allahovi pomagači“, rekoše apostoli (učenici), „mi u Allaha verujemo, a ti budi svedok da smo mi muslimani[6].“ Gospodaru naš, mi verujemo u ono što si Ti objavio, mi Poslanika sledimo, pa upiši nas među svedoke! A oni[7] su lukavstvo smišljali, pa je i Bog njima lukavstvo priredio. A Bog najbolje lukavstvo priređuje. I kada Allah reče: „Isuse, Ja ću (u snu) da ti uzmem dušu i ka Sebi da te uzdignem[8]! Očistiću te od nevernika, i učiniću da oni koji te (ispravno) slede budu iznad onih koji ne veruju do Sudnjeg dana. Zatim ćete Meni da se vratite, pa ću Ja da presudim o onome u čemu ste se razilazili. Što se tiče onih koji ne veruju, njih ću na strašne muke da stavim na ovom svetu i na budućem, i oni neće da imaju pomagača. A onima koji budu verovali i činili dobra dela, On će punu nagradu da podari. A Allah ne voli nepravednike. Ovo što ti kazujemo jesu dokazi i Opomena usavršena. Primer Isusov zaista je kod Boga isti kao i primer Adamov: od prašine ga je stvorio, a zatim mu rekao: „Budi!“ I on bi! Istina je od tvoga Gospodara i ne budi od onih koji sumnjaju. A onima koji sa tobom o Njemu budu raspravljali, nakon što ti je došlo znanje, reci: „Dođite, pozvaćemo naše sinove i vaše sinove, i naše žene i vaše žene, a doći ćemo i mi i vi, pa ćemo da se prokunemo i Božije prokletstvo na one koji lažu da prizovemo!“ Ovo je, zaista, istinito kazivanje, i nema boga osim Allaha! A Allah je zaista Silni i Mudri! A ako se oni okrenu, pa Bog, zaista, dobro zna smutljivce.” (Kur’an, 3:42-63)

    A kur’anskom poglavlju nazvanom „Merjem“[9], Bog kaže: “I spomeni u Knjizi Mariju: kada se od ukućana svojih povukla na istočnu stranu, i od njih uzela zaklon, Mi smo ka njoj poslali Našeg anđela (Gavrila) i on joj se pokazao u potpunom ljudskom obliku. „Tražim zaštitu Svemilosnog od tebe, ako se Njega bojiš!“ Uzviknu ona. „A ja sam upravo izaslanik tvoga Gospodara“, reče on, „da ti poklonim čistog dečaka!“ „Kako ću da imam dečaka?“ Reče ona, „kad me nijedan muškarac nije dodirnuo, a ja nisam bludnica.“ A on reče: „Tako je tvoj Gospodar kazao: ‘To je meni lako, i zato da ga učinimo da bude znak ljudima i naša milost.’[10] Tako je unapred određeno.“ I ona zanese i bremenita se skloni negde daleko. I porođajni bolovi prisiliše je da dođe do stabla jedne palme. „Kamo sreće da sam ranije umrla i da sam potpuno u zaborav pala!“, povika ona. I on (Gavrilo) je, niže nje, zovnu: „Ne žalosti se, tvoj Gospodar je dao da niže tebe poteče potok. Zatresi palmino stablo, posuće po tebi hurme sveže, pa jedi i pij i budi vesela! A ako vidiš kakvog čoveka, ti reci:[11] ‘Ja sam se zavetovala Svemilosnom da ću da ćutim, i danas ni sa kim neću da govorim.’ “ I dođe ona sa njim svome narodu, noseći ga. „O Marija!“ Rekoše oni, „učinila si nešto nečuveno! Hej ti, koja ličiš Aronu, otac ti nije bio nevaljao, a ni majka tvoja nije bila bludnica!“ Ona im pokaza na njega. „Kako da govorimo detetu u kolevci?“ Rekoše oni. „Ja sam Allahov rob“, reče on, „meni će On Knjigu da podari i verovesnikom da me učini, i učiniće me, gde god budem, blagoslovljenim, i narediće mi da dok god sam živ, obavljam molitvu i da udeljujem obaveznu milostinju, i da svojoj majci budem dobar, a neće da me učini silnikom, nesrećnikom.[12]  I neka je sigurnost nada mnom na dan kada sam se rodio i na dan kada budem umro i na dan kad budem proživljen iz mrtvih.“ To je Isus, Marijin sin, to je prava istina o njemu, onaj u koga oni sumnjaju. Nezamislivo je da Bog ima dete, Uzvišen je On! Kad nešto odredi, On za to samo kaže: „Budi!“- I ono bude. Allah je, uistinu, i moj i vaš Gospodar, zato robujte samo Njemu! To je Pravi put. I grupacije među sledbenicima Knjige su se o njemu podvojile,[13] pa teško onima koji ne veruju kad budu na Velikom danu prisutni. Kako će dobro da čuju i kako će dobro da vide na Dan kada Nam dođu! A nevernici su sada u očiglednoj zabludi!“ (Kur’an, 3:16-36)

