Home / Tekst / Naš Stvoritelj / 3. Naučna otkrića u Kur'anu: Odakle zaista potiče gvožđe?

3. Naučna otkrića u Kur'anu: Odakle zaista potiče gvožđe?

     Uzvišeni Bog kaže: „ …i gvožđe smo spustili, u kome je velika snaga i koje ljudima koristi…ˮ (Kur'an 57:25)

     Arapska reč „enzelnaaˮ koja se odnosi na gvožđe u ovom ajetu mogla bi imati metaforičko značenje kojim se objašnjava da je gvožđe poslato ljudima kako bi donelo veliku dobrobit. Međutim, ako u obzir uzmete bukvalno značenje, a to je: „ fizički poslato dole, s nebaˮ kao što je to slučaj sa kišom i sunčevim zracima, shvatamo da ovaj ajet govori o veoma značajnom naučnom čudu. Jer je pomoću modernih astronomskih istraživanja otkriveno da gvožđe koje nalazimo na našoj planeti potiče od ogromnih zvezdanih tela iz svemira.[1] Ne samo gvožđe na Zemlji već i gvožđe u celom sunčevom sistemu dolazi iz svemira jer temperatura Sunca nije pogodna za stvaranje gvožđa. Temperatura na površini sunca iznosi 6000 stepeni Celzijusa, dok u njegovom jezgru dostiže otprilike 20 miliona stepeni. Gvožđe može nastajati samo na zvezdama mnogo većim od Sunca čija temperatura dostiže par stotina miliona stepeni. Kada na toj zvezdi količina gvožđa dostigne određeni nivo, zvezda više nema „prostoraˮ za njega i na kraju eksplodira što se naziva „novaˮ ili „supernovaˮ. Tim eksplozijama se gvožđe oslobađa u svemiru.

     Jedan naučni izvor potvrđuje sledeće informacije na ovu temu. Postoje dokazi i o starijim „supernovaˮ događajima. Povećan nivo sedimenata izotopa gvožđa, Gvožđe-60 u morskoj dubini tumači se kao indikacija da je pre pet miliona godina došlo do eksplozije supernove na udaljenosti od nekih 90 svetlosnih godina od Sunca. Gvožđe 60 je radioaktivni izotop gvožđa čije je vreme poluraspada 2,6 miliona godina (do 2009. se smatralo da je vreme poluraspada 1,5 miliona godina). Povećano prisustvo ovog izotopa u geološkom sloju ukazuje na to da se nedavno u okolnom svemiru desila nukleosinteza i potonji prenos izotopa do Zemlje (možda u obliku prašine ili sitnih čestica).[2]

     Ovo je dokaz da se gvožđe ne formira na Zemlji već da je nošeno sa supernova i „poslatoˮ kao što stoji u kur'anskom odlomku. Jasno je da ova činjenica nije mogla biti poznata u sedmom veku, kada je Kur'an objavljen. Ipak, ova činjenica stoji u Kur'anu, reč Allahovoj, Onaj Koji obuhvata sve stvari u Svojoj bezgraničnoj mudrosti. Astronomija je takođe otkrila da su i drugi elementi stvoreni van Zemlje. U ajetu stoji: „i poslali smo gvožđeˮ, pa mi ovo i moglo da se odnosi na te druge elemente.

     Međutim, činjenica da se posebno spominje gvožđe je prilično zapanjujuća jer je do ovih otkrića došlo tek u 20. veku. U svojoj knjizi Sudbina prirode poznati mikrobiolog Majk Denton ističe važnost gvožđa: od svih metala, najvažniji za život jeste gvožđe. Akumulacijom gvožđa u centru zvezde dolazi do supernove, a nakon eksplozije važni životni atomi se šire svemirom.

     Gravitacija je privlačila atome gvožđa centru primordijalne Zemlje, čime je nastala visoka temperatura čime je započela prvobitna hemijska diferencijacija Zemlje i oslobađanje gasa u ranu atmosferu i na kraju formiranje hidrosfere. Topljeno gvožđe u središtu zemlje deluje kao veliki dinamit i stvara zemljino magnetno polje koje pak stvara Van Alenov pojas zračenja koji štiti površinu Zemlje od štetne visoko prodorne kosmičke radijacije i štiti ozonski omotač od toga da bude uništen kosmičkim zracima.

     Bez atoma gvožđa ne bi bilo života u kosmosu koji se zasniva na ugljeniku, ne bi bilo supernova, ni grejanja prvobitne Zemlje, ni atmosfere i hidrosfere. Ne bi bilo ni zaštitnog magnetnog polja, ni Van Alenovog pojasa zračenja, ni ozonskog omotača, ni metala za hemoglobin u ljudskoj krvi, ni metala da ukroti reaktivnost kiseonika, ni oksidativnog metabolizma.

     Ovo jasno govori u prilog tome koliko je gvožđe važno. U Kur'anu se skreće posebna pažnja na gvožđe. Postoji i jedna skrivena istina koja ukazuje na važnost postojanja ovog elementa (Kur'an 57:25) i sadrži dva veoma zanimljiva matematička koda. Intrigantna i intimna veza između gvožđa i života, između crvene boje krvi i smrti neke daleke zvezde ne samo da ukazuje na važnost elemenata u biologiji već i na biocentričnost kosmosa.[3]

[1] „130 očitih čuda u Kur'anu“ strana 110-111 i na adresi: www.wamy.co.uk/announcements3.html

[2] Priscilla C. Frisch The galactic environment of the Sun, American scientist, January- February 2000.

[3] Michael J.Denton, The Nature’s destiny, New York:The Free Press, 1998. str. 198.

Iz knjige: “Moja velika ljubav prema Isusu me je dovela do Islama.”

Check Also

Umišljenost sobom – samoljublje

Samoljublje je bolest srca koja uništava Božije robove upropaštavajući njihova dela, ona proteruje iskrenost iz …

Komentariši