Home / Tekst / Analiza religija / Jevanđelje po Jovanu na vagi istine

Jevanđelje po Jovanu na vagi istine

Zasigurno je dokazano da je Isus, mir nad njim, među svojim učenicima, zvanim apostoli, imao jednog kojeg je posebno volio. To je bio Jovan, sin Zevedejev. Ovo je, kao što smo na početku rekli, zasigurno dokazano. Međutim, ono što nije dokazano je to da je ovaj isti Jovan sastavljač Jevanđelja po Jovanu. U ovo sumnjaju mnogobrojni istraživači, među kojima i hrišćani. Zašto? Zato što se ovo Jevanđelje odlikuje nečim što je postalo temelj hrišćanskog učenja – tvrdnjom da je sam Isus bog. Po tome se ono razlikuje od sva tri ranije pomenuta jevanđelja, koja o ovome, bar otvoreno, ne govore. Ovo jevanđelje raspravlja o filozofskim pitanjima, što nedvosmisleno govori o bliskoj vezi njegovog sastavljača sa filozofskim kretanjima i kulturom sredine u kojoj je živio.

Kao što po pitanju ostalih jevanđelja nailazimo na mnogobrojna neslaganja u vezi sa njihovim sastavljačima, datumom nastanka i jeziku na kome su napisana, te iste probleme susrećemo i u vezi sa ovim jevanđeljem, samo što su oni ovde još više izraženi. Rasprave oko ovog jevanđelja su poprimile poseban tok i one se dobrim delom razlikuju od rasprava o drugim jevanđeljima. Kad o ovome govorimo, možemo reći, da se pred nama nalazi veliki broj stručnjaka iz oblasti istorije religije, naročito hrišćanstva, koji bez ikakva sakrivanja i ustručavanja izjavljuju da je sve što je u vezi sa Jevanđeljem po Jovanu, s obzirom na njegovu tematiku, ličnost sastavljača, vreme njegovog nastanka i druga pitanja po kojima odudara od ostalih jevanđelja, obavijeno velom sumnje i nemogućnostima da se na sve to da zadovoljavajući odgovor. Među njih spadaju:

Džon Marš; Grant; M. Kolman; Stadlin; Dr. Post; Džordžis Zevin; Čarls Boter; Moris Bikaj i drugi.

Ovakav stav je u:

– Britanskoj enciklopediji i

– Američkoj enciklopediji.

Džon Marš u predgovoru svog komentara Jevanđelja po Jovanu pod naslovom ‘Nemogućnost potvrde’ kaže: „Teško je, ako ne i nemoguće, dokazati i potvrditi bilo koji od problema Jevanđelja po Jovanu.”

On navodi primere pa kaže:

– Ko je bio Jovan za koga se kaže da je napisao Jevanđelje?

– Gde je živeo?

– Kome je posvetio svoje Jevanđelje?

– Koje je izvore koristio?

– Kada je napisao svoje Jevanđelje?

Moguće da je pisac Jevanđelja po Jovanu Jovan Marko, a ne Jovan sin Zevedejev. Jovan Marko imao je svoj kružok istomišljenika i delovao je među strancima, a ne među Jevrejima. Ovaj kružok je bio pod uticajem Jovana Krstitelja.

Što se tiče Granta, za njega se može reći da on zastupa mišljenje da je pomenuti Jovan bio hrišćanin i da, najverovatnije, ne vodi poreklo od Jevreja. On dalje smatra da je Jovan bio pod jakim uticajem helenskog učenja i filozofije, iako je sam bio istočnog ili grčkog porekla. O mestu nastanka Jevanđelja po Ivanu, Grant iznosi sledeću konstataciju:

„Vrlo je verovatno da je Jovan svoje Jevanđelje napisao u Antiohiji, Efezu, Aleksandriji ili Rimu.”

Navođenje mesta mogućeg nastanka, Jevanđelje po Jovanu, Grant opravdava tvrdnjom da su to bili glavni centri delovanja i propovedanja hrišćanstva u bližem i daljem okruženju u prvom i drugom veku po Hristu kao i tvrdnjom da su pomenuta mesta bila u stalnom kontaktu, jedna sa drugim.

Ibn el-Batrik smatra da je Jovan svoje Jevanđelje napisao na ostrvu Patmos u Egejskom moru, koje je tada pripadalo vizantijskom carstvu.

  1. Tematika Jovanovog jevanđelja

Jovan je svoje Jevanđelje napisao sa ciljem da služi kao udžbenik hrišćanskog učenja i crkvene liturgije unutar crkve s jedne, i propagiranja van crkve, s druge strane.

Ovo Jevanđelje zadire u pitanja koja su na kraju prvog i početku drugog veka bila kamen spoticanja u hrišćanskom svetu. U tom periodu se širilo gnostičko učenje kroz koje se Isus pokušavao promovirati u boga, što ga je učinilo nestvarnom osobom, stvorenjem u kome se bog privremeno pojavio u ljudskom liku i koje nije osetilo bol ni gorčinu smrti. Sve ovo, zaista, zrači iz Jevanđelja po Jovanu. Grant o tome kaže: „Jovan je, bez sumnje, morao znati za postojanje ostala tri jevanđelja koja su međusobno slična. Jovan je svoje Jevanđelje napisao s ciljem da dopuni ili ispravi tri ranije napisana.

Komentarišući drastična neslaganja između Jevanđelja po Jovanu i ostala tri, M. Kolman kaže da je Jovan imao različite teološke poglede od ostalih misionara hrišćanstva. Stadlin tvrdi da je celo Jevanđelje po Jovanu napisao neko od učenika aleksandrijske škole.

Profesor Ebu Zehre dodaje: „Osporavanje od strane hrišćanskih učenika mogućnosti da je Jevanđelje po Jovanu napisao Jovan, sin Zevedejev, nije nikakva novost niti pitanje koje je pokrenuto u naše vreme. Naprotiv, oko ovoga se vodila žučna polemika od početka drugog veka po Isusu. I tada je bilo osporavanja mogućnosti da je Jovan apostol napisao ovo Jevanđelje. Među značajnim imenima tog vremena ističe se Irenej, Polikarpov učenik. Ovaj poslednji je bio učenik Jovana apostola. On nije potvrdio da je od svog učitelja čuo istinitost tih priča koje govore da ovo Jevanđelje pripada Jovanu apostolu, jer da je to bilo tačno, on bi s tim sigurno upoznao svoga učenika Polikarpa, koji bi to, opet, preneo svome učeniku Ireneju. Da je Irenej znao ovakvo nešto, on bi sigurno to, kasnije, kad se o tome razvila diskusija, potvrdio.

Dr. Post navodi različita mišljenja oko datuma nastanka Jevanđelja po Jovanu. Sam on spada u grupu pristrasnih hršćana koji tvrdi da je ovo Jevanđelje napisao lično Jovan apostol i kaže: „Ono je verovatno napisano 95., 98. ili 96. godine po Hristu”.

Istovremeno Ibn el-Batrik spominje da je Jovan svoje Jevanđelje napisao u doba cara Trajana. Međutim, Horn navodi druge datume nastanka Jevanđelja po Jovanu. On smatra da je ono moglo biti napisano 68., 69. ili 70. godine po Hristu, mada ne isključuje mogućnost da je to moglo biti i 89. ili 98. godine.

Drugi istraživači, među kojima je i Ibrahim Halil, bivši hrišćanski sveštenik koji je primio islam, su mišljenja da je Jevanđelje po Jovanu napisano između 110. i 115. godine po Hristu.

