Home / Tekst / Poslednji Božiji Verovesnik / Šta je vladar Vizantije Herakle rekao o poslaniku Muhammedu?

Šta je vladar Vizantije Herakle rekao o poslaniku Muhammedu?

Običaj Poslanika Muhammeda, mir nad njim, je bio da šalje pisma vladarima i da ih poziva u verovanje u jednog Boga i Sudnji dan, kao i to da je on poslednji Poslanik kojeg je Bog Uzvišeni poslao. Jedan od takvih vladara kojima je Poslanik, mir nad njim, poslao pismo jeste i Herakle, vladar Vizantije.

Kada mu je stiglo pismo, želeo je da sazna da li je Poslanik, mir nad njim, iskren ili je lažov pa je koristio metod u kojem je postavio neka pitanja kojima se otkriva stvarno stanje neke ličnosti, pa je tražio od onoga ko odgovara na pitanja da bude iskren kako njegov odgovor ne bi bio u suprotnosti sa stvarnošću. Izabrao je tako najbližeg čoveka Poslaniku, mir nad njim, pa je postavio nadzornike koji su ga slušali, tako da, ukoliko kaže nešto što nije istina ili pokuša da je izbegne, da ga oni upozore na to.

Imajući u vidu važnost ovog događaja koji govori o istinitosti Poslanika, mir nad njim, i priznanju te činjenice od strane jednog od hrišćanskih vladara, spomenućemo ga u potpunosti zbog koristi i pouka koje nosi u sebi.

Ibn Abbas, priča da mu je Ebu Sufjan b. Harb kazao: „Otišao sam u Šam u periodu kada je između mene i Poslanika bilo primirje , pa je stiglo pismo Poslanika, mir nad njim, kojeg je doneo Dihje el-Kelbi, a bilo je upućeno Heraklu, vladaru Vizantije. Dihje je predao pismo namesniku Busre , a on Heraklu. Nakon toga je Herakle upitao: ‘Da li ovde ima neko iz naroda čoveka koji za sebe tvrdi da je verovesnik?’ Pa su odgovorili da ima. ‘Tada sam pozvan sa grupom Kurejšija i došli smo kod Herakla, pa su nas postavili da sednemo ispred njega, a on je kazao: ‘Ko je od vas, po krvnom srodstvu, najbliži tom čoveku koji tvrdi za sebe da je verovesnik?’
‘Ja sam mu od njih najbliži po srodstvu’ – odgovorio sam.

Pa su me primakli da sednem ispred njega, a moje drugove iza mene. Potom Herakle reče svom prevodiocu:
‘Reci im da ću ja pitati ovoga (ukazujući na Ebu Sufjana) o onom čoveku (Muhammedu) i ako mi što god slaže, neka ga demantuju!’ Boga mi, da se nisam stideo laži koju bi oni mogli otkriti, ja bih na njega nešto i slagao. Zatim je (Herakle) rekao prevodiocu da me upita kako cenim njegovo poreklo?

‘On je kod nas uglednog porekla.’, kazao sam.
‘Da li je neko od njegovih predaka bio vladar?’
‘Ne’., kazao sam.
‘Da li ste ga optuživali za laž pre nego što je počeo da govori ono što govori?’
‘Ne. Nismo.’, odgovorio sam.
‘Da li ga sledi ugledan svet ili puk (slabi i siromašni)?’, pitao je.
‘Sledi ga puk (slabi i nejaki).’, odgovorio sam.
‘Da li se njihov broj povećava ili smanjuje?’, reče.
‘Ne smanjuje, nego povećava.’, odgovorio sam.
‘Da li se iko od njih odmetne nezadovoljan njegovom verom nakon što ju je prihvatio?’
‘Ne’, odgovorio sam.
‘Da li ste se protiv njega borili?’
‘Da.’, odgovorio sam.
‘Kako se borba završavala?’, upitao je.
‘Borba između nas i njega promenjive je sreće; nekada pobedi on, a nekada mi.’, kazao sam.
‘Da li prekrši zadanu reč?’, upitao je.
‘Ne, ali sada smo u periodu primirja s njim i ne znamo šta će on u njemu uraditi’. Nijedan odgovor nije mi pružio mogućnost da kažem bilo šta protiv njega osim ovog.
‘Da li je tako nešto govorio neko pre njega.’, upitao je, pa sam odgovorio da nije.

Tada je kazao prevodiocu da mi kaže:
1. ‘Pitao sam te za njegovo poreklo a ti si spomenuo da je on među vama uglednog porekla. To je slučaj svih poslanika, oni se pojavljuju u najuglednijoj porodici svog naroda.
2. Dalje sam te pitao da li je neko od njegovih predaka bio vladar, a ti si izjavio da nije, a da je neko od njegovih bio vladar, kazao bih da je on čovek koji traži vlast svojih predaka.
3. Potom sam te pitao da li ga sledi ugledan svet ili od njega slabiji i siromašniji? Ti si rekao da ga slede slabiji, a oni su sledbenici poslanika.
4. Pitao sam te da li ste ga sumnjičili za laž pre nego što je počeo govoriti ono što sada govori, odgovorio si da niste pa smatram da sigurno kada nije lagao na narod kako bi sada lagao na Boga.
5. Dalje sam te pitao da li se bilo ko od njegovih sledbenika odmetnuo nezadovoljan njegovom verom nakon što ju je prihvatio. Ti si odgovorio da nije. Takvo je verovanje kada njegova lepota obuzme srca.
6. Pitao sam te da li se njihov broj povećava ili smanjuje, pa si kazao da se njihov broj povećava. Tako je sa verovanjem dok se ne upotpuni.
7. Pitao sam te da li ratujete sa njim pa si potvrdio da ratujete, da je ishod promenljiv, pa nekad vi pobedite, a nekad on. Takvi su poslanici, budu iskušavani, ali na kraju pobede.
8. Pitao sam te da li ispunjava zadatu reč a ti si odgovorio da ispunjava. Takvi su poslanici, oni ispunjavaju zadatu reč.
9. Pitao sam te da li je to što govori rekao neko pre njega, pa si kazao da nije, a ja kažem: ‘Da je neko pre njega u to pozivao kazao bih da je sledbenik govora koji je nekad pre kazan.’

Zatim je upitao šta nam naređuje, pa sam mu odgovorio da nam naređuje namaz (molitvu), zekat (izdvajanje dela imetka za siromašne), održavanje rodbinskih veza i čednost. Tada je Herakle kazao: ‘Ako je to što kažeš istina, on je onda verovesnik. Ja sam znao da će se pojaviti verovesnik, ali nisam mislio da će biti od vas. Kada bih znao da ću do njega dospeti, potrudio bih se da se sretnem sa njim. A kad bih bio kod njega, prao bih mu noge. On će sigurno osvojiti ovo što je pod mojim nogama’.

Kaže Ebu Sufjan: Potom je Herakle zatražio pismo Božijeg Poslanika, mir nad njim, pa je u njemu pročitao:

‘U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog.

Od Muhammeda, Božijeg roba i Njegovog poslanika Heraklu, velikanu Vizantinaca.
Neka je spas na onog ko sledi Pravi put!
A zatim:

Pozivam te pozivom Islama: Primi Islam, bićeš spašen, i Bog će te nagraditi dvostrukom nagradom. Ako odbiješ, snosićeš greh svoj i grehove svojih podanika.
O sledbenici Knjige, dođite reči koja je jednaka i za nas i za vas: da ne obožavamo nikog osim Allaha, da mu širk ne činimo (nikoga i ništa ravnim ne smatramo), da ne smatramo jedni druge bogovima osim Allaha pa ako to oni odbace, recite: ‘Budite svedoci da smo mi, uistinu, muslimani’. (Kur’an, poglavlje Imranova porodica, 64.)’
Ebu Sufjan je kazao: „Kada je Herakle kazao šta je imao da kaže i kada je završio sa čitanjem pisma, oko njega je postalo bučno, podigli su se glasovi i mi smo izvedeni. Rekao sam svojim pratiocima da je ugled Ibn Ebu Kebšeta stvarno porastao i da ga se plaši i vladar Vizanta. Od tada sam bio stalno u uverenju da će Muhammed zaista pobediti, sve dok mi Bog nije dao da primim islam.“

Iz knjige: “Muhammed Božiji Poslanik”,  dr. Ahmed El-Mezjed

Pogledaj takođe

Odgovornost – obavezna vrlina!

    Poslanik Muhammed, mir nad njim, je ljudima dao odgovornosti shodno njihovom stanju i …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *