Home / Tekst / Nauka i religija / 8. Naučna otkrića u Kur’anu: Način formiranja oblaka i njihova funkcija

8. Naučna otkrića u Kur’anu: Način formiranja oblaka i njihova funkcija

     Naučnici su izučavali oblake i zaključili su da oblici oblaka i kiša nastaju prema posebno definisanim sistemima i da neki oblaci i neki vetrovi nastaju usled posebnih uslova. Jedna vrsta kišnih oblaka je kumulonimbus. Meteorolozi su izučavali kako nastaju kumulonimbusi i kako stvaraju kišu, grad i munje. Otkrili su da kumulonimbusi stvaraju kišu u tri koraka: 1) Oblake pokreće vetar (gura ih). Kumulonimbusi se formiraju kada vetar nagura manje oblake, kumuluse, u oblast gde se skupljaju ovi oblaci. 2) Sjedinjavanje: mali oblaci se sjedine, stvarajući veći oblak;[1] i 3) nakupljanje: kada se sjedine mali oblaci pojačava se uzlazna struja unutar novonastalog, velikog oblaka. Ova uzlazna struja je jača u centru oblaka od one koje su blizu njegove ivice.[2] Uzlazna struja čini da telo oblaka raste vertikalno i tako se oblak nagomilava. Ovaj vertikalni rast čini da se oblak rasteže u hladnije delove atmosfere gde se formiraju kapljice vode i grad i rastu sve više i više. Kada uzlazna struja koja je ponela te kapi ne može više da održi njihovu težinu, kiša i ledene kugle padaju na zemlju.[3] U Kur’anu se navodi: „Zar ne vidiš da Allah polako pokreće oblake, a onda ih spaja i jedne nad drugima gomila, pa ti vidiš kišu kako iz njih pada: On sa neba – iz brda (oblaka) na njemu – spušta led, pa njime koga hoće pogodi, a koga hoće poštedi – bljesak Njegove munje gotovo da oduzima vid.ˮ (Kur’an 24:43)

     Meteorolozi su tek nedavno otkrili kako se formiraju oblaci, te koja je njihova tačna funkcija i struktura koristeći avione, satelite, kompjutere, balone i drugu naprednu opremu za izučavanje vetra i njegovog pravca, za merenje vlažnosti vazduha i njene varijacije i za utvrđivanje nivoa varijacija atmosferskog pritiska. Posle kiše i oblaka Allah spominje u istom ajetu munje i grad: „On s neba, iz oblaka veličine brda, spušta grad, pa njime koga hoće pogodi, a koga hoće poštedi – blesak munje Njegove gotovo da oduzme vid.ˮ

     Meteorolozi su otkrili da kumulonimusi dostižu visinu od 7600 do 10000 metara.[4]On s neba, iz oblaka veličine brda, spušta grad…ˮ Ovaj bi ajet mogao da učini da se neki ljudi zapitaju zašto se spominje munja  kada se govori o gradu? Da li to znači da grad u mnogome utiče na stvaranje munja? U Meteorologiji danas možemo pročitati da oblak postaje naelektrisan dok grad pada (prolazi) kroz deo oblaka u kome se nalaze izuetno hladne kapljice i kristali leda. Kada se kapljice sudare sa gradom, pri kontaktu se smrznu i otpuštaju latentnu toplotu. Time je površina ledenog oblutka toplija od temperature ledenih kristala koji ga okružuju. Kada ledeni oblutak (grad) dođe u kontakt sa ledenim kristalima desi se jedan važan fenomen: elektroni poteku sa hladnijeg objekta ka toplijem objektu. Tako ledeni oblutak (grad) dobija negativni naboj.

Isti se efekat dešava kada izuzetno hladne kapljice vode dođu u kontakt sa gradom i odlamaju se sitni komadići leda koji nose pozitivan naboj. Ove lakše, pozitivno naelektrisane čestice leda uzlazna struja nosi do gornjeg dela oblaka. Grad, kome je ostao negativni naboj, pada ka dnu oblaka čime donji deo oblaka postaje negativno naelektrisan. To negativno naelektrisanje se onda oslobađa u  vidu munje.[5] Stoga možemo zaključiti da grad igra veliku ulogu u stvaranju munja. Ove informacije o munjama su tek nedavno otkrivene. Sve do 1600 godine naše ere, preovladavale su Aristotelove ideje o meteorologiji. Na primer, on je kazao da u atmosferi postoje dve vrste isparavanja, vlažno i suvo. Takođe je kazao da zvuk grmljavine nastaje usled sudara suvog isparavanja sa susednim oblacima, a da munja nastaje kada se suvo isparavanje zapali od veoma slabe vatre. [6] Ovo su neke od ideja koje su vladale o meteorologiji u doba kada je objavljen Kur’an pre više od 14 vekova.

     U Kur’anu se navodi: „Mi šaljemo vetrove da oplođuju, a iz neba spuštamo vodu pa vas njome napajamo – vi niste u stanju da je zadržite.ˮ (Kur’an, 15:22)

     Dalje informacije o vetru u ovom ajetu su o osobini vetra da oprašuje biljke. Mnoge biljke na Zemlji raspršuju svoj polen uz pomoć vetra kako bi osigurale opstanak svoje vrste. Brojne vrste biljaka i drveća, uključujući tu i borove, palme i slično, oprašuju uz pomoć vetra, dok se zeljaste biljke u potpunosti oprašuju na ovaj način. Vetar nosi polen od jedne biljke do druge uz put ih oprašujući. Do nedavno nije bilo poznato kako vetar oprašuje biljke. Kada se otkrilo da se biljke dele na ženske i muške, protumačena je i oprašujuća osobina vetra. Ova istina već je bila spomenuta u Kur’anu: „On spušta kišu sa neba, pa dajemo da uz njenu pomoć u parovima niče raznovrsno bilje.ˮ (Kur’an, 20:53)

 

Fusnote:

[1] Richard A. Anthes et al., The Atmosphere, 2“ Edition, Columbus Ohio: Charles E. Merrill Publishing Company, 1973, pp. 268-269, Albert Miller and Jack C. Thompson, Elements of Meteorology, Columbus Ohio, Charles E. Merrill Publishing Company, 1970. p.141.

[2] Uzlazna struja blizu centra oblaka je jača jer je zaštićena od hlađenja zahvaljujući spoljnom delu oblaka.

[3] Videti: Richard A. Anthes et al., The Atmosphere Albert Miller and Jack C. Thompson, Elements of Meteorology, pp. 141-142.

[4] Albert Miller and Jack C. Thompson, Elements of Meteorology, str. 141.

[5] Donald Ahrens Meteorology today, Boston, Massachusetts Cengage Learning, 2006, p. 437.

[6] W. D. Ross, The works of Aristotle Translated into English, Meteorologica, vol 3, Oxford Claredon Press, 192, pp 369a-369b.

 

Iz knjige: “Moja velika ljubav prema Isusu me je dovela do Islama.”

Pogledaj takođe

Isus nije nikada tvrdio za sebe da je Bog

Hrišćani kažu: „Isus je istinski Bog od istinskog Boga.” Ovakvu njihovu tvrdnju pobijaju same Isusove …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *