Jednakost i pravda u Islamu

Arapi su pre poslanstva Muhammeda, mir nad njim, bili različitih plemena, ubijali su se međusobno i porobljavali su jedni druge, tiranija je bila zakon koji je vladao ovim plemenima. Ljudi nisu bili jednaki u tom periodu, nego su bogatiji iskorištavali prava u potpunosti, a robovi nisu imali nikakvih prava, jer su oni bili vlasništvo svojih gazdi.

Kada je u pitanju žena, njena prava su bila ugrožena u potpunosti, ona je bila vlasništvo svoga oca i braće, a zatim bi postala vlasništvo svoga muža, a nakon toga vlasništvo njegovih naslednika.

Pored ovoga bili su rašireni i paganski običaji kao što su pljačka, otmica i trgovina robljem, prostitucija, ubijanje ženske dece, obožavanje kipova i dr.

Poslanik Muhammed, mir nad njim, se suprostavio ovakvom jadnom stanju, pa je uspostavio sistem koji obuhvata prava svih, sistem kojem pre toga u istoriji čovečanstva, ni jedan drugi nije bio sličan.

Nakon što je pozvao ljude u obožavanje samo Boga Uzvišenog, počeo je sa uspostavljanjem jednakosti među ljudima, te je pojasnio prava čoveka i ostalih živih bića u svim životnim sferama.
Prava čoveka, a i druga prava u Islamu se odlikuju po tome što su to prava koja su postavljena od strane Uzvišenog Boga, pa zato niko od ljudi ne može da ih ukine, niti može da ih izbegne.

To su međusobno uravnotežena prava koja se međusobno ne potiskuju.

To su prava koja obuhvataju sva doba čovekovog života, bilo da se radi o detetu u utrobi, dečaku, mladiću, odraslom, starom, zdravom ili bolesnom.

Jednakost

Ima li nešto lepše od toga da čovek živi u zajednici u kojoj svako ima istu priliku i u kojoj su svi jednaki, a jedino što ih čini boljim jednih od drugih jeste bogobojaznost? U zajednici u kojoj slabiji ima svoje pravo kod jakog, a siromašan kod bogatog.

Takva su samo verska društva čija je pravila postavio Muhammed, mir nad njim, kome je Bog objavio: O ljudi, mi vas od jednog čoveka i jedne žene stvaramo i na narode i plemena vas delimo da biste se upoznali. Najugledniji kod Allaha je onaj koji je najbogobojazniji. Allah, uistinu, sve zna i ništa Mu nije skriveno. (Kur'an, poglavlje El-Hudžurat, 13.)

Božiji Poslanik, mir nad njim, je kazao: „O ljudi, vaš Gospodar je jedan, vaš otac je jedan i nema prednost Arap nad nearapom, niti nearap nad Arapom, niti ima crvena rasa prednost nad crnom, niti crna nad crvenom osim po bogobojaznosti. Najugledniji kod Allaha je onaj koji je najbogobojazniji. Jesam li vam dostavio?“ (Predaju beleži Ahmed, br. 22391.)

I kazao je: „Allah je od vas uklonio oholost iz vremena džahilijeta (perioda pre Islama) i hvalisanje poreklom. Ljudi su potomci Adema, a on je stvoren od zemlje.“ (Hadis beleži Et-Tirmizi, br. 3891., i Ebu Davud, br. 4452.)

Božiji Poslanik, mir nad njim, je dokinuo običaj hvalisanja poreklom, a Arapi su u predislamskom dobu, dobu džahilijeta, imali običaj da se hvale svojim poreklom, dok su druge ponižavali, pa su čak i ratovi izbijali zbog toga. Poslanik, mir nad njim, je kazao: „Četiri pojave u mom ummetu (narodu) spadaju u džahilijet (paganstvo) i ljudi ih neće ostaviti: hvalisanje poreklom, poricanje (vređanje) rodoslovlja, traženje kiše posredstvom zvezda i naricanje za umrlim.“ (Hadis, beleži Muslim, br. 1550.)

I kazao je: „Ko ne bude imao dovoljno dobrih dela ništa mu neće pomoći njegovo poreklo.“(Hadis, beleži Muslim, br. 4867.)

I kazao je: „O Fatima, ćerko Muhammedova, traži od mene šta želiš, ali ja ti kod Allaha neću biti od koristi.“(Hadis, beleži Buharija, br. 2548., i Muslim, br. 305.)

I kazao je: „Allah ne gleda u vaše izglede, niti u vaše imetke, nego gleda u vaša srca i dela.“(Hadis, beleži Muslim, br. 4651.)

Iz knjige “Muhammed, Božiji Poslanik”, dr. Ahmed el Mezjed

www.islamhouse.com/sr