Home / Tekst / Naš Stvoritelj / Faze stvaranje čoveka

Faze stvaranje čoveka

Prenosi se od Oca Abdurrahmanovog sina Abdullahovog sina Mes’udovog, Bog bio zadovoljan sa njim, da je rekao: “Pričao nam je Božiji Poslanik, neka je mir i spas na njega, a on je istiniti i poverljivi: ‘Stvaranje čoveka biva u utrobi njegove majke četrdeset dana u vidu kapljice, zatim bude toliko isto vremena u vidu ugruška, zatim bude toliko isto vremena kao komadić mesa, zatim mu se pošalje andjeo koji mu udahne dušu i naredi mu se da zapiše četiri odredbe: opskrbu, odredjenje, dela i da li će biti sretan ili nesretan.

Pa, tako mi Boga, pored kojeg nema drugog istinskog boga, doista će jedan od vas raditi dela koja vode Raju sve dotle dok između njega i Raja ne bude lakat prostora, kada će ga preteći ono što mu je zapisano u Knjizi, te će početi činiti dela koja vode u Vatru i ući će u nju. I jedan od vas radit će dela koja vode u Vatru sve dotle dok između njega i Vatre ne bude lakat prostora, kada će ga preteći ono što mu je zapisano u Knjizi, počet će raditi dela koja vode ka Raju i ući će u Raj.’” Beleže ga Buhari i Muslim.

Citat govori o stvaranju čoveka kao Božijeg najčasnijeg stvorenja. Pojašnjava faze razvoja deteta u majčinom stomaku, kao i pojedinim načinima čovekovog života i završetka na dunjaluku.

Govori o pojedinim detaljima Božije odredbe, a to pitanje je šesti temelj verovanja bez kojeg neće biti ispravan iman nednog čoveka.

Pojašnjenje reči iz citata:

“Istiniti” – tj. onaj koji donosi istinu i sve što kaže je istina.

“Poverljivi” – tj. Božiji Poslanik, mir i spas neka je na njega, je poverljiv i vjeruje mu se u ono što govori jer mu se to objavljuje, a andjeo Gavriel mu dolazi od Boga samo sa Istinom.

“jedan od vas” – tj. neki od vas će raditi takva dela, a ne misli se da će to činiti samo jedna osoba.

“u utrobi njegove majke” – tj. u materici majke.

“zatim mu se pošalje andjeo” – tj. andjeo koji je posebno zadužen za embrion.

“opskrbu” – tj. hoće li imati veću ili manju opskrbu, i hoće li mu biti dozvoljena ili zabranjena.

“odredjenje” – tj. koliko će živeti, dugo ili kratko.

“dela”  tj. da li će činiti dobra ili loša dela.

“kada će ga preteći ono što mu je zapisano u Knjizi” – tj. Ono što je Uzvišeni Bog zapisao u Pomno Čuvanoj Ploči o njemu na osnovu Svoga sveobuhvatnog znanja.

“dela koja vode Raju” – tj. pokornost Bogu.

“dela koja vode u Vatru” – tj. grešenje prema Bogu .

Poruke citata:

1. Citat nam pojašnjava kako razvoj deteta u majčinom stomaku teče kroz četiri faze: period kapi semena, koji traje četrdeset dana, period zakvačka, koji traje četrdeset dana, period komada mesa, koji traje četrdeset dana, u zadnjem periodu se udahnjuje duša.

2. Citat nas podstiče da budemo skromni i da se ne uzdižemo nad drugima. Čovek kada razmisli o svome nastanku, kako je tekao njegov razvoj u majčinom stomaku, od čega ga je Uzvišeni Bog stvorio, nemoguće je da se uzdiže i oholi.

3. Citat jasno govori da se duša u plod udahne tek nakon 120 dana, pa se u ta prva četiri meseca embrion ne naziva čovek. Na osnovu toga se u slučaju pobačaja ploda, embrion ne kupa, ne oblači u platna, niti mu se obavlja posmrtna molitva. Umre li pak nakon dostignuta četiri meseca, kupa se, umotava u platna, obavlja mu se posmrtna molitva, ukopava se u groblje, nadeva mu se ime jer je već postao čovek i na njega se odnose propisi rođenog.

4. Ukoliko čovek umre i iza sebe ostavi ženu u trudnoći, njegov imetak se ne deli sve dok ne prođu četiri meseca njene trudnoće, dok se ne utvrdi je li dete živo ili ne, i je li muško ili žensko.

5. Iz citata saznajemo da postoje andjeli koji su zaduženi za plod u majčinom stomaku.

6. Ovo nam govori o Božijoj brizi za čovekom: zadužuje andjela dok je u stomaku, zatim druge andjela zadužuje za njega odmah po njegovom rođenju, pa i kada umre šalje mu andjele. Sve to govori koliko Uzvišeni Bog brine o čoveku.