  1. Koji su razlozi nastanka ovog Jevanđelja

Džordž Zevin, Jusuf Hori i pisac knjige ‘Vodič u Sveto pismo’ kažu da neki ljudi nisu verovali da je Isus bog i da su takvo mišljenje podržavale mnogobrojne istočnjačke sekte, pa je od Jovana zatraženo da napiše još jedno Jevanđelje koje bi potvrdilo verovanje u Isusovu božanstvenost. Kao rezultat toga bio je nastanak Jevanđelja po Jovanu. Džordž Zevin navodi čak i imena nekih istaknutih osoba koje nisu priznavale božanstvenost Isusa. Među njima su bili Sirintos i Ebison sa svojim pristalicama. Oni su u hrišćanskom učenju pobijali svaku pomisao da je Isus bog i tvrdili da je on samo čovek. Zbog toga su se visoki sveštenici iz Azije i drugih krajeva sastali i od Jovana zatražili da napiše jednu opširnu knjigu o Isusu, u obliku Jevanđelja, u kojoj će napisati sve o njegovoj božanstvenosti, što su bili izostavili ostali sastavljači jevanđelja.

Karls Boter smatra da je Jevanđelje po Jovanu prepuno gnostičkog učenja, jer se na samom početu Jevanđelja po Jovanu kaže:

U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo. (Jovan, 1:1-3)

On kaže da je ovo čista gnoza i da Isusovo učenje i lično verovanje ni u kom slučaju nije bilo Trojstvo. Njega je kroz svoje gnostičko učenje izmislio Pavle sa svojim pristalicama, što je Isusa učinilo nestvarnom osobom, nebeskim stvorenjem u čijem se ljudskom obliku utelovio Bog. Ovo značenje imaju početne reči Jevanđelja po Jovanu. Njima se htelo reći da je Reč bila Bog, a zatim postala telo u kome se pojavio među nama.

Američka enciklopedija kaže da je učenje Jevanđelja po Jovanu nemoguće pomiriti sa učenjem ostala tri, jer ako ustvrdimo da je ovo tačno, automatski ostala tri proglašavamo apokrifnim. Britanska enciklopedija kaže da nema nikakve sumnje da je Jevanđelje po Jovanu krivotvoreno i da je njegov sastavljač imao za cilj da potpali sukob između dva apostola, Jovana, sina Zevedajeva i Mateja.

I da na kraju navedemo mišljenje Morisa Bikaja, savremenog istraživača tri religije, judaizma, hrišćanstva i islama. On kaže da u vezi Jevanđelja po Jovanu postoji mnogo problema, kako po pitanju njegovog sastavljača, tako i po pitanju problematike koju obrađuje, prvenstveno zato što se u svome učenju sukobljava sa preostala tri jevanđelja. Prema tome, pojavljuje se problem kome verovati Mateju, Marku, Luki ili Jovanu.

  1. Zaključna reč o Jevanđelju po Jovanu

Na pitanje kada je napisano Jevanđelje po Jovanu ne može se dati precizan odgovor. Sumnje u to da li je ovo Jevanđelje sastavio apostol Jovan su veoma starog datuma i one su prisutne od početka prvog veka po Hristu. Polikarp, učenik apostola Jovana, kao i Irenej, Polikarpov učenik o ovome ništa ne govore.

O vremenu nastanka ovog Jevanđelja, takođe, se ništa pouzdano ne zna. Dr. Post, strastveni zagovornik Jovana apostola, tvrdi da je ovo Jevanđelje napisao Jovan apostol 95., 98., ili 96. godine po Hristu.

Horn kaže: „Ovo Jevanđelje je napisano 68., 69., 70., 89. ili 98. godine. Za cilj je imalo da potvrdi božanstvenost Isusa nakon što su Sirintos i Ebison sa svojim pristalicama u propagiranju hrišćanstva tvrdili da je on samo čovek.“

  1. Još nekoliko podataka u rasvetljavanju pitanja: Ko je sastavljač Jevanđelja po Jovanu ?

Istorijski izvori govore da je u Maloj Aziji postojala grupacija hrišćana koja je odbijala da prizna da je ovo Jevanđelje sastavio Jovan. To je bilo oko 165. godine po Hristu. Ova grupacija je imala veliki broj pristalica. O njoj je od 374. do 377. godine naširoko govorio Svetac Epifanije. Ovde se nameće sledeće pitanje: Da li bi ovako brojna grupacija na tim prostorima i u tome vremenu, vodila tako dugu i žučnu raspravu, da nije bilo nikakve sumnje u originalnost Jevanđelja po Jovanu? Odgovor je da sigurno ne bi.

