Home / Tekst / Nauka i religija / Dokazi verovanja u Sudnji dan

Dokazi verovanja u Sudnji dan

Bog nas je obavestio o Sudnjem danu

Onaj Ko je stvorio ljude i doveo ih na ovaj svet, generaciju iza generacije, Koji je iz njih izveo narode nakon naroda, Koji je ljudima pojasnio istinu o njihovom postojanju, preko poslanika koje je potpomogao čudima, kako ih ljudi ne bi u laž uterivali. Uzvišeni Allah pojasnio je ljudima da je odredio da ih postavi za namesnike (upravnike) na Zemlji, da na njoj rade ono što im je naredio, a da se klone onoga što im je zabranio, pa će, na taj način, da se vidi njihova pokornost. Ko bude pokoran svome Gospodaru – zaslužuje nagradu, a ko se uzoholi i bude neposlušan – zaslužuje kaznu. Uzvišeni Allah nije stvorio ovaj svet da bi bio kuća konačne isplate, nego je zato stvorio posebnu kuću, a to je kuća Večnosti.

Budući da je rođenje način dolaska na ovaj svet, Uzvišeni Allah je smrt učinio načinom dolaska u kuću večnosti. U njoj će da se nagrađuje i kažnjava shodno onome šta je pripremao.

Uzvišeni Allah je kazao:

„Svako živo biće će smrt okusiti! I samo na Sudnjem danu dobićete u potpunosti nagradu vašu, i ko bude od vatre udaljen i u Dzennet (Raj) uveden taj je postigao šta je želeo; a život na ovom svetu samo je varljivo naslađivanje.“ (Kur’an, 3:185)

Ljudsko postojanje nema značaja bez njega

Ako je svaki deo auta, ili aviona, ili olovke, stvoren iz mudrosti, onda nema sumnje da su svi delovi auta i svi delovi aviona, i svi delovi olovke, napravljeni iz mudrosti. Najveće je neznanje da čovek smatra da su auto, avion i olovka uzalud i bez mudrosti stvoreni. U vreme u kojem se veruje da je svaki deo auta ili aviona ili olovke stvoren sa mudrošću, da u čoveku ne postoji nijedan deo, ili ćelija, ili žlezda, a da nije stvoren sa mudrošću, bez sumnje, čovek je u potpunosti stvoren iz mudrosti i nije uzalud stvoren.

Ako ograničimo naša shvatanja na ovosvetski život čoveka nikad nećemo moći da nađemo značaj ljudskog života niti njegovog postojanja. Uvidećemo da smrt nadvladava svaku mudrost o kojoj razmišljamo, radi tumačenja čovekovog postojanja na Zemlji. Obmanuti će da kaže: „Čovek je stvoren radi ostvarenja srećnog života.“ A mi ćemo da mu odgovorimo: „Zašto on onda umire, a još uvek teži ka ostvarenju sreće?“ Ili on, ipak, kaže: „Čovek je stvoren radi borbe za opstanak u životu.“ Mi ćemo da mu odgovorimo: „Zašto onda umire kad se još uvek bori?“ Ili kaže: „Čovek je stvoren kako bi uživao u slastima.“ Mi ćemo da ga pitamo: “Zašto umire?” Bilo šta što čovek sebi predstavi kao mudrost njegovog života, uvideće da smrt prevlada sve ono što čovek sebi predstavi?

Mnogi filozofi našli su se u velikoj nedoumici koja ih je podstakla da negiraju mudrost čovekovog postojanja na Zemlji, zato što, kako to Allah kaže:

„Oni znaju samo spoljašnju stranu života na ovom svetu, a prema onom svetu su ravnodušni.“ (Kur’an, 30:7)

