Detaljan opis verovesnika Muhammeda onoga što je bilo nepoznato

Detaljno da opiše ono što se smatra nepoznatim (ar. el-gajb) može samo osoba koja je to videla ili čula. Zbog toga kažemo da je impozantan Verovesnikov, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, opis njegovog Gospodara, meleka (anđela), Dženneta (Raja), Džehennema (Pakla)… Sasvim je sigurno da to nije mogao da učini bilo koji drugi čovek njegovog vremena!

Muhammedov, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, opis Uzvišenog Boga ne sadrži nikakvu manjkavost. On obiluje svakim nužnim savršenstvom koji pripada Uzvišenom Bogu.
Tako Ga opisuje apsolutnom moći, neiscrpnom mudrošću, beskrajnom milošću, savršenim životom, ali i drugim imenima i osobinama. Nazvao Ga je najlepšim imenima, a opisao Ga je najlepšim osobinama.

„A Allah ima najlepša imena…“ (Kur'an, Bedemi, 180)

Reč „najlepša” je superlativ od prideva „lep, lepa”. Dakle, Bog ima najlepša imena!

„A Allahu pripada najuzvišeniji primer!“ (Kur'an, Pčela, 60)

Reč „primer” u odlomku dolazi sa značenjem reči „osobina“, kao što je to u rečima Uzvišenog:
„Izgleda Dženneta (Raja), koji je obećan onima koji se Boga boje, ovakav je: u njemu su reke od vode neustajale…“ (Kur'an, Muhammed, 15)

Dakle, Uzvišenom Bogu pripadaju najuzvišeniji opisi! Takvim opisom ne može da se opiše nijedno stvorenje:
„Zato ne navodite Allahu slične!“ (Kur'an, Pčela, 74)

„Zato ne činite svesno druge Allahu ravnim!“ (Kur'an, El-Bekara, 22)

„I niko Mu ravan nije!“ (Kur'an, Iskrenost, 4)

„Niko nije kao On!“ (Kur'an, Dogovaranje, 11)

„Znaš li da ime Njegovo ima iko!“ (Kur'an, Merjem/Marija, 65)

Dakle, Bog, neka je uzvišen, nema nikog sličnog, ni suparnika, ni ravnog Sebi, niti nekog ko je nazvan kao On!

Međutim, pogledajte ljude, šta sve govore kada žele da opišu Boga! Neki smatraju životinju božanstvom, kao oni koji obožavaju kravu ili miša. Neki božanstvom smatraju obični predmet, kao oni koji obožavaju kipove i vatru. Neki ljudi imaju više božanstava, kao što su vatropoklonici koji imaju boga tame i boga vatre, ili Grci koji imaju boga ljubavi, boga opskrbe, i trećeg, boga zvezda. U mnoštvu ovih očiglednih manjkavosti, ovi ljudi kao da smatraju da njihov bog ne poseduje sposobnost da vrši sve ove poslove! Neki idu još i dalje pa obožavaju nešto što je daleko odvratnije od svega navedenog, kao obožavanje ženskog polnog organa. Neki potiskuju svoj razum pa obožavaju najvećeg ljudskog neprijatelja – sotonu! Ali, hajde da se malo uzdignemo i da pogledamo kako sledbenici nebeskih objava opisuju Uzvišenog Gospodara.

U čitavoj istoriji Jevreji su bili ohol narod koji je prkosio Silnom, hvaljen neka je On. Kazali su:

„Allah je siromašan, a mi smo bogati!“ (Kur'an, Imranova/Amramova porodica, 181)

„Allahova ruka je stisnuta!“ (Kur'an, Trpeza, 64)

Tj. škrt je, a neka je Bog hvaljen, uzvišen i daleko od onoga što oni govore!

