Zemljina atmosfera, tako važna za život na našoj planeti, proteže se 1000 km u prostor. Nabrojat ćemo samo neke od njenih brojnih funkcija:
1. Atmosfera sadrži gasove potrebne za održavanje života biljaka i životinja, tj. kiseonik i ugljen dioksid.
2. Atmosfera deluje kao štit koji apsorbuje i vrši disperziju kontinualnog pljuska meteora, koji uleću u gravitaciono polje Zemlje.
Da je atmosferski sloj tanji nego što zaista jeste, ti meteori bi lako našli put do Zemljine površine, a pri svojim udarima prouzrokovali bi požare i ogromnu štetu. Kur’an govori o ovoj funkciji atmosfere:
“I učinili smo nebo svodom zaštićenim; a oni su od znakova njegovih odvraćeni. ”(Kur’an, 21:32)
Reči “semaa” i “semavaat” u Kur’anu se koriste sa različitim značenjima. Reč “semavaat” (nebesa), koja je množina od “semaa” (nebo) uvijek se koristi da označi nebesa, ili univerzum u celini. Reč “semaa” obično označava neposredno nebo, ili Zemljinu atmosferu.
Kao primer ova dva načina upotrebe u Kur’anu čitamo:
“Stvorio je Bog nebesa i Zemlju s Istinom. Uistinu, u tome je znak za vernike. ”(Kur’an, 29:44)
Ovde reč “semawaat” znači nebesa, ili univerzumi.
“On je Taj koji spušta s neba vodu – imate vi od nje piće, i od nje drvlje u kojem napasate. ” (Kur’an, 16:10)
Ovde reč “semaa” označava nama najbliže nebo.