Home / Tekst / Vera za sva vremena / 14 Sveštenikov put u islam – Anselm Turmeda (živeo 1355-1423. g.)

14 Sveštenikov put u islam – Anselm Turmeda (živeo 1355-1423. g.)

O POTVRDI POSLANSTVA POSLANIKA MUHAMMEDA – MIR NAD NJIM

Znajte, Bog vam se smilovao da je poslanstvo Muhammeda, mir nad njim, potvrđeno kroz sve knjige koje je Uzvišeni Bog dostavljao ljudima, a i svi poslanici su ga najavljivali.

Tako se na primer u šesnaestom poglavlju prve knjige Tore – a on je sastavljen iz pet delova koji čine jednu svetu knjigu – spominje kako je Hagara pobegla od Sare, žene Avrama, mir nad njim. Bežeći od nje ona je te noći ugledala anđela koji joj se obratio rečima: „Šta želiš i odakle si došla?“ Ona odgovori: „Pobegla sam od Sare”, a anđeo ponovo reče: „Vrati joj se i budi joj poslušna, jer će te Bog obdariti mnogobrojnim potomstvom. Uskoro ćeš zaneti i rodićeš dete koje će se zvati Ješmael, a to je zbog toga što si prema Bogu iskazala svoju skrušenost. Sin će ti biti od uglednih ljudi, njegova ruka će biti iznad svih, a ruke svih ljudi će biti pokorno ispružene prema njemu, a pod njegovom upravom će biti veliki deo zemlje”, kraj navoda iz Tevrata.

Poznato je da Ješmael, mir nad njim, a i njegova deca nisu upravljali velikim delom zemlje, ali se ovde želi ukazati na veličinu njegovog potomka, našeg poslanika Muhammeda, mir nad njim, jer, njegova vera je bila vera islam upravo ta koja je, „osvojila“ veći deo zemlje i stalno se povećavala, a njegovi sledbenici su se širili i na Istok i na Zapad. Za ovo znaju učeni Jevreji i njihovi rabini, ali to skrivaju od običnog naroda, čime su zaradili da ih je Bog Uzvišeni prokleo i ponizio – sačuvaj nas Bože njihovog stanja!

Takođe se može navesti i ono šta se kaže u osamnaestom poglavlju Tore, kada se Uzvišeni Bog obratio Mojsiju, mir nad njim: „Reci Izrailićanima da ću im u kasnijem razdoblju poslati poslanika kao što si ti, biće od potomaka vaše braće. A ko ne bude slušao Moje reči koje ću preko njega slati, Ja ću mu se osvetiti (kazniću ga).” Ovaj tekst ukazuje na to da onaj koji će se pojaviti u kasnije doba neće biti baš od Izraelićana, a poslednji među njima bio je Isus, mir nad njim, tako da nije mogao niko drugi biti do Muhammed, mir nad njim, iz tog bratskog potomstva. On pripada direktnom rodu Ješmailovom. Ješmael je brat Isaka (Israila), mir nad njim, sina Avrama, mir nad njim. A Isak, mir nad njim, se smatra ocem Israelićana, a to je ono njihovo međusobno bratstvo koje se spominje u Tori. Kad bi ta radosna najava bila za poslanika iz redova Israelićana, onda ne bi bilo potrebe nagoveštavati da će biti od njihove braće. Jevreji su saglasni da nijedan poslanik posle Mojsija, mir nad njim, nije bio sličan njemu, a pod tom sličnošću podrazumevaju da nije došao nijedan kojeg bi tako sledili posle njega. Ta sličnost pripada isključivo Poslaniku Muhammedu, mir nad njim, jer on pripada bratskom Arapskom narodu potomcima Ješamela, mir nad njim. Poslanje sa Božijim zakonom kojim su derogirani raniji zakoni dostavljeni narodima, pa je sa te strane sličan Mojsiju, mir nad njim, čak je i odabraniji od njega, kao što je, uostalom, i od svih ostalih poslanika, neka je mir nad njim.

U trideset i trećem poglavlju Tore se kaže: „Da je Uzvišeni Gospodar došao od Turi Sinaa (Sinajske Gore) i uputio se nama iz Saira, zatim se pojavio sa planina Farana. Sa NJegove desne strane su zastave svetih. Planine Farana su područja Mekke i Hidžaza. Inače Faran je ime jednog od vladara naroda Amalika[1] koji su podelili teritoriju. Tako je Faran uzeo oblast Hidžaza i okoline, pa se stoga sav taj kraj nazvao po njegovom imenu.”

U Tori se kaže da je Bog došao sa Turi Sinaja, a reč „došao” je u značenju pojave NJegove vere i NJegove Jednoće – neka je Uzvišen! To znači da je On dostavio Mojsiju, mir nad njim, objavu na Sinajskoj Gori. Pojavljivanjem sa Saira – Sirijskih Gora – dostavljena je objava Uzvišenog Isusu, mir nad njim. Pojavom sa planina Farana želi se reći da će ona doći i upotpuniti veru islam iz Mekke u Hidžazu, preko našeg poslanika Muhammeda, mir nad njim, kojem je dostavljena poslednja objava. A kada se kaže „sa zastavama časnih koji će mu biti s desne strane” misli se na dobre ljude, ashabe, drugove Muhammeda, mir nad njim, jer oni su uvek bili s njegove desne stane i nisu ga nikada napuštali, neka je Bog zadovoljan njima.

Jedan od sledećih primera je i što su se četvorica autora Jevanđelja složila u navodima kako je Isus rekao svojim učenicima, pred odlazak na nebo: „Zaista idem svome ocu i vašem ocu, svome Bogu i vašem Bogu i nagoveštavam vam dolazak poslanika koji će doći posle mene, a zvaće se Paraklit. To je ime na grčkom jeziku, a prevedeno na arapski znači hvaljeni (Ahmed), kao što i kaže Uzvišeni Bog u Svojoj Časnoj Knjizi: ,,A kada Isus, sin Marijin reče: „O sinovi Izrailovi, ja sam vam Božiji poslanik da vam potvrdim pre mene objavljenu Bibliju i da vam donesem radosnu vest o Poslaniku čije je ime Ahmed, koji će posle mene doći… “[2] U latinskom jeziku se kaže Biraklis, što je, takođe, najava časnog imena, a što je bilo i osnovni razlog mog prihvatanja islama, kao što sam to rekao i u uvodu ove knjige.

Jovan, takođe, navodi u petnaestom poglavlju svoga Jevanđelja da je Isus rekao Paraklit, kojeg će poslati moj otac pre Zadnjeg dana, a koji će vas svemu poučiti. A taj Paraklit je naš Poslanik Muhammed, mir nad njim, i on je taj koji je poučavao ljude svemu što mu je objavljeno od Uzvišenog Boga kroz Kur'an Časni, a u kome se nalazi znanje davnih i kasnijih naroda. Ništa nije bilo, a da nije tačno i precizno dostavio sve ono što mu je od Uzvišenog Boga objavljeno. Nakon Isusa, mir nad njim, nije bio niti jedan poslanik koji bi mogao nositi ovakva svojstva, osim Muhammeda, mir nad njim, pa se zato na njega i odnosi radosni nagoveštaj. A oni hrišćani koji to poriču, kojima se ovaj nagoveštaj o Muhammedu, mir nad njim, ne sviđa, biće odgovorni pred Uzvišenim Bogom.

Zanimljivo je, takođe, da Jovan u petnaestom poglavlju svoga Jevanđelja navodi da je Isus rekao: „Paraklit je onaj koga će poslati moj otac posle mene i neće govoriti od sebe, nego će vam se obraćati samo sa istinom, obaveštavaće vas o događajima i tajnama.” Ovakav opis odgovara samo našem Poslaniku Muhammedu, mir nad njim, shodno svim njegovim svojstvima, a poricati mogu samo bezvredne osobe, uskraćene pristupu vratima Božije milosti.

Što se, pak, tiče toga da Muhammed, mir nad njim, ne govori iz hira – onako od sebe, nego da govori samo istinu koja mu se objavljuje, to potvrđuje Uzvišeni Bog i tome je saglasan sav islamski svet.

Što se tiče njegovog poznavanja događaja i tajni o kojima je reč, o tome su već napisana mnoga dela koja objašnjavaju ovu tematiku. Među njima je i delo ,,Eš-Šifa” od Ebul-Fadla Ijada[3], velikog islamskog pravnika i učenjaka u kojem se na ubedljiv način iznose poruke za one koji su umom obdareni.

Muhammedovo, mir nad njim, poslanstvo potvrđuju i druge knjige objavljene ranijim poslanicima, neka je mir na sve njih, kao što to čini i David, mir nad njim, u Zeburu u devedeset i drugom delu, kad kaže: „Zaista će on upravljati od mora do mora i zemljama koje reke presecaju. Dolaziće mu vladari Jemena i dragih područja sa poklonima. Pokoriće mu se vladari, prihvatajući njegovu vera i vođstvo. Moliće se za njega u svakom vremenu, želeći mu svako dobro svaki dan. Zasijaće njegovo svetlo iz grada poput trave koja preplavi zemlju. Biće spominjan i veličan do veka vekova, a ime mu je postojalo pre imena sunca”.

Sva navedena svojstva pripadaju samo našem Poslaniku Muhammedu, mir nad njim, a sve što postoji to potvrđuje. Na svetu ne postoji osoba kojoj bi pripadala ta svojstva osim njega. Ako bi tražio i među drugim poslanicima, ne bi pronašao ikoga među njima kome bi se pripisala ovakva visoka svojstva, koja su se pripisala Muhammedu, mir nad njim. Jevrejski i hrišćanski učenjaci znaju da sva navedena svojstva pripadaju isključivo Božijem Poslaniku Muhammedu, mir nad njim, ali oni to prikrivaju iz svoje zlobnosti koje se drže od pamtiveka.

Dalje, istinski poslanik[4] u trećem delu svoje knjige navodi: ,,U zadnje vreme će doći Gospodar iz pravca Kible i Sveti čovek od planina Farana”. Dolazak „Gospodara Uzvišenog” jeste dolazak NJegovih reči i objave, a „sveti čovek” je naš Poslanik Muhammed, mir nad njim, a pojava iz pravca Farana označava pravac Mekke i Hidžaza.

On, takođe, navodi u četvrtom delu svoje knjige: „U zadnje vreme će se pojaviti milostivi narod koji će izabrati plemenito brdo na kojem će veličati Uzvišenog Boga. Sakupljaće se na njemu dolazeći iz svih krajeva, kako bi obožavali Jednog i Jedinog Boga, ne pripisujući Mu ikakva druga”. Ovo brdo koje se spominje je bez sumnje Arefat, a milostivi narod su sledbenici Muhammeda, mir nad njim, a okupljanje na tom plemenitom brdu je okupljanje hodočasnika na Arefatu za vreme hodočašća a njihov dolazak je, zaista, iz svih krajeva sveta.

U četrdeset i drugom delu knjige poslanik govori i ovo: ,, Zaista će Uzvišeni Gospodar u Zadnjim vremenima poslati Svoga roba kojeg je posebno odabrao za Sebe. Slaće mu pouzdanog anđela koji će ga poučiti veri, a poslanik će poučavati ljude onim čime će ga anđeo poučiti. Sudiće ljudima samo po pravdi i istini. Ono što bude ljudima govorio biće svetlo pomoću kojeg će ljude izvaditi iz tmine u kojoj se budu nalazili. Eto,upoznao sam vas s onim što je mene Uzvišeni Gospodar upoznao”.

Sve su ovo, Bog vam se smilovao svojstva našeg Poslanika Muhammeda, mir nad njim, jasna i potpuno tačna. Jer, on je taj kojeg je poslao Uzvišeni Bog u Zadnje vreme, nakon što ga je odabrao za Svoga miljenika i najdražeg Svoga stvorenja. Slao mu je poverljivog anđela Gavrila, mir nad njim, koji ga je podučavao veri, a što je u osnovi dostava Božije objave Kur'ana, kao i sunneta koji su postali osnova islamskog učenja.

Muhammed, mir nad njim, je potpuno dostavio sve ono što mu je naređeno od Uzvišenog Boga, što znači da je on taj poslanik koji podučava ljude onim čime je on naučen od anđela Garila, mir nad njim. On je taj koji je ljudima sudio po istini i pravdi. Zaista, sve što je preko njega naređeno, kao i ono čemu je on pozivao, ili šta je zabranjivao, ukazuje na ispravan put u čemu se slažu svi zdravi umovi.

A poricati njegovo poslanstvo mogu samo nevernici, tvrdoglavi i oholi. Takvi će biti povezani đavolskim uzetom i odvedeni do konačne propasti. Svetlo pomoću kojeg će Poslanik, mir nad njim, izvaditi ljude iz tmine jeste Kur'an Časni kojeg mu je poslao Uzvišeni Bog. Govor ovog Poslanika ukazuje na najjasnije dokaze i potvrdu da je on Muhammed, mir nad njim, zaista Božiji Poslanik.

Kada bismo sve navodili šta govore svete knjige ranijih poslanika na ovu temu i ova knjiga bi se odužila. Želeo bih napisati zasebnu knjigu koja će isključivo sadržavati radosne nagoveštaje ranijih poslanika upravo o ovoj tematici.

Dovoljan nam je samo Bog, a divan li je On zaštitnik! Nema nikakve promene, niti snage do Velikog i Uzvišenog Boga. Neka je mir na našeg dragog poslanika, verovesnika Muhammeda plemenitog i na njegovu časnu porodicu i drugove, prve i poslednje i neka je trajan mir sve do Sudnjeg dana!

Hvala Bog, Gospodaru svih svetova!

[1] To je izumrli narod koji je nekada živeo na jugu Palestine.

[2]Kur'an, poglavlje Bojni red, odlomak 6.

[3]NJegovo puno ime je Ijad ibn Musa ibn Amrun Es-Sebti. Umro je 1149. / 544. hidžretske godine.

[4]Misli se na Davida, mir nad njim.

 

 

Iz knjige Anselma Turmeda: Tuhfetul-erib fir-reddi ‘ala ehlis-salib

Check Also

13 Sveštenikov put u islam – Anselm Turmeda (živeo 1355-1423. g.)

PRIGOVORI HRIŠĆANA MUSLIMANIMA Jedan od značajnijih prigovora hrišćana muslimanima jeste to što se zdravi i …

Komentariši