Spasenje Spasenje je stranica grupe vernika, entuzijasta i obrazovanih teologa oformljena sa iskrenom željom za širenjem znanja i puta istine u vezi onih, u javnosti, najmanje promovisanih a krucijalnih životnih tema, kao što je tema o Jednom Bogu-Stvoritelju
Učenjak Gazalija je izneo program odgoja deteta; program je osmišljen u vidu sedećih obaveza roditelja prema detetu:
Da ga odgaja i preodgaja, i podučava lepim i pozitivnim osobinama, a takođe i da ga čuva od lošeg društva.
Ne treba mu omiliti ukrase i lagodnosti kako se ne bi navikao na uživanja što bi mu kasnije otežalo popravljanje.
Neka roditelj zna da prvo što se pojavi kod deteta jeste pohlepa za jelom, zato je neophodno da se u tome pravilno odgoji, da jelo prinosi desnom rukom, da jelo započinje učenjem molitve “U ime Boga” i da uzima hranu koja se nalazi ispred njega. Roditelj detetu treba da omrzne preterano konzumiranje hrane i to na indirektan način tako što će pred njim da kudi proždrljivo dete, a da hvali odgojeno dete koje je umereno u jelu.
Treba da ga navikne na skromnu i pristojnu odeću.
Da u odgoju koristi metodu nagrade i kazne, i pohvale pred ljudima. Kazna ne treba biti za svaku grešku, nego je bolje da pređe preko nekih pogrešaka i da ih zanemari, pogotovo kada dete zbog toga pokazuje znakove stida i to nastoji da sakrije. Kažnjavanje ne treba da bude javno kako to ne bi kod deteta izazvalo drskost i odvažnost. Neka kažnjavanje bude blago, ali srazmerno, kako dete ne bi bilo ravnodušno kada mu se uputi kritika i kada čuje ukor.
Da mu ne dozvoli spavanje po danu i sve ono što tajno čini, jer dete krije samo ono što je ružno i negativno.
Da mu zabrani hvalisanje među svojim prijateljima sa onim što on ili njegov roditelj ima, nego treba da ga navikne na skromnost i lep način govora. Da ga navikne na deljenje, a ne na uzimanje, makar bio i siromah. Da mu ne dozvoljava ono što ne spada u bonton i lepo ponašanje, kao pljuvanje i zevanje.
Da mu ne dozvoli da se zaklinje, govorio on istinu ili neistinu.
Da ga navikava na umerenost u govoru i da govori kada postoji potreba za govorom.
Da ga navikava na strpljenje.
Da mu dozvoli igru nakon učenja kako bi se relaksirao i odmorio, kako bi povratio umnu snagu i koncentraciju i kako mu učenje ne bi dosadilo i kako ga ne bi opteretilo.
Da mu zapreti da ne sme da krade, konzumira zabranjeno i sve ono što se ubraja u zla dela.
Kada se približi godinama punoljetstva, ne sme da bude popustljiv kada se radi o verskim propisima.
(Iz knjige: Riznica mudrosti muslimanskih velikana)
Obrada: spasenje.com
