Home / Tekst / 15. Odlomak iz knjige “Muhammed” svetski priznatog pisca Lav Nikolajevič Tolstoj

15. Odlomak iz knjige “Muhammed” svetski priznatog pisca Lav Nikolajevič Tolstoj

Tolstoj i Nakšibendije
Na Tolstojev osamdeseti rođendan, jako puno prostora u novinama i časopisima koje su izlazile na kazan-tatarskom turskom jeziku, odvojeno je za naslove o ovom piscu. Poznati tatarski pisci poput Abdullaha Tukaja, Fatiha Emirhana, Fatiha Kerimija pisali su o Tolstoju.
U izdavačkim kućama kakve su «Fikir», «Ideal», «Vakit», El-Islah» i «Šura» pisali su se tekstovi i tekstovi o razumevanju Tolstojeve filozofije i njegovom mestu u svetskoj književnosti. Među tim napisima se našla i korespondencija Tolstoja i nekih tatarskih pisaca. Pismo koje privlači najviše pažnje je upitnik sa pet tačaka iz 1909, a koji je Tolstoju poslao Fatih Murtazin, jedan od autora časopisa «Iktisat». Tolstojev odgovor usledio je 9. januara 1910. godine. Prevod njegovog pisma na tatarskom jeziku biće objavljen u broju 11. časopisa «Iktisat» (1910).
U Tolstojevom odgovoru prepoznajemo jedan humanistički pristup kad kaže da je:
«Svaka vera lepa i da svaki čovek koji veruje treba da traži smisao života, da voli ljude».
Ono što je bilo zanimljivo u svemu ovom, osim pisma u kojima slavni pisac odgovara na pitanja, jeste to što je on Murtazinu iz časopisa poslao i jednu malu knjižicu pod naslovom Jedan hadis svaki dan.
U ovoj knjižici Tolstoj navodi Muhammedove reči i dodaje: «Ove božanske (melodične) reči su potrebne pripadniku svake vere». U pismu koje je izašlo u časopisu Tolstoj priznaje da je o islamu učio od ruskih misionara, pošto nije znao arapski.
Prema prof. dr. Elfine Sibgatullinoj, misionari o kojima govori Tolstoj su bila jedna
zanimljiva sufijska skupina 1860. godine među Tatarima. Iako je njen osnivač, Bahauddin Vaisov, pripadao nakšibendijskom pravcu, bio je mislilac otvoren za novine u tarikatskoj filozofiji kao neminovnost društvenog života tog vremena… Međutim, zbog kritike vladine politike u pismu koje je poslao ruskom caru, Bahauddin Vaisov je poslan u izgnanstvo.
Prema prof. dr. Elfine Sibgatullinoj, Bahauddin Vaisov i Tolstoj su se sretali i nalazili su zajednička gledišta u nekim temama. Poput Vaisova, čak je i Tolstoj došao na ideju da se udalji iz zemlje i društva.
Tatar Edebiyati Tarihi, II. Cilt, Kazan, Tataristan kitap

 

//Izvor: Šemistan Nazirli, Topoğraf General Ibrahim Vekilov, Državna biblioteka Azerbejdžana; Baku »Zaman« 2002. Dok. br. 71277 i 70823 //
//Ravil Amirhanov. Tatarskaja Dorevolutsjonnaja Pressa (V Kontekste »Vostok-Zapad«), Kazan, Tatarskoje Knjižjoje Izdatelstvo, 2002; str. 141-142//
//Tatar Edebiyati Tarihi, II. Cilt, Kazan, Tataristan kitap nesriyat, 1985//

Check Also

Isusovo poreklo

Bilo bi normalno očekivati da pisari jevanđelja, kad govore o biografiji Isusa, koga smatraju Bogom …