Islamski učenjak Ibnul-Kajjim kazao je: „Kada su u pitanju Jevreji, Bog ti je naveo priče o neznanju njihovih predaka, njihovim zabludama i nepromišljenim postupcima, što ukazuje šta je, zapravo, pozadina mrklih tmina neznanja (savremenih Jevreja), tmina koje se uistinu nižu jedna iznad druge! Dovoljno je da spomenemo da su obožavali zlatno tele koje su napravili sopstvenim rukama. Obožavali su ono što su napravili u statui najgluplje životinje, životinje koja je najmanje razborita, koja se navodi kada želi da se asocira na nepromišljenost. Pogledaj samo u to njihovo neznanje i maloumnost sa kojom su prelazili granice! Kako su, pored Boga, mogli da obožavaju drugo božanstvo!!! Prethodno su se uverili u dokaze Božije jednoće, monoteizma, i veličali su Gospodara, poslanik je još bio živ među njima i znali su da nije mrtav. Pa, ako su to naumili da urade, čudno je zašto nisu odabrali neko nebesko znamenje, kao što su Sunce, Mesec, zvezde!? Ne, nego su učinili baš suprotno, uzeli su zemaljsko znamenje!? Pa ako su to naumili da učine, zašto nisu uzeli nešto što je kao znamenje stvoreno da stoji iznad Zemlje, kao što su gorde planine i slično njima!? Ne, nego su učinili baš suprotno, uzeli su nešto što je unutar Zemlje, poput ruda i raznolikog kamenja, nešto što se iz nje prerađuje!! Pa ako su to naumili da učine, zašto nisu uzeli već gotovo znamenje – dragulj, nešto što nije potrebno prethodno proizvesti: stavljati u vatru, okretati sa raznih strana, udarati železom i izlivati u kalup!? Ne, nego su učinili baš suprotno, nešto što su trebali manuelno da proizvedu: udaranjem, stavljanjem i paljenjem u vatri kako bi se eleminisala nevaljala materija!! Pa ako su to već bili naumili da učine, zašto tu statuu ili kip nisu oblikovali da nalikuje izgledu plemenitog anđela, poslanog verovesnika, ili nekog nebeskog ‘dragulja’ kojeg u običnom životu ne mogu da dotaknu ruke!? Ne, nego su učinili baš suprotno, oblikovali su ga u liku zemaljske životinje!! Pa ako su i to bili naumili da učine, zašto ga nisu oblikovali u liku najpoznatijih životinja, onih koje su najsnažnije ili koje se najsmelije upuštaju u borbu i suprotstavljaju nasilju, poput lava, slona, i drugih!? Ne, nego su učinili baš suprotno, odabrali su da bude oblikovana u liku najgluplje, najpotlačenije i najeksploatiranije životinje, one koja se koristi za oranje i za navodnjavanje, koja je toliko slabašna da ne može da se odbrani ni od starog niti od mladog!! Nakon svega, kakvu spoznaju oni imaju o onome koga obožavaju i o svom verovesniku i iznesenim činjenicama?! Onaj ko je od svoga verovesnika zatražio da im nešto odredi za božanstvo i koji je, nakon što je posvedočio u neodoljive dokaze, obožavao proizvedenog boga, za takvog je normalno da smatramo da nije spoznao istinu o Bogu, o Njegovim imenima i osobinama, i o Njegovoj veri. Takav nije svestan ni istine stvorenja, njegovih potreba i zavisnosti. Da su spoznali istinsko božanstvo i svoga poslanika, ne bi verovesniku kazali: ‘Nećemo da ti poverujemo sve dok jasno ne vidimo Boga’, niti bi kazali: ‘Idite ti i tvoj Gospodar pa se sami borite, niti bi ubili nevinu osobu i ubijenog bacili pred kapiju, ne priznajući da su ga ubili. Dok su sve to činili, njihov verovesnik (Mojsije) je bio među njima, a i nebeske vesti, i objava mu je još uvek dolazila ujutru i naveče. Kao da su mislili da će sve to da ostane skriveno Bogu kao što je bilo skriveno od ljudi?! Da su spoznali Onoga koji se obožava zasigurno Mu ne bi kazali: ‘Oče naš, budi pažljiv koliko spavaš!’ Da su Ga spoznali, ne bi se upuštali u rat protiv Njegovih verovesnika, ubijajući ih, hapseći i proganjajući ih! Ne bi se ni usudili da dozvole ono što je On zabranio, niti da izostavljaju očigledne naredbe služeći se varkama…“

I osim ovih ružnih reči, koje ne bi izgovorili ni obožavaoci kipova svojim božanstvima, još ih je mnogo u nizu koje su govorili.

Kada je reč o hrišćanima, treba da kažemo da je njihovo stanje daleko povoljnije od stanja Jevreja, pa da su nam oni, za razliku od Jevreja, mnogo bliži. Organizovali su koncilijski sastanak, tzv. Sastanak poverenja – koji islamski učenjaci nazivaju sastankom pronevere – na kojem je bilo prisutno više od dve hiljade njihovih učenjaka. Razmatrajući važna pitanja, trebali su da se dogovore o svojim ubeđenjima o Bogu, pa su se složili da Uzvišeni, kako to kaže Ibnul-Kajjim, čini postupke svojstvene glupacima i ludacima!

Uzmimo za primer da se neki vladar naljuti na svoj celokupni narod zbog učinjenog greha jednog svog podanika iz tog naroda, pa da taj narod neprestano i svim načinima pokušava da mu udovolji, ali bezuspešno! Nakon dugog vremena, kaže im: ‘Ako želite da mi udovoljite i da moja ljutnja prestane, poslaću vam svoga sina kojeg trebate da udarate, po licu pljujete i ubijete! Ako tako učinite, tek onda ću sa vama da budem zadovoljan!’ Pa, zar bi iko mogao tako nešto da učini?!

Hrišćani kažu: Bog se rasrdio na celokupno čovečanstvo zbog greške koju je učinio Adem (Adam). Zbog njega On nije bio zadovoljan sa čovečanstvom, bez obzira na mnoštvo verovesnika i poslanika, sve dok nije poslao Svoga sina čovečanstvu. Njegova ljutnja neprestano je trajala sve do onog trenutka kada su počeli Njegovog sina da udaraju, šamaraju, pljuju po licu i konačno kada su želeli da ga razapnu. Stavili su trnje na njegovu glavu, ekserima su zakucali njegove ruke na gredu i držali su ga na krstu sve do smrti. Tek tada je On postao ponovo zadovoljan sa čovečanstvom i oprostio im je grešku. Neka je uzvišen Bog i veoma daleko od onoga što o Njemu govore nasilnici!

Takođe, Muhammed, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, opisao je meleke (anđele) zapanjujućim opisom: da su oni Božija vojska koja izvršava Njegove naredbe, da su u svakom trenutku neumorni robovi svome Gospodaru koji niti spavaju, niti jedu i niti piju. Oni danonoćno slave Boga i to im ne prelazi u dosadu! Primećujete li koliko se ovaj opis anđela razlikuje od opisa koji su izrekli nevernici, koji su kazali da su anđeli ženskog roda, i još mnogo toga drugog!?

Raj je opisao fascinantnim detaljima koji, uistinu, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim i koji izazivaju neopisivu čežnju da, skoro pa ne možete da se suzdržite a da ne uzviknte: „Bože moj, učini da i ja budem jedan od rajskih stanovnika i nemoj da mi uskratiš blagodati ulaska u njega!

Međutim, danas kada poslušaš mnoge filozofe kako opisuju „dobrostivi grad” – kako kažu za Raj – zasigurno će da te nasmeje njihov konfuzni opis i bezazleno razmišljanje! Uverićeš se koliko su dijametralno suprotni i različiti njihovi opisi od Verovesnikovog, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, opisa. Ali, za njih ćemo da nađemo opravdanje, jer, Verovesnik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, nije govorio po vlastitom nahođenju, već na osnovu objave!

Kada je govor o Verovesnikovom, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, opisu Vatre (Pakla), treba da kažemo da je on bio izrazito rečit. Bio je to opis koji je srca ispunjavao ogromnim strahom, užasavajućom stravom i jezom od tog boravišta.

Džefri Lang je kazao: „Kada se Sveta knjiga prevodi na neki jezik, u tom se prevodu obično gube mnoga značenja. Međutim, kada je prevodilac dosledna i bogobojazna osoba, iz takvog prevodilačkog motiva tekst prevoda biće kao sveti bajrak koga neće moći da ograniči nikakve ljudske granice! Bez obzira što je Kur'an nesumnjivo najuticajniji na čitaoca onda kada se čita na izvornom (arapskom) jeziku, u odnosu na čitanje prevoda njegovog značenja, ipak i u prevodu značenja može da se doživi kur'anska raskoš, i strahota i lepota i sjaj kur'anskih umetničkih predstava. Sve se to, uistinu, duboko reflektuje na osobu, kao što su to, primera radi, slikoviti i zastrašujući prizori Vatre…“, pa sve dok nije kazao: „I bez obzira što su sledbenici islama sa Zapada primovisani da se oslanjaju na komentar Kur'ana, sasvim sam siguran da su, i kao takvi, svi oni u mogućnosti da osete razliku i da primete da je najviše što fascinira u Kur'anu njegov književni stil. Upravo on kod čitaoca izaziva neodoljiv osećaj da je Kur'an nebeska objava.“

 

Odlomak iz knjige: „Neporecivi argumenti o istinitosti poslanstva Muhammeda.“ www.islamhouse.com/sr/books/2786508/