Reforma društva

Ovo vreme mnogi opisuju kao vreme promena i reformi. Ljudsko društvo sve brže korača kroz život i doživljava jednu ubrzanu naučnu ekspanziju, koja je u velikom delu ojačala vezu između čoveka i materije, pa se delimično izgubio u svemu tome i postao prilično slep u pogledu nekih stvarnih vrednosti kojima je odlikovan ljudski rod.

Ovakva situacija i stanje u društvu iziskuje da govorimo o reformama. Naravno, nas pre svega interesuju reforme koje se tiču duhovnog stanja ljudske zajednice, pa i svega onoga što se tiče organizovanja društva i unapređenja društvenog života.

Danas je sve više onih koji govore o reformama, ali činjenično je stanje da ne reformišu društvo svi oni koji to govore. Kur’an o licemerima kaže:
“Kada im se kaže: ‘Ne remetite red na Zemlji!’, odgovaraju: ‘Mi samo red uspostavljamo!’” (Poglavlje Krava, 11)

Oni su za sebe tvrdili da red uspostavljaju, ali su u stvarnosti oni bili ti koji red narušavaju. Tako u ovom našem vremenu postoje pojedinci koji tvrde kako propovedaju čistu Veru, kako oni nisu “prodane duše”, i sl.tome a rezultat njihovog rada jesu ruševine koje ostaju iza njih. Svojim postupcima pokušavaju da potope lađu verskog buđenja.

To znači da je pogrešan način na koji oni žele popraviti društvo i da stvarnu grešku trebati tražiti kod tih osoba, a ne u verskom učenju.

Pitanje reforme zajednice veoma je ozbiljno pitanje i ujedno i nužna potreba, stoga se time trebaju baviti kompetentne i stručne osobe. U procesu reforme svako treba da bude svestan svoje uloge i svojih stvarnih mogućnosti, a ne sme sebi davati ovlasti i pripisivati sposobnosti koje nema, a koje bi volio da ima.

Neki reformu žele definisati kao proces koji se temelji na zapadnim načelima, pa tako smatraju da se progres nalazi isključivo u primeni zapadnih društvenih obrazaca i da se za uspeh treba rešiti svega što je versko.

Drugi žele reformisati zajednicu samo u verskom smislu, zaboravljajući egzistencijalne i sve druge vrste potreba zajednice. Poznato nam je da su učenjaci određena zanimanja za kojima zajednica ima potrebu svrstali u kategoriju dužnosti zajednice, jasno nam napominjući da reforma mora obuhvatiti i ovosvetske ljudske potrebe.

Ljudi se uglavnom zanimaju za veće stvari, zapostavljajući one manje važne. Međutim, treba imati u vidu da je sve bitno, nešto više, a nešto manje. Daleki put počinje prvim korakom. Velike promene počinju s malim stvarima. I dobro je da se čovek usavrši na jednostavnijim stvarima kako bi bio sposoban da radi veće.

Ko god želi da doprinese reformi društvene zajednice treba da bude spreman da dadne prednost opštim interesima nad ličnim i pojedinačnim. Uspon i preporod društva ne poznaje lične interese. Lične promene su one koje mogu doprineti reformi društva i u tom delu lični interesi mogu biti tema za razmatranje.

Kao što je reformisanje važno, isto tako je važno kako ga postavimo i usmerimo. Ako neko želi da menja i popravlja kritikovanjem i omalovažavanjem, onda je metod pristupa pogrešan. Reforma mora ponuditi kvalitetna praktična rešenja, pa tek onda ukazati na neke pogrešne pojave i devijacije u društvenoj zajednici.

Nije baš ni lako da se složimo sa konstatacijom da su uvek drugi krivi za naše probleme i nazadovanje, a i da smo mi sami za sve krivi. Uravnoteženost u svemu osnova je uspešne metode.

Ne smemo ni smetnuti s uma činjenicu da mi Zapad ubjeđujemo da su sva rešenja kod nas, a oni kod nas vide nešto drugo. Naša društva su puna problema. Tehnološki napredak je u zapadnim rukama. Ekonomsku i političku scenu kontroliše opet Zapad. Da li se ikad zapitamo gde je naše mesto u svemu tome?!

Očito je da je samo pitanje više nego ozbiljno da bismo ostali nezainteresovani da nešto učinimo na tom polju.

Preuzeto: minber.ba
Obrada: spasenje.com