Istina o sekularizmu / ateizmu

Sekularizam je engleska reč i znači neverstvo. On je poziv u život bez vere i razdvajanje vere od države.

Povodi nastanka sekularizma

Crkveno nasilje. Nasilje je u osnovi bolest, počne opakim sredstvom, a završi bolešću, nema mu leka osim smrti. Ne čudi nas kad nasilje dođe od strane vladara ili kakvog materijaliste, međutim, kada nasilje dođe od ljudi koje ljudi smatraju svetim i poslanicima mira onda je to za svako čuđenje. Ovo se posebno izražava u situaciji kad ti isti nasilnici zagovaraju parolu: „ko te udari po desnom, okreni mu levi obraz i ko ti zatraži jedno od dva odela daj mu oba.“ (Jevanđelje po Mateju 40. str.)

Allah je nakon Mojsija, mir nad njim, izraelćanima poslao Isusa, a kojima su vladali Rimljani. Mesaja Isus je počeo svoje misionarstvo tajno, međutim, ubrzo su ga izraelćani izdali rimskom kralju, i ovaj je naredio da se ubije i razapne. Međutim, pre raspeća, Allah ga je uzdigao Sebi. Nakon toga počelo je iskušenje sledbenicima Mesije Isusa, mir nad njim, koje su jevreji i rimljani zajedno proganjali sve do 325 god. koja se smatra godinom pobede crkve nad njihovim neprijateljima.

U vreme Konstantina crkva je napravila koncil koji je nazvan “Kanonski koncil”. Glavna odluka ovog koncila bila je razdvajanje između vere i države, između života i verozakona.

Rekli su da je materijalistički život u ingerenciji kralja i njegov zakon sadrži političke, ekonomske i društvene norme, a verske stvari su u ingerenciji Boga, čije propise sprovode verski ljudi.

Sadržaj vere sveden je na propovedi i jednostavne propise koji ne prelaze granice jedne osobe. Ovo je prouzrokovalo pojavu crkvenog nasilja kroz:

1. a) Ispovedi indulgencije (oproštenice) koje su značile to da svešteni ljudi imaju pravo opraštanja greha i da su zato ovlašteni od Allaha. Ova pojava je verskim ljudima dala veću vlast i mogućnost manipulisanja od kralja, a takođe je prouzrokovalo enormno bogaćenje verskih ljudi i zavist od strane siromaha koji su morali da plaćaju ove oprošte
2. b) Verski ljudi su imali pravo da proglase koga hoće svetim, pa su onda neke ljude proglašavali svetim i bliskim Bogu, a neke prokletim i udaljenim od Božije milosti, sledeći svoje strasti i naravno onog ko više plati.

Sukob između crkve i nauke

Crkva je preuzela kontrolu nad ljudskim razmišljanjem i omalovažila nauku, suprotstavljala se svim naučnim dostignućima i to je dovelo do toga da su naučnici počeli da traže zajedničko između naučnih dostignuća i onoga što kaže crkva.

Deo Evropljana odlazi na školovanje u muslimansku Španiju (Andalus) i Siciliju, gde su se oslobodili okova crkvenog učenja. Ubrzo crkva reaguje po pitanju ovih ljudi koji su učili i naučili u Španiji i na drugim mestima. Prva teorija koja je 1593 god. poljuljala crkvu je Kopernikova teorija koja je tvrdila da Zemlja kruži oko Sunca i da se okreće se oko svoje ose. Reakcija je bila brza, efikasna i rigorozna; Kopernik, Galilej i drugi bili su zatvarani, spaljivani, ubijani itd. Obični narod je poverovao naučnicima, a ne crkvi. Ljudi su crkvu videli kao prepreku za prosperitet i napredak.

 Darvinova teorija evolucije 1859 god.

 Čarls Darvin izdaje knjigu koja se zove “Poreklo vrsta”, a koja se bavi prirodnim zakonima tj. zakonom evolucije. Ova teorija tvrdi da je uzrok čovečanstva ameba – jednoćelijski organizam koji je živeo u vlažnoj sredini pre milion godina. Majmun je jedna faza kroz koje je prošao čovek.

Ova teorija je u potpunosti izbrisala versku svest u Evropi i dovela do širenja ateizma.

Evropsko društvo se pripremalo da zada poslednji udarac veri i crkvi, ovome su pomogle raznorazne teorije poput Marxove (Karl Marx je bio jevrej) koji je istoriju protumačio materijalistički, veru je smatrao narodnim izišljotinama, zatim Frojdova (takođe jevrej) teorija koji istoriju tumači kroz seksualnost, čak tvrdi da prvi dodir seksualnosti kad dete prvi put bude dojeno dodirujući svoju majku. Zatim Ničeova teorija koja tvrdi da je Bog umro, a da superčovek treba da ga nasledi.

Sekularizam u Evropi

 Deli se na tri dela:

a) sekularizam u vlasti,

b) sekularizam u moralu

c) sekularizam u književnosti.

Sistem vlasti u Evropi bio je zasnovan na crkvenim pravilima koja su proizašla iz tkz. Isusovog kraljevstva. Isusovo kraljevstvo je uređivalo državu kroz dva dela:

1. Duhovni deo kojim su se bavili crkva i crkveni ljudi,
2. Telesni deo koji se bavi ovosvetskim problemima, vojskom, ratovima, ekonomijom i sličnim.

Prvi koji je negirao ovaj sistem je Makeveli u svojoj knjizi Vladar:

1. a) Potpuno se mora razdvojiti vera, politika i moral,
2. b) Cilj opravdava sredstva
3. c) Demokratija; narodi vladaju sami sobom, a crkva i verski ljudi u to nemaju nikakvog

Sekularizam u moralu:

 1) Darvinizam predstavlja jednu od teorija koje su napale moral. Frojd je sa svojim teorijama ono što je lepo i pohvalno preobratio u ružno; čoveka je učinio svojim gospodarom u sleđenju strasti i prohteva. Kao rezultat ovoga pojavilo se mnoštvo vanbračne dece i sirotišta; procent brakova koji završe sa razvodom se jako povećao, a polne bolesti su se jako raširile.

2) Sekularizam u književnosti. Počinje Sartrovim delima o postanku, Maksim Gorki kroz knjigu Majka; knjige koje pozivaju na oslobađanje od vere i morala.

Šta je od vere ostalo u Evropi?

 Uzimajući od onoga šta je sve napadnuto od postulata vere u Evropi, nije ostalo, osim sitni tragovi vere. Evropa je iz crkveno – hrišćanskog okruženja prerasla u sekularističko.

Sekularizam u islamskom svetu

 Nazadnost islamskog naroda prouzrokovalo je pogrešno i nepotpuno shvatanje islama, to pogrešno shvatanje prouzrokovalo je:

1) Vehn (ljubav prema materijalnom svetu, a mržnja i strah od smrti tj. budućeg sveta), a to je kazna od Allaha povodom ostavljanja borbe na Njegovom putu. Poznato je da Allah nekada kao kaznu za grehe daje iskušenja; Muslimani su zbog greha u moralu, kažnjeni težim i većim grehom – iskušenjem u ispravno verovanje.

Sekularizam u Evropi pojavio se iz borbe za oslobođenje od hrišćanske vere, a sekularizam u islamskom svetu pojavio se kao rezultat skretanja muslimana i napuštanja i nepraktikovanje islama.

2) Pogrešno shvatanje islamskog verovanja. Muslimani obznanjuju veliko pravilo: ”Nema pokornosti stvorenju u nepokornosti Stvoritelju.” Ali ga se ne drže, kao što se ne drže ni Božijeg govora u kur'anskom poglavlju Araf, ajet 3:

”Sledite ono što vam je objavljeno od vašeg Gospodara i ne sledite mimo Njega nikakvog zaštitnika.”

Nažalost, deo ibadeta (bogosluženja) muslimani su usmerili ka vladarima i namesnicima, fanatičnim učenjacima verskih škola i učenjacima sufijskih sekti.

3) Fanatizam u propisima islama. Muslimani su jedan vremenski period bili fanatično vezani za islamske škole (išlo se do tih granica da su ženi koja je šafijske škole zabranjivali da se uda za čoveka koji je hanefijskog, čak u nekim situacijama dolazilo je do svađe u džamijama).

Ovaj fanatizam bio je povod nepostojanju praćenja situacije od strane pravnika, čak osmanska država uzima hanefijsku školu i postavlja je za zvaničnu školu kod muslimana. Kad je Abdulhamid došao na vlast i hteo da uredi vojsku i državu, umesto da uzme rešenja islamskih učenjaka (pravnika) po ovom pitanju, otišao je u Evropu i uzeo njihov sistem.

4) Sufizam – pojavio se u abbasijskom periodu kao produkt ljudskog utapanja u strastima i raskoši. Među suštinskim greškama sufijskog razmišljanja, bilo je njihovo preziranje materijalnog sveta i njegovih blagodati. Shvatanje vere bilo je svedeno na molbe i ono što naredi ”učenjak”. Kad su osmanlije preuzele vlast taj pogrešan stav je proširen.

Jevrejsko – hrišćanski plan sekularizacije islamskog sveta

Zapad je shvatio da snaga muslimana i muslimanskog sveta nije u muslimanima, nego u njivoj veri, zato su počeli da napadaju njihovo verovanje, iskrivljujući ga. Bitke su promenjene i prenesene sa vojnih poprišta, na poprišta ideja i shvatanja. Oružje ovih bitaka nije bilo klasično, nego kulturološko. Nisu napadale vojske, nego idejni pravci. Vođa ovog plana bio je Luis. Ovog Luisa muslimani su bili zarobili nakon krstaških ratova u Egiptu. Njegov plan se oslanjao na sledeće:

1) Preobraćanje vojnih pohoda mirnodopskim, ali sa istim ciljevima.

2) Slanje misionara u islamski svet, da bi tamo bili vojska u službi zapada.

Rezultati sekularističkog napada na islamski svet:

1) Rušenje islamski država, jer je to sredstvo za okupljanje svih muslimana.

2) Napad na arapski jezik koji je jezik islama i zabrana govora njime.

3) Koncentracija na kvarenje žene muslimanke, pod sloganom slobode.

4) Poticanje upropaštavajućih idejnih pravaca i njihovo širenje u islamskom svijetu.

5) Građenje škola, fakulteta i sličnog u kojima se izučava orijentalistika; sa ciljem podučavanja omladine zapadnim naukama i zapostavljanjem islamske nauke.

6) Napad na islamsko verovanje o odricanju od nevernika kroz parolu zbližavanja vera.

7) Kvarenje ruralnih sredina i pokušaji širenja ideje planiranja porodice među muslimanima.

8) Poticanje muslimana na iseljavanje u zapadni svet omogućavajući im bolje uslove za život.

Rezultat svega navedenog bilo je odvajanje vere od države i vladavina po zakonu mimo Božijeg zakona kako bi sekularizam preuzeo islamski svet.

Sekularizam je postao osnovni izvor razmišljanja u školstvu, pravu, ekonomiji… nije ostala islamska država na koju nije ostvario svoj uticaj.

Stav Islama prema onome što nazivaju sekularizam

Sekularizam je sotonski, nevernički sistem – direktno kontradiktoran rečima „Nema božanstva osim jedinog istinskog Boga“, i kontradiktoran je tom svedočanstvu sa dve osnovne strane:

1) Sa strane da je sekularizam vladavina po onome što nije objavio Allah.

2) Sa strane da se sa njime čini idolopoklonštvo Allahu.

– Kažu učenjaci: ako se bude vladalo po zakonu kojeg nije objavio Allah i ako vladar te zemlje smatra da Allahov zakon nije ispravan i da je ljudski zakon bolji i potpuniji od Allahovog, to je neverstvo.

Sekularizam s verskog aspekta znači ateizam, tj. negiranje vere i ostavljanje rada po propisima vere, što je jasno neverstvo. Sekularisti u islamskom svetu su poznati po ismejavanju s verom, kao što su poznati po širenju sumnjivih ideja u islamskom zakonu, i po širenju razvrata kroz razgolićenost, direktnom mešanju muškaraca i žena. Takođe, poznati su po ljubavi i veličanju zapadnog načina života.

Mi odbijamo sekularizam:

1) Jer je ideja strana našim prostorima koja je nastala u državama sa crkvenom vladavinom, ta ideja je zatupala veru i narod, a on ju je kasnije negirao,

2) Jer je islam bogat i nezavisan, i nije potreban bilo kakvih spoljašnih verskih ideja, pravaca i sličnog,

3) Sekularizam je jevrejska upropaštavajuća roba, kojom želi da preuzme kontrolu nad islamskim svetom,

4) Borba protiv sekularizma je obaveza za svakog muslimana i muslimanku u današnje vreme.

Odlomak iz knjige “Religije, organizacije, ideološki pravci i religijske sekte”.

islamhouse.com/sr