7. Citat jasno ukazuje da su andjeli stvorenja kojima se naređuje i zabranjuje jer se u citatu kaže: “i naredi mu se”.

8. Citat nas podstiče na istinski oslonac na Boga te da ne strahujemo za svoju opskrbu, jer nam je opskrba već propisana.

9. Obaveza je verovati u Božije zapisivanje svega što će se dešavati do Sudnjeg dana, kao što je obaveza verovati u Pomno Čuvanu Ploču i Pero kojim je sudbina svih nas zapisana. Kakvo je pero i kakva je ta Pomno Čuvana Ploča, znanje o tome ima jedino Uzvišeni Bog.

10. Citat nas obavezuje na verovanje u nevidljivo kao i na verovanje u Božiju odredbu.

11. Postoje četiri vrste Božije odredbe:

a) opšta, celokupna odredba koja je zapisana u Pomno Čuvanoj Ploči

b) odredba koja obuhvata samo čovekov životni vek

c) godišnja odredba, tj. određuje se šta će se desiti u dotičnoj godini

d) svakodnevna odredba, tj. određuje se šta će se dogoditi u dotičnom danu.

12. Dozvoljeno je zakleti se radi potvrde svoga govora, ali to se ne sme često činiti kako ne bi prešlo u naviku, pa se posle zaklinjalo za obične stvari, što je naša današnja stvarnost.

13. Iako se kaže u hadisu: “Dela se vrednuju po završnici”, nema kontradiktornosti sa citatom u kojem se kaže: “Doista se djela vrednuju po iskrenosti”, jer se ovdje govori o počiniocu dela, a ne samim delima, tj. za ljude se ne može znati kakvi su sve dok ne umru, kako je i došlo u pojedinim predanjima da se niko ne hvali zbog svojih dela sve dok se ne vidi njegova završnica na ovome svetu.

14. Na osnovu prethodnog, nije dozvoljeno ni za koga tvrditi je li od stanovnika Vatre ili stanovnika Raja kakva god on dela radio, dobra ili loša, jer je završetak svih ljudi poznat samo Bogu.

15. Takođe, ne sme se ismijavati s neznalicama i grešnicima, uzdizati se nad njima i misliti da im Bog neće oprostiti. Bog ih može svakog trena od loših dela okrenuti ka dobrim.

16. Citat nas podstiče na spoj između straha i nade. Onaj koji čini dobra dela treba strahovati i dalje od loše završnice, dok onaj koji učini neki greh, loše delo, ne smije gubiti nadu u Božiju milost.

17. Dela su razlog ulaska u Raj ili Vatru, odnosno razlog zadobijanja Božije milosti, nakon čega se ulazi u Raj ili u protivnom u Pakao.

18. Citat pojašnjava da su Raj i Pakao blizu svakog čoveka.

19. Onaj kome je zapisano da će biti nesretan to ne može saznati sve do svoje smrti, kao i onaj kome je zapisano da će biti sretan, jer se ovde misli na sretnu ili nesretnu završnicu u ovome životu.

20. Pošto niko od nas ne poznaje svoju završnicu, a kada je doživi nema više povratka na ovome svetu da se popravi, na nama je da radimo ono što nam je naređeno i ono što nam je od koristi i da se ostavimo onoga što nam šteti, tj. da činimo dobra dela i ostavimo se loših, pa ćemo na kraju svoga života videti šta nam je određeno.

21. Završetak svakog čoveka biva na jedan od dva načina: sretno ili nesretno završava život na ovome svetu.

22. Citat nas podstiče da vodimo brigu kako o svojoj vanjštini tako i o svojoj unutrašnjosti, da se čuvamo obmanjivanja dobrim delima i da se isto tako čuvamo i greha, a naročito skrivenih, onih koji se rade u tajnosti.

23. Citat upozorava na obmanu dobrim delima, podstiče na iskreno činjenje dela samo Bogu i strah od pretvaranja, kako se spominje u drugom citatu : “Doista će jedan od vas činiti dela stanovnika Raja, kako će to smatrati ljudi”.

24. Stoga nas ovaj citat indirektno podstiče na molitvu Bogu da nas učvrsti na Pravom putu i da nam podari lepu završnicu.

Pravila iz citata

Pravilo o ljudskim delima. Dela se vrednuju po završnici. Ovo je ujedno i citat zabilježen kod učenjaka Buharije, br. 6607.

Pravilo za ljudsku završnicu i sutrašnji obračun pred Bogom: Pouka i suština je u unutrašnjosti (srcu), a ne spoljašnjosti (izgledu).

Izvor: “Komentar na 40 citata od učenjaka Nevevija/prof. Ahmetović H.

obrada: spasenje.com

Check Also

Stav Poslanika Muhammeda naspram robovlasništva

Poslanik, mir nad njim, je poslat društvu koje je je bilo sačinjeno od robovlasnika i …