Pored toga, sam sadržaj Jevanđelja po Jovanu govori da ono nije izašlo iz pera Jovana apostola. Njegov tekst na mnogo mesta nagoveštava da je njegov sastavljač, gotovo zasigurno, bio neki od jevreskih učenjaka, dobro upućen u način jevrejskog shvatanja i razmišljanja. (Pogledaj npr. sledeće stihove: 4:27, 7:15, 9:7, 4:9, 7:49, 1:21, 4:25, 6:14, 7:4, 12:34, 7:22, 1:28, i 7:37)

Ovome svemu treba dodati da je Jovan, sin Zevedejev, bio nepismen i neuk čovek, o čemu nedvosmisleno govore Dela apostolska (4:13):

A kad videše slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, i znahu ih da behu s Isusom.

Zato se sa sigurnošću može verovati da je sastavljač Jevanđelja po Jovanu poticao iz bogate i poznate porodice. Istovremeno, Jovan apostol, kao siromašni ribar, teško da je mogao imati iole značajniji ugled u sredini u kojoj je živeo. Svemu ovome treba dodati da se četvrto jevanđelje (Jevanđelje po Jovanu) po svojoj tematici, sadržaju i stilu znatno razlikuje od ostala tri jevanđelja.

Prvi koji je počeo tvrditi da je Jevanđelje po Jovanu napisao Jovan apostol bio je Irenej (umro 177. godine po Hristu.) Hrišćanski učenjaci su mišljenja da ono nije dovoljno precizno i da ne može odgovoriti kritici koja mu se upućuje. Međutim, čak i mišljenja onih učenjaka koji nastoje da dokažu da je Jevanđelje po Jovanu verodostojno, gotovo da se u potpunosti podudaraju sa najnovijim saznanjima da bi sastavljač ovog Jevanđelja mogao biti Ivan el-Eršad, a ne sam apostol Jovan, sin Zevedejev. Pomenuti Jovan el-Eršad je jedan od Isusovih učenika, ali se on ne ubraja među dvanaest apostola. Njemu je Isus u poslednjim danima pred smrt bio dozvolio da ga prati i sa njim se druži.

Jovan el-Eršad kao bistar i obrazovan mladić isticao se u poznavanju Starog zaveta. Poticao je iz ugledne kuće saduseja. Međutim, pomenuti Ivan el-Eršad ni u jednom izvoru i ni u jednoj prilici se ne spominje zajedno sa dvanaest apostola, pa prema tome i ne spada u njih. Uz sve ovo treba napomenuti da je Jovan, sin Zevedejev obešen po nalogu Agripe Prve 44. godine po Kristu. Ovo tvrde Karls Alfred, Robert Ezler i neki drugi hrišćanski učenjaci.

  1. Rezime mišljenja o sastavljaču Jevanđelja po Jovanu

U Jevanđelju po Jovanu postoji više mesta iz kojih se vidi da ovo Jevanđelje ne pripada Jovanu apostolu, nego nekoj drugoj osobi, koja je, najverovatnije, bila učenik nekog od Isusovih apostola. Pretposlednja rečenica Jevanđelja po Jovanu je sporna, i verovatno ju je dodao neki od kasnijih efeških učenjaka ranog hrišćanstva.

Ovo je onaj učenik koji svedoči ovo, koji i napisa ovo: i znamo da je svedočanstvo njegovo istinito. (Jovan, 21:24)

Zaključak do koga su došli noviji hrišćanski istraživači kao što su prof. Starter, pisac knjige ‘Četiri jevanđelja’ i sveštenik Bereketullah Ejm, je sledeći:

  1. Nije dokazano da je Isus ili neki od njegovih učenika tvrdio da se Bog utelovljuje u ljudskom liku.
  2. Prvi koji je počeo pisati o utelovljenju Boga u ljudskom liku i tako interpretisati Isusovo učenje je bio čovek koji je Isusa video kao dvanaestogodišnjak i koji od Isusa nije dobio nikakvo znanje, jer mu nije bio ni učenik.
  3. Utemeljivač ovakvog učenja je čovek potpuno nepoznate prošlosti, o kome se, izuzimajući tekstove koji mu se pripisuju, gotovo ništa ne zna. Kakve je bio naravi, ukusa i pogleda? Kakve su bile njegove sklonosti? Odakle mu ovakvo učenje? Od koga ga je naučio? Gde je proveo svoj život? Kakve su bile njegove veze sa učenicima?
  4. Ovakvo učenje je obelodanio u 95. godini po Hristu, kada je imao 70 godina starosti. Od Pavlove smrti tada je bilo prošlo punih 28 godina (jer Pavle je umro 67. godine po Hristu).
  5. Pošto je Pavle, koji je bio već davno umro, u svojim poslanicama utemeljio učenje o utelovljenju Boga u ljudskom liku i to javno propagirao, ispada da Jovan el-Eršed nije bio prvi koji je počeo govoriti o tome, nego Pavle.6. Rezultati najnovijih istraživanja

– Ovo Jevanđelje ispravlja datum raspeća i smešta ga u četvrtak uoči Pashe, (kada se kolju ovnovi za Pashu), dok ostala tri jevanđelja govore da je to bilo u petak.

– Jevanđelje po Jovanu, za Isusa, pored ostalih, koristi i naziv i Sin Božiji.

– Za razliku od ostalih jevanđelja Jevanđelje po Jovanu se bavi tematikom koja je bila prisutna u hrišćanskom svetu na kraju prvog i na početku drugog veka po Hristu, gnostičkim učenjem koje je nastojalo da dokaže da je Isus bio nestvarna ličnost i Božije stvorenje koje se, privremeno, pojavilo u ljudskom liku, koje nije osetilo bol raspeća i gorčinu smrti. Ovo Jevanđelje je došlo da pobije takvo učenje, da potvrdi da je Isus bio ljudsko stvorenje u kome se Bog utelovio, da je osećao bol i gorčinu smrti. Pošto je Jovan istovremeno bio i hrišćanin i helenista pod snažnim uticajem helenske kulture i filozofije u jevrejskom okruženju, on je morao biti impresioniran stoicizmom.

Džon Marš, komentator Jevanđelja po Jovanu, smatra da u vezi sa ovim Jevanđeljem nema ni jednog pitanja na koje se sa sigurnošću može dati zadovoljavajući odgovor. Tako se zasigurno ne zna ni ko je njegov sastavljač, ni gde je živeo, niti za koga je napisano, kao ni koji su izvori korišćeni i kada je napisano.

  1. Glavni problemi oko Jevanđelja po Jovanu1. Ranija tri jevanđelja govore da je glavni deo svoje misije Isus proveo u Galileji, dok Jevanđelje po Jovanu govori da je Judeja bila centar njegovog delovanja.
    2. Bilo bi za pretpostaviti da se ovo Jevanđelje završava sa dvadesetim poglavljem. Postojanje dvadeset i prvog poglavlja je izvor sumnje i kamen spoticanja.
    3. Za razliku od ostala tri jevanđelja, Jevanđelje po Jovanu otvoreno, između ostalog, govori o božanstvenosti Isusa.

Odlomak iz knjige ‘Istina o hrišćanstvu kroz istoriju i verovanje’ autora M. Šahina.

Izvor: http://www.islamhouse.com/sr

Check Also

Oživljavanje zabrane kamate (Biblijska učenja oživljena u Islamu 10)

      Sprovodeći Zakon, poslanik Isus se protivio davanju ili uzimanju kamate jer tekst Starog Zaveta …

Komentariši