Pravo lice (Iz knjige: Primile su islam kao kraljica Belkisa)

Još jedna obična priča

“-Es-selamu alejkum, draga sestro. Mogu li ti postaviti nekoliko pitanja?

-Naravno, biće mi zadovoljstvo!

-Kakav je bio tvoj pogled na islam i muslimane ranije?

-Uh, pa ne mogu reći lep. Neka mi Uzvišeni Bog oprosti, ali bila sam pod velikim uticajem medija koji ga predstavljaju suviše subjektivno i nerealno. Smatrala sam da su u islamu žene degradirane, a ljudi teroristi.

-Kaži mi, kakav je bio tvoj prvi susret sa islamom?

-Bilo je to, otprilike, pre dve godine. Hvala Uzvišenom Allahu upoznala sam jednog mladića muslimana. Tada sam verovala u Boga, išla u crkvu i molila se. U početku smo uopšteno pričali o veri. Očigledno, branila sam svoje stavove i viđenja, a on svoje. Vremenom sam počela da uviđam koliko ustvari malo znam. On je imao odgovor na svako pitanje. Kada smo pričali o Isusu, desila se prekretnica da shvatim  Istinu. Kao što znamo, hrišćani veruju da je Isus bio sin Božiji, a on mi je objasnio da to nije istina, posle čega sam, nekako odmah shvatila da je u pravu.

Posle sam izgubila kontakt s tim mladićem, ali misao o Islamu je ostala u meni. Htela sam više da saznam, da otkrijem ili da se informišem. Zato sam koristila internet. Što sam više čitala, to me je više privlačilo. Neke stvari su postajale jasnije. Shvatila sam smisao svoga postojanja, drugačije sam gledala na svet oko nas.

Prolazilo je vreme. Život je nastavio dalje, ali u meni je bila praznina. Odlučila sam da ponovo tražim ispunjenje života. Iskreno, ne znam šta mi je bilo. Jednog dana sam opet počela da tražim informacije.  Želja je počela da preovladava i hvala Uzvišenom Bogu naišla sam na sajt www.muslimanka.net. Ušla sam na njihov forum ne očekujući puno, jer do tada niko nije imao vremena za mene. Ostavila sam poruku sestrama da želim da pređem u islam, ali ne znam kako. Pitala sam da li neka od njih može da mi pomogne. Sutradan sam se iznenadila, dočekale su me širom otvorenih ruku, pune razumevanja, saveta i pomoći.

Rekle su šta treba da radim vezano za izgovaranje šehadeta i davale mi korisne informacije. Posebno mi je pomogla jedna sestra  za koju mi je Uzvišeni Allah omogućio da je zavolim puno.

Bila je uz mene na svakom koraku. Poslala mi je knjige, prevod Kur'ana i još neke druge stvari potrebne za klanjanje. Bodrila me kako na samom početku tako i sada. Poslala mi je džilbab (ženska odeća slična dugoj haljini), maramu i sedžadu da imam za klanjanje. Moj tadašnji stil oblačenja nije odgovarao, tako da sam morala da promenim garderobu. Šehadet sam izgovorila nasamo, mada ću uskoro, inša-Allah, i pred svedocima. Izgovaram ga u toku molitve, što je potvrda Istine koju nosim.

Moji najbliži još ne znaju. Ne pronalazim reči, ali reći ću im to. Moja sestra od tetke je saznala i ne želi da priča sa mnom, takođe i neki prijatelji. Takvu reakciju sam donekle i očekivala. Najbliži će u početku biti skeptični, ali vremenom će se navići, jer me puno vole i žele da budem srećna. Naravno, ni tu nije kraj. Još je velika borba preda mnom, jer moji još ne znaju.

Pre par večeri sam se nasmejala kada sam klanjala jaciju. Spuštam se na sedždu, a sin stao pored mene ponavlja sve što ja radim. Allahu ekber! Tako mi je bilo drago. To je podsticaj da nastavim Put. Znam da većina ljudi živi u zabludi i vidi islam kao nešto loše i strašno. Eto, i moji prijatelji. Koliko god da im pričam, oni to ne shvataju. Najgore što čujem i što uglavnom većina govori jeste da mi je ispran mozak. Ali, Uzvišeni Bog je na mojoj strani, tako da me te reči ne povređuju.

-Najviše te je privukla Jednoća Stvoritelja, je li tako?

-Pa, jeste. Moja unutrašnja borba je nešto, što ne bih mogla da opišem. Postoje mnogobrojni dokazi koji su mi otvorili srce. Što više učim i čitam to mi je vera jača i stabilnija.

-Imaš li još uvek predrasuda o islamu?

-Ne! Došla sam do zaključka da islam veoma poštuje ženu, to je, dakle, vera o ljubavi i miru.

-Poruka za kraj.

-Hvala Uzvišenom Bogu što nas je počastio iskrenom verom. Da nam Allah Uzvišeni pomogne i da naše priče pokažu pravo lice ove vere! Amin!”

Sara

Istinita priča iz knjige „Primile su islam kao kraljica Belkisa“ – Enisa Aganović