Kur’an kaže: „To je Isus, sin Marijin – to je prava istina o njemu – onaj u koga oni sumnjaju. Nezamislivo je da Allah ima dete, hvalјen neka je On! Kad nešto odluči, On za to kaže samo: „Budi!” – i ono bude. Allah je, uistinu, i moj i vaš Gospodar, zato se klanjajte samo Nјemu! To je Pravi put.“ (Kur’an 19:34-36.)
Zanimlјivo je to da se povodom termina “sin Božiji”, Biblija, takođe, odnosi prema mnogim poslanicima i ostalim lјudima kao sinovima i decom Božijom: „A ti ćeš reći Faraonu: Ovako kaže Gospod: Izrailј je sin moj, prvenac moj.“ (Biblija, Izlazak 4:22.) i
„Ja ću mu biti Otac, i on će mi biti sin: ako učini šta zlo, kazniću ga prutom lјudskim i udarcima sinova čovečijih.“ (Biblija, 2 Samuel 7:14.).
Prema Bibliji, David je „začeti“ Božiji sin: „Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: „Ti si sin moj, ja te sad rodih“ (Biblija, Psalmi 2:7.).
Stoga, ne treba da shvatamo doslovno reč „sin“. Možemo je razumeti kao volјeni i izabrani.
Ovaj racionalni dokaz je pomenut u Kur’anu:
„On je Stvoritelј nebesa i Zemlјe! Otkud Nјemu dete kad nema žene, On sve stvara, i samo On sve zna.“ (Kur’an 6:101.).
Kako da Bog ima sina kada on nema suprugu? Da je on stvorio Isusa, onda bi Isus bio stvoreni bog. Stvoreni bog nije Bog; stvoreni bog ima početak. Ali Bog nema ni početak ni kraj!