Njihovo je stanje poput stanja deteta ograničenog u majčinoj utrobi. Malo seme ušlo je u matericu, raste i razvija se, iz njega se stvaraju različiti, savršeni aparati i jednaki i identični organi. Oko se stvara, a ne vidi se značaj njegovog stvaranja unutar materice, tu su i pluća kojim nećeš da nađeš vrednost. Ruke i stopala koji su identično stvoreni, a svi misle da je to uzalud stvoreno. Njihova nedoumica povećava se nakon što se upotpunilo stvaranje deteta koje ne zna gde će da izađe. Svako pametan videće da čovek nije uzalud stvoren i da je stvoren radi mudrosti, ali ako se ograniči njegovo razmišljanje o ovosvetskom životu, neće naći ni mudrost niti značaj. Stoga, nema sumnje da drugi život upotpunjava prvi život i daje ljudskom postojanju njegovu vrednost i značaj. Stoga i jeste život u potpunosti potvrdio sve ono što su rekli poslanici, kao što vidiš pola auta, pola aviona, pola bilo koje sprave pokušavajući da spoznaš mudrost samo iz te polovine. Pored toga što znaš da ne postoji nijedan deo te polovine sprave, da je uzalud stvoren, ti nećeš moći da spoznaš mudrost samo iz polovine sprave i neće da se pojavi njen značaj. Zaključićeš da ova polovina ima drugu polovinu koja je upotpunjava i koja joj daje značaj zbog kojeg je stvorena. Isto tako, u vezi sa prvim životom i drugim životom, ne dolazi do izražaja značaj čovekovog postojanja, osim verovanjem u njih.

Ostvarenje Božije pravednosti

Ljubav prema pravednosti pohvalno je svojstvo čoveka, a Allah je čovekov Stvoritelj. Nema sumnje da je On najpotpuniji i veličanstveniji od Svojih stvorenja.

Nema sumnje da je Allah pravedan, niko od stvorenja Mu nije sličan u pravednosti i svaka pravednost koju posmatramo prema Božijim stvorenjima je, zapravo, samo trag Njegove pravednosti, slavljen neka je On.

Svedoci smo da pravednost stvorenja odbacuje identitet silnika i onoga nad kojim je nasilje učinjeno, između pokornog i nepokornog, između dobročinitelja i onoga koji loša dela čini, između ubice i ubijenog.

Stvorenje će da uloži sav svoj trud da uspostavi pravdu – kao što to ljudi smatraju – u svojim zemljama.

Ovde dolazi pitanje: “Gde je Božanska pravičnost? Zašto se kažnjava onaj ko je loša dela činio, a nagrađuje se onaj ko je dobra dela činio? Pred nama će da se pojave dve stvari:

  • Ili da izmislimo laž i neistinu, pa da kažemo – Bože, Ti mi oprosti – da je pravednost stvorenja potpunija od pravednosti njegovog Stvoritelja;
  • Ili da kažemo kao što su poslanici rekli: „Božija pravednost uspostavljena je na Zemlji davanjem dovoljnog roka za čoveka, zatim ga Uzvišeni Allah prenosi u kuću gde će da polaže račun, za sve što je malo i veliko, pa makar bilo i koliko jedan trun.“

Očigledno je da je prvi odgovor suprotan razumu i shvatanju. Razumu ne preostaje ništa drugo do da kaže ono što je kazao Božiji Poslanik, alejhi selam.

Uzvišeni Allah je kazao:

„Misle li oni koji čine zla dela da ćemo sa njima postupiti jednako kao sa onima koji veruju i dobra dela čine, da će im život i smrt biti isti? Kako loše rasuđuju.“ (Kur’an, 45:21)

„Da Allah kažnjava ljude prema onom što zasluže, ništa živo na površini Zemljinoj ne bi ostavio; ali, On ih ostavlja do roka određenog, i kad im rok dođe – pa Allah dobro zna stvorenja Svoja.“ (Kur’an, 35:45)

„A da smo ih kakvom kaznom pre uništili, sigurno bi rekli: ‘Gospodaru naš, zašto nam nisi poslanika poslao, pa bismo reči Tvoje sledili pre nego što smo poniženi i osramoćeni postali’. Reci im (Muhammede): ‘Svi mi čekamo, pa čekajte i vi, a sigurno ćete saznati ko su bili sledbenici prave vere i ko je bio na pravom putu.’“ (Kur’an, 20:134-135

Uspostavljanje istine

Uzvišeni Allah sve je stvorio sa istinom, uspostavio je nebesa i Zemlju sa istinom. Ne možeš da nađeš nijedan atom, a da ga nije Uzvišeni Allah stvorio u njegovom pravom obliku, težini i specifičnosti, na njegovom pravom mestu. Tako je i sa svakim delom svemira, osim sa čovekovim životom na ovom svetu. Uvidećeš da se dobar čovek nalazi na njemu nepodesnom mestu, a zao čovek na neodgovarajućem mestu koje ne zaslužuje. Zaista, posmatranje postavljanja stvari sa istinom bilo malih ili velikih, tera umove da se vraćaju, i ne samo to, nego da veruju da Uzvišeni Allah nije izgubio istinu u ljudskom životu. Ali, kao što kažu poslanici, istina o ljudskom životu ima poseban dan, a to je Sudnji dan.

