Home / Tekst / Naš Stvoritelj / Temelji naše spoznaje Uzvišenog Allaha

Temelji naše spoznaje Uzvišenog Allaha

”Od onoga što On zna – drugi svojim znanjem obuhvataju samo koliko On želi.” (Kur'an, 2:255)

 Prvo: Uzvišenog Allaha spoznali smo Njegovim znakovima u stvorenjima. Ova spoznaja temelji se na tri razumska pravila koja je razum spoznao iz čvrste veze između dela i njegova počinioca.

  1. a) Nema dela bez počinioca dela, jer ništa ne može da učini nešto.
  2. b) Delo je retrospekcija moći njegovog počinioca i nekih njegovih karakteristika. Delo neće ni da postoji, osim ako počinioc poseduje sposobnost i karakteristiku koja mu omogućuje da to delo uradi.
  3. v) Počinioc dela nije onaj ko ne poseduje sposobnost da uradi delo, jer onaj ko nešto ne poseduje ne može ni da ga daje.

Praktična primena ovih temelja:

  1. a) Spoznali smo da događaji i procesi koji su se desili u kosmosu, koji se dešavaju i koji će da se dese, nisu nastali ni iz čega, već su to svedoci da postoji njihov Stvoritelj, Koji ih stvara i formira.

Uzvišeni Allah kaže: „Ili su oni stvoreni bez Stvoritelja.“ (Kur'an, 52:35)

  1. b) Duboko razmišljajući o ovim događajima i stvorenjima, videćemo da ona svedoče da su to stvorenja Mudrog, Sveznajućeg, Onog Koji je o svemu obavešten, Onoga Koji život daje, Onog Koji usmrćuje, Onog Koji daje opskrbu, Onog Koji radi šta hoće, Svemogućeg, Onog Koji upućuje, Onog Koji je Sudija, Vladar, Onog Koji sve čuje, Živog, Večnog i Jedinog.

Uzvišeni Allah kaže:

„Doista na nebesima i na Zemlji za vernike ima znakova.“ (Kur'an, 45:3)

  1. v) Ako razmislimo o svim delovima svemira, videćemo samo da postoje nemoćna stvorenja koja ne poseduju ni znanje, ni volju, ni iskustvo, ni večnost, niti uputu. Tako znamo da su ova stvorenja zavisna od Stvoritelja, Mudrog, Sveznajućeg, Onog Koji je o svemu obavešten, Koji se od njih razlikuje po Svom bitku i po Svojim osobinama. Od Njega zavise sva stvorenja, a On je Nezavisan, On je Onaj kod Koga se traži utočište. Onaj Kome niko nije potreban jeste Allah, slavljen neka je On.

Uzvišeni kaže: „O ljudi! Navodi vam se primer pa ga poslušajte: Doista, oni kojima vi robujete mimo Allaha, ne mogu ni mušicu stvoriti, pa makar se radi nje svi sakupili! A ako bi im mušica nešto ugrabila, od nje to oni izbavit ne bi mogli! Slab je onaj koji traži i ono što se traži!“ (Kur'an, 57:72-74)

„A oni kojima se, osim Allaha, klanjaju, oni ništa ne mogu stvoriti, i oni su sami stvoreni!“ (Kur'an, 16:20)

Drugo: Poslanici, čiju smo iskrenost spoznali, upotpunili su nam našu spoznaju o našem Gospodaru, koja nam je bila neophodna.

Treće: Našeg Gospodara i Njegovu blizinu u odnosu na nas, spoznali smo tako što On udovoljava molbi onih koji su Mu se odazvali i koji u Njega veruju. Pojava koja to najjasnije očituje jeste kišna dova.

Uzvišeni kaže: „A kada te robovi Moji za Mene pitaju, Ja sam, doista, blizu. Odazivam se molbi molitelja kada Mene zamoli! Pa neka se i oni odazovu Meni i nek veruju u Mene, da bi upućeni bili.“ (Kur'an, 2:186)

Četvrto: Allaha smo spoznali intuicijom koja nas upućuje na Njega i javlja se jasno kod čoveka kad god ga zadesi neko iskušenje ili poteškoća. Čovek se Gospodaru svome obraća dovom.

Uzvišeni je kazao: „A od Allaha je sva blagodat koju imate, a i kada vas nevolje pogode, vi opet Njega glasno dozivate! A potom, kad nevolje od vas otkloni, vaša skupina jedna opet Gospodaru svome pripisuje druga (širk – mnogoboštvo čini).“ (Kur'an, 16:53,54)

 Da li naše znanje obuhvata Uzvišenog Allaha

Ljudsko saznanje ne obuhvata svojim znanjem Uzvišenog Allaha, naprotiv, ono ne obuhvata ni samog čoveka, jer svaki dan čovek saznaje nešto novo o sebi.

Jedna engleskinja došla je kod učenjaka El-Hakimija, a bio je učenjak Jemena, koji je uticao da veliki broj Britanaca primi Islam. Ova žena htela je da zbuni ovog učenjaka, muslimana, pa mu je rekla: „Ne verujem u Allaha, o učenjače, osim ako me ne obavestiš koliko je Allah visok i koliko je širok?“ Učenjak joj je kazao da je naše znanje o Uzvišenom Allahu ograničeno i da Allah ne može da se  meri ovakvim merilima!? “Ništa nije kao On.”

A zatim je dodao: “Da li voliš svoga muža?” (A njen muž je bio prisutan) Rekla je: “Da.”

On je opet upitao: “Da li osećaš da ljubav postoji?” “Da.” Odgovorila je.

Učenjak reče: “Ja negiram postojanje ljubavi u tebi prema tvome mužu, osim ako mi kažeš koliko tovara je teška tvoja ljubav prema mužu i koliko je duga i široka – ta ljubav?” Ona je tada uvidela da je za svoje verovanje postavila glup uslov.

Da li je sveobuhvatnost uslov za verovanje?

Nalazimo da nam je dovoljno u našem verovanju u Uzvišenog Allaha da smo sigurni u Njegovo postojanje, da znamo Njegova imena i svojstva, da je On potpuno Uzvišen i Savršen, “ništa nije kao On”, da poznajemo Njegovu Objavu, poslanike, svrhu našeg stvaranja, umiranja i oživljenja. Sve ove stvari, saznali smo u dokazima o njima, međutim, postoje mnoge stvari o Allahovom biću i načinu Njegovog delovanja i postupaka, kao što postoji mnogo stvari o Njemu koje su nam nepoznate. Ali, manjkavost ovog znanja nas ne vodi do toga da negiramo postojanje Uzvišenog. A ako bismo to uradili, bili bismo poput onoga koji negira svoje postojanje, jer ne poznaje svoju dušu, ne poznaje broj pora na svojoj koži, ne poznaje broj dlaka u glavi, ne poznaje broj vena, krvnih sudova i ćelija u svom organizmu. Ili bismo bili poput onoga koji negira postojanje svoje države, jer ne zna broj stena i kamenja u njoj, ne zna broj zrna prašine i peska, niti broj drveća i travki. Tako vidimo glupost i zalutalost onoga ko želi da nepoznavanje i neobuhvatanje svojim znanjem svih pojedinosti vezanih za neku stvar, učini razlogom za negiranje postojanja te stvari.

Zašto ne možemo Uzvišenog Allaha da obuhvatimo svojim znanjem?

Uzvišeni Allah nije ograničen. Videli smo da je ljudsko saznanje ograničeno i da ono ne prelazi znanje o zvezdama koje su ukras ovozemaljskog neba. Pa, kako može, neko ko je ograničen, da obuhvati znanjem Onoga Koji nije ograničen?! Kako onaj ko svojim znanjem nije prodro dalje od “ukrasa zemaljskog neba”, može da obuhvati Onog Čije “prestolje obuhvata i nebesa i Zemlju?! Da li čaša može da prihvati vodu jednog mora? Naše je znanje ograničeno, a sredstva i pomagala našeg saznanja su ograničena i ona su poput male čaše koja iz mora Allahovog Sveznanja može da primi samo koliko je njena zapremina.

Uzvišeni Allah je istinu kazao govoreći: „On zna šta je ispred ljudi i šta je iza ljudi! A ljudi znaju od Njegovog znanja samo onoliko koliko On želi! Njegovo prestolje obuhvata i nebesa i Zemlju, i Njemu ne dojadi održavanje njihovo. I On je Svevišnji, a i Veličanstveni.“ (Kur'an, 2:255)

Zaključak

Temelji naše spoznaje Uzvišenog Allaha:

Naša spoznaja Uzvišenog Allaha temelji se na tri razumske spoznaje:

  1. a) Nema dela bez počinioca;
  2. b) Delo je odraz sposobnosti počinioca;
  3. v) Onaj ko ne poseduje sposobnost da nešto učini, nije počinioc. Tako znamo da svako delo mora da ima počinioca, Stvoritelja, Mudrog, Sveznajućeg, i On je Nezavisan i Uzvišen.

Poslanici su nam upotpunili spoznaju našeg Gospodara, koja nam je bila potrebna, i pojasnili su nam pravi put. U to spada i dova (molitva): „Molite Mene i ja ću vam se odazvati.“

Kišna dova (molitva) je jedna časna pojava koja nam ukazuje na Allahovu dobrotu i Njegov odgovor na dovu (molitvu). Takođe, Allaha spoznajemo našim osećajima i intucijom, a to dolazi do izražaja kada smo u nevoljama. Mi Mu se tada obraćamo da od nas otkloni zlo koje nas je zadesilo: „A kada te Moji robovi upitaju za Mene, Ja sam blizu.“ Da li smo svojim znanjem obuhvatili Uzvišenog Allaha? Ako ljudsko znanje ne može da obuhvati čoveka, pa kako može naše ograničeno znanje da obuhvati Uzvišenog Allaha?! „Ništa nije kao On.

Za verovanje u Uzvišenog Allaha dovoljno nam je da se uverimo u Njegovo postojanje dokazima i argumentima, da poznajemo Njegova imena i svojstva, i da On nije ničim ograničen. „A ljudi znaju od Njegovog znanja samo onoliko koliko On želi! Njegovo prestolje obuhvata i nebesa i Zemlju, i Njemu ne dojadi održavanje njihovo! On je Svevišnji, On je Veličanstveni!“ (Kur'an, sura El-Bakara)

Iz knjige “Jednoća Stvoritelja”

Abdul-Medžid A. Ez-Zindani

 

Check Also

Saveti o odgoju deteta

Učenjak Gazalija je izneo program odgoja deteta; program je osmišljen u vidu sedećih obaveza roditelja …

Komentariši