     Osim toga, reči poslanika Muhammeda takođe sadrže poštovanje prema poslaniku Isusu. U jednoj od svojih izjava, poslanik Muhammed je kazao: „Među svim ljudima ovoga i budućeg sveta, ja sam najbliži Isusu, sinu Marijinom.” Oni su kazali: „Allahov Poslaniče, kako to?” Na to je Poslanik odgovorio: „Poslanici su braća po veri, majke su im različite, a njihova religija je istovetna, a između mene i Isusa nema poslanika.”[14]

     U drugom hadisu, poslanik Muhammed je kazao: „Nema ni jednog novorođenčeta kojeg, kada se rodi, đavo ne dodirne prilikom rođenja, te ono zaplače od tog dodira, osim Merjeme i njenog sina.”[15] Ovo je bio odgovor na ponizne molitve Isusove bake, žene Amramove, koje je Bog uslišao kada je govorila: „Dala sam joj ime Merjema, i ja nju i porod njen stavljam pod Tvoje okrilje od prokletog đavola.”[16] (Kur’an, 3:35)

     Kur’an smatra da su Isus i Muhammed jednako čisti, besprekorni i plemeniti pošto su obojica poslanici  istog Svemogućeg Boga, i čak smatraju da je znak nepoštovanja prema Isusu kao plemenitom Božjem poslaniku ne izreći salavate (odnosno reči: „neka je Božji mir i blagoslov nad njimˮ) posle spominjanja Isusovog imena. Budući da je u Islamu Isus izuzetno poštovan, većina muslimana je protiv toga da se Isusov lik crta ili da ga neko igra u filmovima jer poslanici su u Islamu mnogo iznad bilo kog drugog čoveka.

     I dok Pavle smatra Isusa: „… Sveštenikom vavek po redu Melhisedekovom.ˮ (Jevrejima poslanica 5:6) Na osnovu onog što piše u Psalmima 110:1-4, ovo u Islamu nije prihvatljivo jer Isus je svakako uzvišeniji od jednog sveštenika. On je jedan od najvećih Božjih poslanika i jedan od najodlučnijih među njima, dakle on je poput Noje, Avrama, Mojsija i Muhammeda, neka je mir i Božji blagoslov nad svima njima. Iako muslimani odbijaju da Isusa posmatraju kao Boga, baš kao što je to slučaj i u odnosu prema Muhammedu, oni ipak ni na koji način ne žele da ponize Isusa ili da mu ukažu nepoštovanje.

     Iako pisci Jevanđelja Isusu pripisuju velike reči i dela koja pozivaju na toleranciju, ljubav i dobrotu, oni ga i ponižavaju, ujedno mu pripisujući i reči koje ga nisu dostojne, opisujući ga kao čoveka koji ne praktikuje ono što propoveda, Bože sačuvaj! Ovo rastužuje svakog muslimana i jasan je dokaz da su Isusu lažno pripisane neke izjave. Na primer autori Jevanđelja tvrde da je kazao u Jevanđelju po Mateju 5:22: „A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svog nizašta, biti kriv sudu;[17] a ako li ko reče bratu svom: Raka! Biće kriv skupštini[18]; a ko reče: Budalo! Biće kriv paklu ognjenom.ˮ

     Ipak, lažno ga optužuju da radi stvari koje su u suprotnosti sa njegovim izjavama. Na primer: „I pogledavši na njih s gnevom…“ (Jevanđelje po Marku 3:5) Tvrde da je uvredio književnike i fariseje nazvavši ih: „Budale slepe!ˮ (Jevanđelje po Mateju 23:17) „Zmije, porodi aspidini! Kako ćete pobeći od presude u oganj pakleni?ˮ (Jevanđelje po Mateju 23:33) I da je kazao za Heroda: „Idite, te kažite onoj lisici…ˮ (Jevanđelje po Luki 13:32)

     Čak tvrde da nije vređao samo neprijatelje već i prijatelje!     Na primer u Jevanđelju po Mateju 12:34: „Porodi aspidini! Kako možete dobro govoriti, kad ste zli? Jer usta govore od suviška srca.ˮ

     Takođe tvrde da je uvredio Petra: „A On obrnuvši se reče Petru: Idi od mene sotono; ti si mi sablazan;ˮ (Jevanđelje po Mateju 16:23)

     Da je uvredio dvojicu svojih učenika: „I On im reče: O, bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci!ˮ (Jevanđelje po Luki 24:25)

     Da je uvredio fariseja pozvavši ga da podele obrok, pa je kazao njemu i ostalima: „Sad vi fariseji spolja čistite čašu i zdelu, a iznutra vam je puno grabeža i zlobe. Bezumni! Nije li onaj načinio i iznutra koji je spolja načinio?ˮ (Jevanđelje po Luki 11:39-40)

     Da li bi neko ko iskreno voli Isusa kazao mu: „Vređaš nas.ˮ Kao što stoji u  Jevanđelju po Luki 11:45 kada pročita u Prvoj poslanici Korinćanima 6:10: „Ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžije, ni hajduci, carstvo Božije neće naslediti.ˮ

     Kada pročitamo u Jevanđelju po Mateju 5:44 da je Isus kazao:      „A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone.ˮ

     Nalazimo da su ga autori Jevanđelja optužili da jedno radi, a drugo govori jer u Jevanđelju po Luki 19:27 poziva na ubijanje svojih neprijatelja: „A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom.ˮ

     Isusovo pozivanje na iskazivanje ljubavi onima koji ga mrze i opraštanje onima koji greše, u praksi, bar prema autorima Jevanđelja, je zapravo proklinjanje i vređanje drugih kao što stoji u Jevanđelju po Mateju 23:14: „Teško vama književnici i fariseji, licemeri…ˮ

     Takođe u Jevanđelju po Mateju 19:21 stoji da je Isus bio veoma milostiv prema siromašnima i da je brinuo o njima do te mere da je kazao: „Ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom.ˮ

     Međutim Jovan ga optužuje da sam sebi protivureči: „Zašto se ovo miro ne prodade za trista groša i ne dade siromasima?ˮ (Jevanđelje po Jovanu 12:5)

     Takođe kad Isus kaže: „Poštuj svoga oca i mati svoju.ˮ (Jevanđelje po Luki 18:20) I: „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.ˮ (Jevanđelje po Marku 12:31)

     Nalazimo pak da Luka optužuje Isusa da protivureči sam sebi: „Ako ko dođe k meni, a ne mrzi na svog oca, i na mater, i na ženu, i na decu, i na braću, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj učenik.ˮ (Jevanđelje po Luki 14:26)

     Isusa takođe optužuju da nije dozvolio jednom od svojih učenika da pokopa svoga mrtvog oca kao što stoji u Jevanđelju po Mateju 8:22: „A Isus reče njemu: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace.ˮ

     Pisci Jevanđelja su protivrečili čak i veoma poznatom biblijskom tekstu koji poziva na strpljenje i trpljenje! „A ja vam kažem da se ne branite oda zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, obrni mu i drugi.ˮ (Jevanđelje po Mateju 5:39)

     Na primer u Jevanđelju po Jovanu18:22-23 piše: „A kad On ovo reče, jedan od momaka koji stajahu onde udari Isusa po obrazu, i reče: Zar tako odgovaraš poglavaru svešteničkom? Isus mu odgovori: Ako zlo rekoh, dokaži da je zlo; ako li dobro, zašto me biješ?ˮ

     Ne samo da opisuju Isusa kao tiranina i grubijana, kao u Jevanđelju po Mateju 21:12: „I uđe Isus u crkvu Božju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.ˮ

     Nego ga i optužuju da je izgovorio užasne reči poput: „Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač.ˮ (Jevanđelje po Mateju 10:34) I: „Ja sam došao da bacim oganj na zemlju; i kako bi mi se htelo da se već zapalio!ˮ  (Jevanđelje po Luki 12:49)

      Optužuju ga da je ubica dece: „I decu njenu pobiću na mesto;ˮ (Otkrivenje Jovanovo- Apokalipsa 2:23)

     I kažu da je bio srca kamenoga jer je prokleo drvo smokve koje nije rodilo jer je u tom trenutku bio veoma gladan: „I ugledavši smokvu jednu kraj puta dođe k njoj, i ne nađe ništa na njoj do lišće samo, i reče joj: Da nikad na tebi ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva.ˮ (Jevanđelje po Mateju 21:19)

     Takođe tvrde da je namerno varao rečima one koji nisu bili njegovi učenici koristeći nerazumljive parabole. Na primer u Jevanđelju po Marku 4:11-12 stoji: „I reče im: vama je dano da znate tajne carstva Božjeg, a onima napolju sve u pričama biva; da očima gledaju i da ne vide, i ušima slušaju i da ne razumeju; da se kako ne obrate i da im se ne oproste gresi.ˮ

     Optužuju ga da je bio rasista i da je sve narode nazivao svinjama i psima, osim Jevreja i da se prema majci i braći odnosio snishodljivo kao što piše: „I gle, žena Hananejka izađe iz onih krajeva, i povika k Njemu govoreći: Pomiluj me Gospode sine Davidov! Moju kćer vrlo muči đavo. A on joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici njegovi moljahu ga govoreći: Otpusti je, kako viče za nama. A on odgovarajući reče: Ja sam poslat samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog. A ona pristupivši pokloni Mu se govoreći: Gospode pomozi mi! A on odgovarajući reče: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima. A ona reče: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovih gospodara. Tada odgovori Isus, i reče joj: O ženo! Velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš. I ozdravi kći njena od onog časa.“ (Jevanđelje po Mateju 15:22-26, kao i Jevanđelju po Marku 7:27)

     Navodno se loše ophodio prema majci i braći što možemo pronaći u Jevanđelju po Marku 3:32-35 i Jevanđelju po Mateju 12:47-50 i Jevanđelju po Luki 8:21: „I neko Mu reče: Evo mati tvoja i braća tvoja stoje na polju, radi su da govore s tobom. A on odgovori i reče onome što mu kaza: Ko je mati moja, i ko su braća moja? I pruživši ruku svoju na učenike svoje reče: Eto mati moja i braća moja. Jer ko izvršuje volju Oca mog koji je na nebesima, onaj je brat moj i sestra i mati.“ (Jevanđelje po Mateju 12:47-50)

     Takođe je kazao čoveku koji je bio pored njega razapet: „I reče mu Isus: Zaista ti kažem danas, bićeš sa mnom u Raju.ˮ (Jevanđelje po Luki 23:43)

     Iako je dva dana nakon navodnog raspreća kazao Mariji Magdaleni: „Reče joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom;ˮ (Jevanđelje po Jovanu 20:17)

     Hrišćanska doktrina pogrešno tvrdi da je Isus tri dana nakon raspeća sišao u Pakao u kome je proveo tri dana, a potom se vazneo na nebo (Prva Petrova poslanica 3:19, Dela Apostolska 2:31, Efežanima poslanica 4:9) imitirajući ono što pagani kažu za Krišnu, Adonisa, Hermesa i druge paganske bogove, iako su Raj i Pakao dva različita mesta!

     Hrišćanski teolozi tvrde da je rečenicu iz Psalma 22:6 kazao Isus: „A ja sam crv, a ne čovek; podsmeh ljudima i rug narodu.ˮ Što je u skladu sa Pavlovom optužbom da se Hrist osramotio:     „Zato dakle da izlazimo k Njemu izvan logora, noseći Njegovu sramotu.ˮ (Jevrejima poslanica 13:13)

     Takođe mu iskazuju potpuno nepoštovanje kao što stoji u Jevanđelju po Luki 8:2-3: „I neke žene koje behu isceljene od zlih duhova i bolesti: Marija, koja se zvaše Magdalina, iz koje sedam đavola iziđe, i Jovana, žena Huze pristava Irodovog, i Susana, i druge mnoge koje služahu Njemu imanjem svojim.ˮ

     Uprkos tome u Knjizi Ponovljenog zakona 23:18 piše: „Ne nosi u dom Gospoda Boga svog ni po kakvom zavetu plate kurvine ni cene od psa, jer je oboje gad pred Gospodom Bogom tvojim.ˮ

 

Fusnote:

