Kako je primanje islama uticalo na moj život – Simon Alfredo Caraballo

    Svaka promena zahteva određeno prilagođavanje, pa ni moj slučaj nije bio izuzetak. Pošto sam prihvatio Islam, obećao sam Allahu da ću uraditi sve što  je u mojoj moći da naučim što više o ovoj veri. Dok sam još bio relativno mlad i tek završio prvu godinu na državnom Univerzitetu u Oklahomi, oženio sam mladu muslimanku. U Stilvoteru, Oklahomi, islamski centar mi je dodelio mog prvog veroučitelja. Brat Faiz iz Palestine (neka ga Allah blagoslovi i nagradi za sve čemu me je naučio) je posvetio dosta svog vremena da me nauči molitvi, ostalim stubovima Islama, postulatima vere, o životu i smrti, Sudnjem Danu i mnogim drugim temama. Još uvek pamtim koliki su uticaj na mene imale diskusije o životu i smrti. Dok sam bio hrišćanin niko me nikada ničemu sličnom nije naučio i svakako ne toliko detaljno. Smrt je oduvek bila misterija za mene.

     Nisam znao šta će mi se desiti pošto nakon smrti moje telo polože u zemlju. U Islamu sam na ova pitanja pronašao detaljne odgovore. Kada osoba umre, on ili ona moraju biti sahranjeni prema uputstvima poslanika Muhammeda. Telo umrle osobe mora biti potpuno oprano i naparfemisano. Zatim se uvija u dva komada bele tkanine i spušta u grob bez kovčega u pravcu Mekke u današnjoj Saudijskoj Arabiji. Prema jednom hadisu poslanika Muhammeda, umrla osoba će čuti korake živih dok odlaze i udaljavaju se od grobnog mesta i biće svesna da su on ili ona ostavljeni samim. Ubrzo potom, dva anđela dolaze u grob i postavljaju pokojniku sledeća tri pitanja:

1)    Ko je tvoj Bog?

2)    Koja je tvoja vera?

3)    Ko je tvoj poslanik?

     Prema drugom hadisu poslanika Muhammeda, vernik neće imati nikakvih problema da odgovori tačno na ova pitanja, dok nevernik neće umeti da odgovori na njih. Osim toga, u zavisnosti od toga da li je umrla osoba činila dobra ili loša dela za vreme svog života, on ili ona će osetiti ili prijatni mirisni povetarac iz Raja, ili vrele vetrove iz Pakla. Umrla osoba će ostati u ovom stanju sve do Sudnjeg Dana.

     Ove informacije koje sam saznao od brata Faiza otklonile su neke sumnje koje sam imao u vezi ljudi koji čine zločine, a zbog njih nisu kažnjeni okom života na ovome svetu. Zahvaljujući ovome shvatio sam zašto Svemogući Allah daje ljudima bezbroj prilika da se pokaju i promene svoj život dok su još uvek živi; to je jasan dokazaj najveće pravednosti i milosti Gospodara svetova prema Njegovim stvorenjima. Nekada sam mislio da posedujem duboko razumevanje koncepta privremenog i večnog života. Dok sam još pohađao katoličku školu, učili su me da je Isus umro da bi nas spasao; u Islamu sam naučio da je svaka osoba odgovorna za svoja sopstvena dela i da će prema njima biti odgovarajuće nagrađena ili kažnjena. Ovo je zvučalo toliko logično, da sam to odmah sa uverenjem prihvatio, a moja duša je osetila spokoj. Ovo novostečeno znanje postepeno je menjalo sva moja prethodna saznanja i uverenja, kao i moj osećaj za prioritete. Sve više vremena posvećivao sam izučavanju vere. Kada su moji rani jutarnji treninzi u teretani počeli da me ometaju u obavljanju jutarnje molitve, odložio sam treniranje da bih prioritet dao molitvama.

     Nekoliko godina pre prihvatanja Islama, želeo sam da postanem poznati muzičar i svirao sam gitaru na nekoliko koncerata i pevao do mile volje. Ali nakon prihvatanja Islama, ostavio sam muziku i pevanje i posvetio sam vreme učenju recitovanja Kur’ana na arapskom: izvornom jeziku njegove objave. Odgovornosti i obaveze oženjenog čoveka i studije inženjerstva u 21. godini, nisu mi ostavili ni malo vremena za neke druge aktivnosti. Međutim, Allahovom uputom, moja vezanost za novu veru je rasla do te mere da sam želeo početi podučavati druge Islamu uprkos svom ograničenom znanju.

     Kada sam se vratio u Venecuelu, moja porodica nije ništa znala o Islamu. Posmatrali bi me dok sam se molio bez kritikovanja ili osuđivanja. Proveo sam više od četiri godine u inostranstvu, u SAD-u, pa je radost zbog toga što sam ponovo sa roditeljima, braćom i sestrama prevladala i svi su me prihvatili takvog kakav sam.

     Kod kuće u Venecueli, tražio sam dozvolu od svog šefa da obavljam molitvu u kancelariji što ne bi trajalo duže od pet minuta. Bio sam praktično jedini Venecuelanac islamske veroispovesti u naftnoj industriji 1982. Molio sam Allaha da mi pomogne da istrajem i budem nepokolebljiv, pošto su se iskušenja pojavljivala svuda i sve češće. Milošću Allahovom, uspeo sam da se oduprem tim iskušenjima.

     Danas, nakon skoro trideset godina otkako sam prihvatio Islam, sve sam srećniji što sam doneo odluku da postanem musliman. Osećam još veće zadovoljstvo kada vidim koliko ljudi oko mene prihvata Islam svakoga dana. Slavljen neka je Allah, Gospodar svega što postoji. Islam je najbrže rastuća religija na svetu. Zapravo ima najveći broj sledbenika koji praktikuju veru[1] uprkos tome što propovednici Islama raspolažu sa skromnim sredstvima u poređenju sa propovednicima drugih vera, naročito u poređenju sa hrišćanstvom. Dok se Islam širi s lakoćom i bez velikih troškova, hrišćanstvo se ne bi moglo porediti s Islamom u misionarstvu da nema ogromnih resursa kojima Crkva podstiče i finansira misionarske aktivnosti.

     Ako jednostavno pogledamo razliku između ljudi koji su prešli u Islam i ljudi koji su prešli u hrišćanstvo, što su dve najveće religije sa sledbenicima širom sveta (za razliku od drugih religija čiji sledbenici su uglavnom pripadnici određenih naroda), otkrivamo da hrišćanstvo privlači siromašne i beznadežne jer im crkva nudi maerijalnu pomoć. Ako ovo nije tačno zašto se onda u bogatim zemljama crkve i hrišćanstvo napuštaju dok se istovremeno čini veliki napor da se hrišćanstvo „izvoziˮ u siromašne zemlje?

     S druge strane, nalazimo da su oni koji prelaze na Islam  ljudi iz svih sfera života i svi oni imaju različita porekla. Među njima su i bogati i siromašni i naučnici i rabini i kaluđeri, sveštenici i poznati ličnosti, kao i mnogi drugi. Čak su i oni koji će ako prihvate Islam, sigurno izgubiti mnogo materijalnog dobra ili biti progonjeni zbog svog izbora, to učinili.

     Posledično, moja vera svakog dana je sve jača i jača kako svedočim da se Allahovo obećanje postepeno ispunjava: „Oni žele da utru Allahovo svetlo svojim ustima, a Allah će da upotpuni Svoje svetlo, makar to mrzeli nevernici. On je Onaj Koji je poslao Svog Poslanika sa Uputom i Verom Istine da bi je uzdigao iznad svih vera, makar to mrzili višebošci.ˮ (Kur’an 61:8-9)

     Ko god danas pročita Bibliju  svakako će primetiti da neka učenja koja se do danas nisu promenila prate jedino muslimani. Prema Bibliji, Isus i poslanici pre njega su se molili Bogu tako što bi Mu se klanjali: „A Avram pade ničice. I Gospod mu još govori i reče: Od mene evo zavet moj s tobom da ćeš biti otac mnogim narodima.ˮ (Knjiga Postanja 17:3-4)

      „A kad ču sluga Avramov reči njihove, pokloni se Gospodu do zemlje;ˮ (Knjiga Postanja 24:52)