Uzvišeni Allah je kazao:

„A Allah je nebesa i Zemlju mudro stvorio i zato da bi svaki čovek bio nagrađen ili kažnjen prema onome što je zaslužio; nikome neće biti učinjeno nažao.“ (Kur’an, 45:22)

Upotpunjenje potreba čovekovog bića

Uzvišeni Allah stvorio je svaki deo čoveka, kao što je stvorio sve ono što mu je neophodno: stvorio je srce, stvorio mu je krv u dovoljnoj količini, stvorio je želudac i hranu koja mu je dovoljna, stvorio je oko i svetlost koja mu je dovoljna i tako dalje.

U čoveku ne možemo da nađemo ništa što nije u dovoljnoj količini, osim dalekosežnih nadanja, jer njima nije dovoljan život, nego večnost, njima je potrebno da dođu do svega onoga za čim žude. Kada posmatramo ovosvetski život, nećemo da nađemo dovoljnost za ovu važnu stranu ljudske egzistencije. Zašto su, onda, stvorena dalekosežna nadanja u čoveku?! I šta im je dovoljno?!

Ako budeš posmatrao bilo koju spravu sa svim njenim neophodnim stvarima, zatim, pronađeš veliki otvor na toj spravi, bez sumnje ćeš reći: „Tvorac ove sprave mudar je tvorac i nije moguće da je uzalud napravljen ovaj otvor.“ Ako vidiš da taj otvor treba da se pokrije, nema sumnje da je tvorac za njega napravio čep, a ako sada on nije prisutan, možda je na nekom drugom mestu. A ako je od tvorca došlo samo ovo, razumljivo je da će i čep da dođe, a možda je samo malo zakasnio na putu.

Da li će dalje kod tebe da postoji sumnja ako ti dođe poruka od tvorca u kojoj te obaveštava o čepu, i da će da ti dođe čep? Da li će u tvom srcu da  ostane sumnja?

Uzvišeni Allah je kazao:

„Bogatstvo i sinovi su ukras u životu na ovom svetu, a dobra dela, koja večno ostaju, biće od Gospodara tvoga bolje nagrađena i ono u šta čovek može da se pouzda.“ (Kur’an, 18:46)

Uzvišeni Allah je kazao i sledeće:

„Večno će u onom što im budu duše želele uživati.“ (Kur’an, 21:102)

Čuvanje dela da bi se razmotrila

Uzvišeni Allah kaže:

„Kada se Zemlja najžešćim potresom svojim potrese i kada Zemlja izbaci terete svoje, i čovek uzvikne: ‘Šta joj je?!’ – Toga Dana će ona vesti svoje kazivati jer će joj Gospodar tvoj narediti. Toga Dana ljudi će se odvojeno pojaviti da im se pokažu njihova dela; onaj ko bude uradio koliko trun dobra – videće ga, a onaj ko bude uradio koliko trun zla – videće ga.“ (Kur’an, 99:1-8)

Prenosi se od Ebu-Hurejrea: „Allahov Poslanik, alejhi selam, učio je: ‘Toga Dana će ona vesti svoje kazivati’, pa je kazao: ‘Da li znate koje su njene vesti?Rekli su: ‘Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju.’ Kazao je: ‘Njene vesti su njena svedočenja o svakom čoveku i narodu o onome šta je radio, i tada će Zemlja reći: ‘Radio je ovo i ovo.’ Kazao je Poslanik: ‘Ovo su njene vesti.’“


Odlomak iz knjige:  „Jedinstvenost Stvoritelja.“ A. Ez-Zindani

[1] https://islamhouse.com/sr/books/2796155/

Pogledaj takođe

Ljudska prava i pravda u islamu

Islam daje mnoga ljudska prava svakom pojedincu. Sledi objašnjenje nekih ljudskih prava koje islam štiti: …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *