Home / Tekst / Nauka i religija /  Angelika Neuwirth: „Dugo vremena, islamska kultura znanja bila je daleko superiornija od one na zapadu”

 Angelika Neuwirth: „Dugo vremena, islamska kultura znanja bila je daleko superiornija od one na zapadu”

 Angelika Neuwirth nemačka naučnica i univerzitetski profesor, Član je Nacionalne akademije nauka Leopoldina. Godine 2011. imenovana je za počasnog inostranog člana Američke akademije nauka i umetnosti. U intervjuu za nemački list “MIGAZIN” je izjavila:

„Tvrdnja da Islamu nedostaje prosvetiteljstvo je zastarela fraza. Ponos prosvetiteljstvom, iako je takav ponos donekle izumro – i dalje navodi ljude da veruju da je zapadna kultura daleko ispred Islama.”

Potom je izjavila:

„Dugo vremena, islamska kultura znanja bila je daleko superiornija od one na zapadu ili izvan islamskog sveta uopšte. To nije bio samo rezultat činjenice da je islamska kultura bila naprednija u medijskom pogledu.

Na primer, papir se proizvodio u islamskom svetu još od davnog osmog veka. Ovo je pak omogućilo širenje ogromne količine tekstova, što definitivno nije bio slučaj na zapadu u to vreme. Bez sumnje, više od stotinu puta arapski su tekstovi više bili u opticaju u toku tog vremena nego što je to bio slučaj na zapadu. Sve do petnaestog veka, ljudi su se na zapadu oslanjali na pergament koji je bio jako skup i do koga je bilo teško doći.”

O Kur’anu je izjavila:

„Ovde posebno, Kur’an je napravio revolucionarni iskorak napred: on stavlja, pred Bogom, na isti nivo ženu kao i  muškarca. To je zaista jedinstveno za to razdoblje. Oba pola će da se tretiraju na isti način na Poslednjem sudu. To može da izgleda nevažno danas, ali nije. U to vreme jednakost između muškaraca i žena bila je potpuno nezamisliva. Postojale su čak i rasprave da li je žena uopšte imala dušu. (Stiven Rozen, u svojoj knjizi Hrana za duh na str. 48. fusnota br. 10. navodi da je Crkveni sinod u Makonu 585. godine ponajviše sazvan kako bi se odlučilo da li žene imaju dušu ili ne!)

Žene su smatrane veoma nebitnim i njihov pravni status u mnogim predislamskim društvima bio je izuzetno nepovoljan. Kur’an takođe stavlja žene u rang sa muškarcima u važnim svetovnim stvarima: dobile su prava, pa čak i pravo na nasleđivanje. Drugim rečima, žene nisu pravno nebitne.”

O Kur’anu je još izjavila:

„Ono što Kur’an čini jedinstvenim jeste njegova kompleksnost, višeslojnost, i činjenica da govori na različitim nivoima. Na jednoj strani je, naravno, njegova ogromna estetska privlačnost. Međutim, on je takođe, jako atraktivan i u retoričkom smislu ili u smislu njegove snage ubeđivanja. Iako bi postojala mogućnost da u kratkom novinskom članku sumiramo neke informacije o Kur’anu, učinak ne bi bio isti. To je zaista čarolija putem govora. Sam govor Kur’an je pohvalio kao najviši dar koji je čovečanstvo dobilo od Boga. Svakako je to u vezi sa znanjem. Govor je sredstvo za postizanje znanja. To je na kraju i razlog zašto niko ne bi smeo sebi da dopusti da, povrh svega ostalog, optuži islamsku kulturu da zazire od znanja. Ceo Kur’an, u suštini hvali znanje, znanje koje je izraženo rečima. Kur’an je morao doneti nešto novo; uostalom, on je došao u svet toliko stotina godina nakon poslednjeg i prethodnog svetog pisma – oko petsto godina nakon Novog Zaveta. Sa jedne strane, rekla bih da Kur’an insistira da je znanje veoma važan deo ljudskog života, ali i verskog života ljudi. Na primer, ovo nije značajno u Novom Zavetu. Novi Zavet se fokusira  na druge stvari, baš kao i Tora, Stari Zavet, drugim rečima jevrejska Biblija. Usredsređenost na znanje nesumnjivo je nešto novo, nešto čega ranije nije bilo. Ovo je povezano sa njegovim nastankom krajem antičkog perioda, u vreme kada su ljudi jednostavno bili spremni da daju prioritet znanju. Šta više, još jedna novost jeste da univerzalnost poruke, poruke koja je sada poslata svim ljudima, igra glavnu ulogu u Kur’anu.”

Izvor: Angelika Neuwirth, MiGAZIN, Interview von:  Anna Alvi & Alia Hübsch, 21. Novembar 2013.

 

Odlomak iz knjige: “100 svetskih velikana o islamu“.

Check Also

Isusovo poreklo

Bilo bi normalno očekivati da pisari jevanđelja, kad govore o biografiji Isusa, koga smatraju Bogom …

Komentariši