[1] Uprkos ovome, nailazimo na hrišćanske sveštenike koji insistiraju na putu suprotnom učenju Isusa, uzimajući njegova čuda kao razlog za verovanje u njegovu božansku prirodu. Neko može, dakle, imati pravo da ih pita: Zašto ne smatrate Mojsija Bogom pošto je dodirnuvši  ga štapom podelio more na dva dela? (Knjiga Izlaska 14:16-29) Njegov štap je takođe pretvoren u zmiju. (Knjiga Izlaska 4:2-5) Zašto ne smatrate Isusa Navinog Bogom jer je on naredio suncu i mesecu da se zaustave i oni su poslušali njegovu naredbu? (Isus Navin 10:12-13) Zašto se Ilija ne smatra Bogom koji je takođe dizao ljude iz mrtvih? (1 Kraljevima 17:20-22) A šta je sa Jelisijem koji je takođe vraćao ljude iz mrtvih? (2 Kraljevima 4:32-35) Čak su i Jelisijeve kosti dizale mrtve. (2 Kraljevima 13:20-21). Što se tiče Jezekilja (37: 7-10), on je oživeo čitavu vojsku od hiljada ljudi. Ipak, niko od njih se ne smatra Bogom niti ravnima Bogu.

[2] Merijem (Marija), majka Isusova, jedina je žena pomenuta imenom u Kur’anu. Njeno ime se pominje 34 puta. S druge strane, ne postoji ni jedno jedino poglavlje u Bibliji nazvano po njoj. Zapravo ni jedno Kur’ansko poglavlje ne pominje ime majke poslanika Muhammeda, njegovih ćerki niti žena. Samo zahvaljujući velikoj ljubavi prema Mariji muslimani oduvek svoje ćerke nazivaju po njoj.

[3] Odnosi se na poslanika Isusa, koji je začet isključivo naredbom Boga – rečju „Budi.”

[4] Ovo čudo dato Isusu kao i El-Maida (trpeza spuštena sa nebesa) kao i ostala čudesa spomenuta su u Kur’anu, ali ne i u Bibliji!

[5] Narod Izrailjev.

[6] Tj.  Bogu predani i pokorni.

[7] Narod Izrailjev.

[8] Bog je sačuvao Isusa i uzdigao ga živog ka Nebesima, od tela i duše bez ikakve štete niti boli.

[9] Marija.

[10] Isus, mir nad njim, je znak ljudima i dokaz Allahove moći. Naime, Allah je stvorio Adama bez oca i bez majke, a Evu je stvorio samo od muškarca. Sve ostale ljude je stvorio od muškarca i od žene. Jedino je Isus, mir nad njim, stvoren od žene, bez kontakta sa muškarcem.

[11] Tj. ti mu pokaži znakom da si se zavetovala na ćutnju.

[12] Neće da me učini silnikom, da zazirem od obožavanja i pokornosti Njemu Jedinom, i pokornosti svom roditelju, pa da tako budem nesrećan.

[13] Jedni su smatrali da je Božji poslanik i Mesija, drugi su ga optuživali da je rođen iz bludne radnje i da je njegov govor magija: treći kažu da je sam Bog govorio iz kolevke, a ne Isus: četvrti kažu da je on Božiji sin; peti da je on jedan od trojice… A on, mir nad njim, je bio jedan od velikih Božijih poslanika.

[14] Beleži Buhari, hadis br.3370 i Muslim, 145.

Zekat (doslovnog značenja pročišćenje jer služi da očisti srce čoveka od sebičluka i pohlepe) je jedan od stubova Islama. To je utvrđeni procenat imetka kojeg se treba odreći u korist siromašnih i ugroženih ljudi.

[15] Beleži Buhari, 3216.

[16] Kur’an kao i poslanik Muhammed počastvovali su Isusa izjavama da je on zaštićen od đavoljeg zla. U stvari, ovo je pobijanje biblijske tvrdnje iz Jevanđelja po Luki 4:1-13 i Mateju 4:1-11 gde stoji da je Isus kušan od strane đavola. Zapravo između ova dva izvora postoje jasne nedoslednosti, da li ga je Đavo kušao „ na vrhu hramaˮ a potom „na najvišoj planiniˮ kao što piše u Jevanđelju po Mateju 4:5-8 ili pak prvo „na najvišoj planiniˮ pa tek onda „na vrhu hramaˮ kao što stoji u Jevanđelju po Luki 4:5-9.

[17] Odnosno, treba ga ubiti.

[18] Odnosno, treba ga ubiti.

Pogledaj takođe

ISUS – ŠTA ISLAM KAŽE O NJEMU? 1

Velika mi je čast i privilegija, da u svoje i u ime svih muslimana sveta …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *