Obavezna milostinja (Zekat) u hrišćanstvu i islamu

      Isus je (mir nad njim) potvrdio instituciju Zekata tj. obavezne milostinje poznate kao „desetak (desetina)“, koja je tražena od godišnje žetve. U Starom zavetu se navodi:

    „Desetak daj od svega roda useva svog, što dođe s njive tvoje svake godine.“(Ponovljeni zakon 14:22)[1]

      Kur’an muslimane uči plaćanju milostinje u vreme žetve. Allah je pomenuo:

      „On je Taj koji stvara vinograde, poduprte i nepoduprte, i palme i useve različitog ukusa, i masline i šipke, slične i različite – jedite plodove njihove kad plod daju, i podajte na dan žetve i berbe ono na šta drugi pravo imaju,[2] i ne rasipajte, jer On ne voli rasipnike.“ (Kur’an  6:141)

      Sistem milostinje je dobro organizovan; on obezbeđuje različite prihode za gotovinu, plemenite metale, raznoraznu trgovinsku robu, poljoprivredne proizvode i stoku.[3] Svrha milostinje je veoma dobro definisana; tiče se obezbeđenja socijalne podrške ljudima sa potrebama u društvu, a ne da bi se time obezbedio lagodan život sveštenstva.[4]

      Kategorije onih koji imaju pravo na primanje takve milostinje su takođe jasno definisane u Kur’anu;

       „Zekat pripada samo siromasima i nevoljnicima, i onima koji ga sakupljaju, i čija srca treba pridobiti, i za otkup iz ropstva, i za one koji su prezaduženi, i u svrhe na Božijem putu, i putniku-namerniku. Allah je odredio tako! -–A Allah sve zna i mudar je.“ (Kur’an, 9:60.)

      U Islamu, iako je zekat obavezan, dobrovoljna milostinja je visoko pohvaljena i podsticana. Često, muslimani dobrovoljno daju daleko više svog bogatstva od obavezne minimalne količine. Oni tako postupaju jer Bog za milostinju koja je  zasnovana na iskrenim namerama obećava velike nagrade. U istoriji Islama je bilo mnogo ljudi koji su davali čitava svoja bogatstva siromašnima, tražeći Allahovo zadovoljstvo kroz ovo izuzetno delo milosrđa.

[1] Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 91. str.

[2] Odnosi se na jednu desetinu kada se usevi zalivaju prirodnim putem npr. padavinama i sl., ili petinu kada je u pitanju ručno zalivano polje. Ova obavezna milostinja se plaća i u drugim materijalnim dobrima, poput stoke, trgovine i sl.

[3] Na primer, iznos  milostinje (zekata) za gotovinu nakon prolaska jedne godine  (čisto) je 2.5%.

[4] [4] Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 92. str.