Home / Tekst / Analiza religija / 2. Odlomak iz knjige “Muhammed” svetski priznatog pisca Lav Nikolajevič Tolstoj

2. Odlomak iz knjige “Muhammed” svetski priznatog pisca Lav Nikolajevič Tolstoj

Tolstoj: pisac koji se divio Poslaniku Muhammedu

Bilo nam je neizmerno drago zbog saznanja da postoji mogućnost da je Tolstoj preminuo kao musliman. Zbog toga sam svakako osećao ponos i zbog svog doprinosa delu u prevodu na turski jezik koje je u vezi sa likom Muhammeda, mir nad njim, a koje je sačinio takav jedan genije.
U francuskom časopisu «Match» jednom sam pročitao reportažu o tome kako je kapetan Cousteau postao musliman i nisam mogao da poverujem. Isto tako sam 1983. godine, u istom časopisu, pročitao o Klementu Torezu. Torez je bio jedan od vodećih ljudi Komunističke partije u Francuskoj. «Ljudi se više neće okretati komunizmu, nego Kabi, pravoj Kibli, sa komunizmom je gotovo…» Govorio je on i zajedno sa suprugom Palestinkom pozirao je i davao je izjave za novine i časopise. Nisu samo ova imena među onima koji su bili prilično slavni kad su postali muslimani. Odemo li dalje u prošlost, o tome je bilo reči i oko princa Bismarka, Goethea, kao i još jednog Rusa, A. Puškina i dr. Jedan od ovih ostalih bio je i Polosin, Ministar verskih poslova Rusije, koji je postao musliman u 2000-im, a da o tome nije znao niko do pisca Aleva Alatlija.

Zanimljive su Polosinove reči kad je svoje prihvatanje islama objavio pred svim ruskim medijima:
«Javno svedočim da više nisam ni sveštenik ni pripadnik pravoslavne crkve. Sad sam musliman… Javno svedočim da sam se okrenuo jedinoj pravoj veri, kao sledbenik istinske vere, uzvišenog nasleđa svih poslanika koji su poslani s knjigom, počev od Avrama. Odlučio sam da svoj društveni život oblikujem prema ispravnom verovanju. Postao sam musliman.»

Da je Ministar verskih poslova Republike Turske objavio da je postao hrišćanin, zar to ne bi izazvalo ogromne rasprave? Pa kako je u Rusiji, kod našeg suseda, tvrđavi pravoslavlja, odjeknulo ovo što je Polosin učinio? To da je 1999. godine postao muslimanom episkop Viačeslav Polosin (na položaju ravnom Ministru verskih poslova u Republici Turskoj), Ministar za veze verskih organizacija i javnih udruženja pri Ruskoj pravoslavnoj patrijaršiji, Ministar Visokog sovjetskog komiteta za slobodu mišljenja i Narodni poslanik «DUME» Predstavničkog doma Ruske Federacije, u Turskoj se nije čulo sve dok o tome nije progovorio Alev Alatli.

Polosin je završio istovremeno Filozofski fakultet na Moskovskom državnom univerzitetu, Versku školu u Zagorsku i Diplomatsku akademiju Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije. Kad sam ovaj iznenađujući podatak pročitao u knjizi Aleva Alatlija: „Nije prosvetljenje na tragu Gogolja, nego samilost“, u prvi mah nisam poverovao. Pomislio sam da je nemoguće da se ne čuje za ovakav jedan događaj. Međutim, kad sam malo to istražio, shvatio sam da sam pogrešio.

Nakon što je javno obznanio da je postao musliman, upitan je šta misli o opasnostima koje bi to moglo da nosi. Ovako je odgovorio: «Svi smo mi prolazni, pre ili kasnije otići ćemo sa ovog sveta. Bolje je i dušu predati Pravednom, nego služiti iluzijama ljudi!»  Polosin je uzeo ime Ali, a i njegova je supruga, takođe, prešla na islam. On je, koliko je za sad poznato, poslednji poznati hrišćanin iz ruskih stepa koji je postao musliman. Mislioci Moris Bucaille i Roger Graudy su 1978. godine prihvatili islam. Kad je to učinio R. Graudy, osetili smo jednaku radost. Oni su u prošlosti bili nosioci komunističke misli. Mi uopšte ne znamo ko je sve, tajno ili javno, prihvatio islam, poput Tolstoja.

Tolstoj je o islamu govorio u vreme kad je komunizam kao ideja bio na svom vrhuncu. Da bi se to uradilo u to vreme, trebalo je misliti na torture i pritisak. Tolstoj je ipak to radio. Radio je to u doba kad je bio na svom stvaralačkom vrhuncu i kad nije zavisio ni o čemu, tako da nije bilo moguće tražiti takva opravdanja za njega. Niko nije mogao da kaže: «Bio je slab, morao je da se prikloni…»
Tolstoj je, videvši i znajući sve to, odabrao hadise Muhammeda, mir nad njim, i predstavio ih ruskom narodu. Komunizam koji je očito bio iz temelja pogrešan ili socijalizam kao niža forma komunizma, njega nisu privlačili i čak na vrhuncu, umesto da iskoristi njihove blagodati, Tolstoj se udaljio da bi živeo kao musliman. «… Za mene je islam neuporedivo uzvišeniji od hrišćanstva. Da je imao pravo izbora, svaki razuman pravoslavac i svaki čovek bez ikakve sumnje bi prihvatio islam, Jednog Boga i Njegovog Poslanika…»

Tolstoj je gornjim rečima iz jednog dela pisma upućenog Jeleni Vekilovoj iskazivao svoje otvoreno divljenje prema islamskoj veri. U drugom odeljku sa malim nijansama u prevodu sa ruskog jezika, Tolstoj podvlači iskvarena verovanja i praznoverja u drugim religijama, naglašavajući da islam nije zapao u stanje u kojem su se našle druge vere i da je vera koju je Muhammed, mir nad njim, doneo poslednja i najsavršenija.

I teme odabranih hadisa, kroz pojmove «siromaštva» i «jednakosti», imaju karakter savetovanja ruskog naroda i onih koji ih obmanjuju. Sa hadisima koje je odabrao i objedinio u knjigu Tolstoj je želeo da istakne kako je islam pravo mesto istinske pravde i jednakosti, istinskog bratstva i požrtvovanosti, poštovanja i ljubavi prema čoveku i drugom…

Za većinu hadisa koje je Tolstoj odabrao istražili smo i našli izvore. Oni koje nismo mogli da pronađemo možda se nalaze izvan Kutub-u Sitte. I Tolstoj se u pismu dotakao umešanog praznoverja, nekih nejasnih stvari u pogledu ovih hadisa, opisujući ih rečima: «makar ih malo bilo, stvari koje se ne slažu sa razumom i logikom i koje skrivaju istinu». Da je Tolstoj mogao i imao priliku da sam uči i proučava Kur'an-i Kerim, umesto što je saznavao o njemu preko komentara, imao bi beskrajno šta da govori o islamu.

Pretpostavljate da moramo da spomenemo i četvrtu karakteristiku koju nosi ovaj prevod na turskom jeziku. Prvo je ono što se dobilo prevodom hadisa sa arapskog na ruski. … Drugo, ono što se promenilo prevodom sa klasičnog na savremeni ruski jezik. Treće, promene pri prevodu sa ruskog na azeri-turski jezik i četvrto, pri prevodu sa azeri-turskog na savremeni turski jezik. Iz ovog razloga bi trebalo da se vrše dalja istraživanja na jezicima koji odgovaraju kulturi naroda bilo iz pisama bilo iz hadisa.
Na kraju, izražavam svu zahvalnost uvaženoj gospodi, prof. Telman Alijevom i Vakifu Halilovom, koji su preveli ovu zbirku i pisma na azeri-turski, kao i Rasihu Jilmazu, Predsedniku Upravnog odbora Karakutu Jayinlari, koji je insistirao da se ovo delo ponudi čitaocima i «sa željom i uzbuđenjem» je čekao da se završi prevođenje i celi projekat.
Arif Arslan
Istanbul, maj 2005.

Check Also

Saveti o odgoju deteta

Učenjak Gazalija je izneo program odgoja deteta; program je osmišljen u vidu sedećih obaveza roditelja …