Arnold Joseph Tounbee: Ukoliko bi se principi Islama primenili na društveni život novih svetskih masa, imali bi spasonosne efekte na velika društva u bližoj budućnosti.

Arnold Joseph Tounbee, (1889–1975) Britanski istoričar, filozof istorije i sociolog. Profesor Međunarodne istorije. Bio je pobornik teorije društvenih ciklusa i autor je monumentalnog dela A Study of History (Istraživanje istorije). Arnold Džozef Tojnbi studirao je istoriju u Vinčesteru i u Hajdelbergu, kao i na Oksfordu, a zatim je radio za Ministarstvo spoljnih poslova kao stručni savetnik, naročito za vreme oba svetska rata. U razdoblju od 1918. do 1950. godine, bio je vodeći britanski konsultant vlade za međunarodne odnose, posebno u pogledu Bliskog istoka. Godine 1919. bio je delegat na Pariškoj mirovnoj konferenciji, a zatim je bio profesor na Univerzitetu u Londonu. Od 1924. godine bio je profesor Međunarodne istorije na Londonskoj školi ekonomike (engl. LSE), a osim toga, u razdoblju od 1925. do 1956. godine, vršio je funkciju direktora Kraljevskog instituta za međunarodne poslove. U svom delu A study of history (Istraživanje istorije) o poslaniku Muhammedu, alejhi selam, napisao je:

„Prema tome, Muhammedova politička aktivnost ističe se kao faktor od prvorazrednog istorijskog značaja u istoriji civilizacija; i ona je takođe značajna kao fenomen Muhammedove lične karijere, zato što ovu karijeru čini izuzetkom od pravila…”^[1]

Zatim navodi:

„Da li je Muhammed vulgarni prevarant koji se predstavljao kao poslanik a imao je ambiciju za tron od samog početka? Ova je kleveta definitivno pobijena podacima iz Muhammedovog života tokom trinaest godina, između njegovog prvog objavljivanja svoje poslaničke misije u Mekki oko 609. godine, i njegovog preseljenja iz Mekke u Medinu 622. godine.”^[2]

U svom delu Civilization on Trial (Civilizacija na sudu), o Islamu je napisao:

„Možemo, međutim, da uočimo određene principe Islama koji, ukoliko bi se primenili na društveni život novih svetskih masa, mogu da imaju bitne spasonosne efekte na velika društva u bližoj budućnosti. Dva upadljiva izvora opasnosti – jedan psihološki i drugi materijalni – oba prisutna kod sadašnjih svetskih masa, sa dominantnom osnovom u našem modernom zapadnom društvu, a to su rasna podvojenost i alkohol; i u borbi sa svakim od tih zala islamski duh ima rešenje koje bi moglo da da rezultate, ako bi bilo prihvaćeno, visokim moralnim i društvenim vrednostima.

Prestanak rasne podvojenosti, kao što je to među muslimanima, jedan je od izuzetnih uspeha Islama, a u savremenom svetu postoji ogromna potreba za širenjem ove islamske vrline.”^[3]

[1] Arnold J. Tounbee,  A study  of history, Volume III,  London, Oxford   University   Press, 1956. str. 466.

[2] Isto, str. 468.

[3]Arnold J. Tounbee, Civilization on Trial, London, Oxford University Press, 1957. str. 205.

 

Izvor: Knjiga: “100 svetskih velikana o islamu”

https://d1.islamhouse.com/data/sr/ih_books/single/sr_100_velikana_o_islamu_muslimanima.pdf