      „Dođe Mojsije i Aron ispred zbora na vrata šatora od sastanka, i padoše ničice; i pokaza im se slava Gospodnja.ˮ (Knjiga Brojeva 20:6)

     „I reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći: Odvojte se iz tog zbora, da ih odmah satrem. A oni padoše ničice i rekoše: Bože, Bože duhovima i svakom telu! Ovaj jedan zgrešio, i na sav li ćeš se zbor gneviti?ˮ (Knjiga Brojeva 16:20-22)

      „A Isus pade ničice na zemlju, i pokloni se, i reče Mu: Šta zapoveda gospodar moj sluzi svom? A vojvoda vojske Gospodnje reče Isusu: Izuj obuću s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveto. I učini Isus tako.ˮ (Isus Navin 5:14-15)

     I sam Isus Hrist je klanjao pri molitvi: „I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći…ˮ (Jevanđelje po Mateju 26:39)

     U Otkrivenju Jovanovom 7:11 stoji: „I svi anđeli stajahu oko prestola i starešine i četiri životinje, i padoše na lice pred prestolom, i pokloniše se Bogu.ˮ

     Takođe, u Jehemiji 8:6 piše: „I Jezdra blagoslovi Gospoda Boga velikog, a sav narod odgovori: Amin, amin, podignuvši ruke svoje, pa se saviše i pokloniše se Gospodu licem do zemlje.ˮ

     U kojoj veri, osim u Islamu, se vernici mole Bogu tako što dižu ruke, savijaju se i klanjaju Gospodu licem do zemlje?

     U Bibliji se spominje i post. U 2. Samuelova 1:12 stoji: „I ridaše i plakaše, i postiše do večeri…ˮ

     A u Danilu 9:3 piše: „I okretoh lice svoje ka Gospodu Bogu tražeći Ga molitvom i molbama s postom i s kostreti i pepelom.ˮ

      „Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći.ˮ (Joil 2:12)

     Još je primera koji govore o postu kao recimo: „I uzeše kosti njihove i pogreboše ih pod drvetom u Javisu, i postiše sedam dana.ˮ (1. Samuelova 31:13:)

     „I David se moljaše Bogu za dete, i pošćaše se David, i došavši ležaše preko noći na zemlji.ˮ (2. Samuelova 12:16)

     „A kad oni služahu Gospodu i pošćahu, reče Duh Sveti: Odvojte mi Varnavu i Savla na delo na koje ih pozvah. Tada postivši i pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih, i otpustiše ih.ˮ (Dela apostolska 13:2-3)

     „A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom.ˮ (Jevanđelje po Mateju 17:21)

     Što se tiče dobrovoljnog posta koji današnji muslimani često čine, o njemu u Bibliji pronalazimo sledeći stih: „Postim dvaput u nedelji;ˮ (Jevanđelje po Luki 18:12)

     Baš kao što je to slučaj u Islamu prvobitna ideja posta je bila da se postač susdržava od hrane, pića i drugih zadovoljstava u svrhu bogosluženja i pribiližavanja Bogu. To nije delimični post u kome se postač odriče neke vrste hrane, grickanja između obroka ili tako što preskače jedan ili dva obroka dnevno, kao što to danas čine hrišćani.

     „Idi, skupi sve Judejce što se nalaze u Susanu, i postite za me, i ne jedite ni pijte za tri dana ni danju ni noću; i ja ću sa svojim devojkama postiti takođe, pa ću onda otići k caru, ako i nije po zakonu, i ako poginem, neka poginem.ˮ (Jestira 4:16)

     „A oni Mu rekoše: Zašto učenici Jovanovi poste često i mole se Bogu, tako i farisejski; a tvoji jedu i piju?ˮ (Jevanđelje po Luki 5:33)

     Isto tako, jedino se muslimanke i danas pokrivaju kako je pomenuto u Novom zavetu: „I svaka žena koje se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju; jer je svejedno kao da je obrijana. Ako se, dakle, ne pokriva žena, neka se striže; ako li je ružno ženi strići se ili brijati se, neka se pokriva.“ (1. Korinćanima, glava 11:5, 6)

     „Tako i žene u pristojnom odelu, sa stidom i poštenjem da ukrašuju sebe, ne pletenicama, ni zlatom, ili biserom, ili haljinama skupocenim.“ (1. Timotiju, glava 2:9)

     Zapravo svi hrišćani priznaju da je Marija nosila veo preko svoje glave, dok hrišćanske kaluđerice i dan danas to čine. Zanimljivo je spomenuti i da u Bibliji piše da časne žene pokrivaju svoja lica. U Knjizi Postanja 24:64-65 stoji: „I Reveka podigavši oči svoje ugleda Isaka, te skoči s kamile, i reče sluzi: Ko je onaj čovek što ide preko polja pred nas? A sluga reče: Ono je gospodar moj. I ona uze pokrivalo i pokri lice.ˮ

     Ima još stihova sličnih ovom kao što je onaj u Knjizi Postanja 38:14: „A ona skide sa sebe udovičko ruho svoje, i uze pokrivalo i pokri lice, i sede na raskršće na putu koji ide u Tamnu.ˮ; „Kako si lepa, prijateljice moja, kako si lepa! Imaš oči kao golubica (kad gledaš) ispod koprene.ˮ[2] (Pesma nad pesmama 4:1);

     „Kao kriške mogranja tvoji su obrazi pod koprenom tvojom.ˮ[3] (Pesma nad pesmama 6:7);

     „Kako beše pod koprenom, oni bezakonici narediše da skine koprenu da bi se nasitili njezine lepote.ˮ[4] (Danilo 13:32)

    Čak i pozdrav koji je Isus koristio, „Mir vamˮ danas koriste samo muslimani: „A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade među njima, i reče im: Mir vam.ˮ (Jevanđenje po Luki 24:36)

     Isto nalazimo i u Jevanđelju po Mateju 28:9 i u Jevanđelju po Jovanu 20:21. Čak je Isus naredio svojim sledbenicima da se tako pozdravljaju kao što piše u Jevanđelju po Luki 10:5: „U koju god kuću uđete najpre govorite: Mir kući ovoj.ˮ

     U Kur'anu Bog naređuje vernicima da upravo to čine:

     „O vi koji verujete, u tuđe kuće ne ulazite dok ne zatražite dopuštenje i dok ukućane ne pozdravite; to vam je bolje, da biste se prisetili i primili pouku!“ (Kur'an 24:27)

     U drugom ajetu stoji: „A kad ulazite u kuće, vi njene ukućane pozdravite pozdravom propisanim od Allaha, blagoslovljenim i lepim. Tako vam Allah objašnjava propise da biste razumeli!“ (Kur'an 24:61)

     Postoje i mnogi drugi verski obredi koji se danas uglavnom praktikuju kod muslimana, poput uzimanja abdesta (predmolitveno pranje). U Bibliji se navodi: „Tada neka peru ruke svoje i noge svoje da ne izginu. To neka im bude uredba večna Aronu i semenu njegovom od kolena do kolena.ˮ (Knjiga Izlaska 30:21)

     „I praše iz nje ruke i noge svoje Mojsije i Aron i sinovi njegovi.ˮ (Knjiga Izlaska 40:31)

     Zaista niko osim muslimana se ne pridržava ove već dugo vremena postojeće verske obaveze.

     I obrezivanje muške dece je takođe hrišćanski (a pre toga i jevrejski, prim. prev) običaj. U Jevanđelju po Luki 2:21 piše da je Isus bio obrezan osmog dana po rođenju. Sama Biblija tvrdi da je obrezivanje Božja zapovest, kao što stoji u Knjizi Postanja 17:9-14: „I reče Bog Avramu: Ti pak drži zavet moj, ti i seme tvoje nakon tebe od kolena do kolena. A ovo je zavet moj između mene i vas i semena tvog nakon tebe koji ćete držati: da se obrezuju između vas sve muškinje. A obrezivaćete okrajak tela svog, da bude znak zaveta između mene i vas. Svako muško dete kad mu bude osam dana da se obrezuje od kolena do kolena, rodilo se u kući ili bilo kupljeno za novce od kojih god stranaca, koje ne bude od semena tvog. Da se obrezuje koje se rodi u kući tvojoj i koje se kupi za novce tvoje; tako će biti zavet moj na telu vašem zavet večan. A neobrezano muško, kome se ne obreže okrajak tela njegovog, da se istrebi iz naroda svog, jer pokvari zavet moj.ˮ

     Prinošenje žrtve Bogu je takođe jedan verski obred kao što stoji u 1 Kraljevima 8:63-66. U Bibliji kao i u Kur'anu nalazimo jednaku naplatu (osvetu) za počinjenu nepravdu ili zločin: „I ko ubije čoveka, da se pogubi.ˮ (Levitski Zakonik 24:17)

     I u Islamu se ova osveta odnosi na stvari koje utiču na nečiji život, kao i na one koje ne utiču kao što stoji u Bibliji: „Oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu, užeg za užeg, ranu za ranu, modricu za modricu.ˮ (Knjiga Izlaska 21:24-25)

     U Bibliji se spominju i mnoga druga zabranjena dela koje muslimani, za razliku od drugih naroda i verskih grupa, u potpunosti izbegavaju činiti. Kao što u Kur'anu stoji zabrana vernicima da uzimaju kamatu i bave se zelenašenjem, ova zabrana postoji i u Bibliji gde na primer u Jezekilju 18:17 piše: „Od siromaha bi ustezao ruku svoju, ne bi uzimao dobiti ni pridavka, zakone bi moje izvršio i po uredbama mojim hodio; taj neće poginuti za bezakonje oca svog, doista će živeti.ˮ

     I takođe: „Kad daš u zajam novaca narodu mom, siromahu koji je kod tebe, nemoj mu biti kao kamatnik, ne udarajte na nj kamate.ˮ (Knjiga Izlaska 22:25)  

     Brojni su stihovi u Starom i u Novom zavetu koji kategorički zabranjuju konzumiranje alkohola kao na primer: „Teško onima koji su jaki piti vino i junaci u mešanju silovitog pića.“  (Isaija 5:22)

     „Jer će biti veliki pred Bogom, i neće piti vino ni siker.“ (Jevanđelje po Luki 1:15) Što je samo jedan deo zabrane alkohola[5]. Međutim pošto su postojali i pisci Jevanđelja sa drugačijim težnjama i namerama uključujući tu i želju da se pridobiju oni koji su navikli da piju alkohol ili pak zbog svoje lične potrebe za alkoholom, nailazimo i na druge biblijske tekstove u kojima se podstiče kojima se poziva na konzumaciju alkohola a ponegdečak i podstiče na opijanje. Ovim shvatamo da ovi pisci stavljaju svoje lične želje i potrebe ispred plemenitih principa na koje su pozivali Božji poslanici kako bi njihovi narodi doživeli spasenje![6]

     Zatim zabrana muzike[7] takođe postoji u Bibliji, na primer: „Teško onima koji rane, te idu na silovito piće i ostaju do mraka dok ih vino raspali. I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino; a ne gledaju na dela Gospodnja i ne vide rad ruku Njegovih.ˮ (Isaija 5:11-12)

     Kada govorimo o konzumiranju svinjskog mesa, koja je u Islamu strogo zabranjena[8], trebamo napomenuti da istu zabranu možemo pronaći i u Bibliji: „Ni svinjče, jer ima razdvojene papke, ali ne preživa; da vam je nečisto; meso od njega ne jedite, i strva se njegovog ne dohvatajte.“ (Ponovljeni zakon 14:8)[9]

     Zabranjuje se i pijenje krvi:[10]„Samo krv ne jedite; prolijte je na zemlju kao vodu.ˮ (Ponovljeni zakon 12:16)

     „Samo pazi da ne jedeš krv;ˮ (Ponovljeni zakon 12:24)

     „Ništa ne jedite s krvlju. Nemojte vračati, ni gatati po vremenu.ˮ (Levitski zakonik 19:26)

     Biblija zabranjuje još mnoge druge običaje kao što stoji u Levitskom zakoniku 19:26-28: „Nemojte vračati, ni gatati po vremenu. Ne strižite kosu svoju ukrug, ni grdite bradu svoju. Za mrtvacem ne režite telo svoje, ni udarajte na se kakve belege. Ja sam Gospod.ˮ[11]

     Zato je kristalno jasno da su muslimani istiniti sledbenici Isusa[12] i svih Božjih poslanika pre njega.

Fusnote:

[1] Broj praktikujućih muslimana prevazilazi ukupan broj onih koji praktikuju sve ostale religije zajedno. Prema Sandej Tajmsu, po prvi put je broj onih koji su posetili sedmičnu propoved petkom u džamijama u Velikoj Britaniji  prevazišao broj hrišćana na nedeljnim misama u Engleskoj crkvi, što je 930,000 muslimana u poređenju sa 916,000 pripadnika anglikanske crkve. Pročitajte članak autora Nikolasa Helena i Kristofera Morgana pod nazivom: „Muslimani nadmašili aglikanceˮ objavljen 25. januara 2004. na internet adresi: http://www.thesundaytimes.co.uk/sto/news/uk_news/article26788.ece.

Ovo se dešava u hrišćanskoj zemlji, u kojoj su muslimani manjina.

[2] Prevodilac se odlučio za hrvatski prevod Pesme nad pesmama arhibiskupa Ivana Šarića, Sarajevo 1941-42. jer jasnije prenosi poruku  o nošenju vela, o čemu autor govori u tekstu. (prim. prev)

[3] ibid.

[4] Prevodilac je koristio hrvatski prevod ovog biblijskog stiha jer isti nije uvršten u srpski prevod Karadžić-Daničić. (prim.prev)

[5] Takođe se između ostalog navodi u: Poslovicama 20:1; 1 Korinćanima poslanici 6: 10 i 5:11; Poslanici Galaćanima 5:21; Poslanici Efežanima 5:18; 1 Petrovoj poslanici 4:3-4, i u mnogim drugim delovima Biblije.

[6] „O vernici, vino i kocka i idoli i strelice za gatanje su odvratne stvari, đavolje delo; zato se toga klonite da biste postigli šta želite.“ (Kur’an 5:90)

[7] Poslanik Muhammed rekao je: „U mome narodu biće onih koji će dozvoliti blud, svilu, vino i muziku.ˮ (Beleži Buhari, 5590). Ovo proročanstvo se već ispunilo, danas nailazimo na muslimane koji ne samo da slušaju muziku već to smatraju i ispravnim, uprkos jasnoj zabrani.

[8] Islam oživljava zabranu konzumacije svinjskog mesa. U Kur’anu se napominje: „On vam jedino zabranjuje: strv i krv i svinjsko meso, i ono što je zaklano u nečije drugo ime, a ne u Allahovo. A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, tek koliko da glad utoli, nije grešan. – Allah zaista prašta i milostiv je.“ (Kur’an 2:137)

[9] Takođe se spominje i u Levitskom zakoniku 17:15-16 i Ponovljenom zakonu 14:21.

[10] Ova zabrana je oživljena kroz mnoge kur’anske ajete: „Reci: ‘Ja ne vidim u ovome što mi se objavljuje da je ikome zabranjeno jesti ma šta drugo osim strvi, ili krvi koja ističe, ili svinjskog mesa – to je doista pogano.'“ (Kur’an 6:145)

[11] Islam je oživeo zabranu vračanja. Poslanik Muhammed, mir nad njim, je kazao: „Izbegavajte sedam velikih upropaštavajućih greha. Njegovi sledbenici upitaše: O Allahov Poslaniče, koji su to gresi? Kazao je: Obožavanje nekog mimo Allaha, praktikovanje magije…“ (Beleži Buhari i Muslim)

[12] Kaže Pavle u 1 Poslanici Korinćanima 11:7: „Ali muž da ne pokriva glavu, jer je obličje i slava Božija;ˮ Ako je zaista tako i muškarac ne sme pokrivati glavu, zašto onda toliki sveštenici to čine noseći neku vrstu pokrivala za glavu? Zašto se ne pridržavaju Pavlovog učenja, kojem se, kako tvrde, Hrist ukazao? Zašto pravoslavni sveštenici nose crne odore i pokrivala za glavu uprkos što u njihovoj Bibliji piše: „Neka vam odora uvek bude bela…“ Dalje, postoji li veza između pokrivanja glave i izjednačavanja čoveka sa Bogom? Zar onda nije tačno da se jedan običan musliman više pridržava uputima i naredbama iz Kur'ana nego što se hrišćanski sveštenici pridržavaju onim iz Biblije?