Spasenje Spasenje je stranica grupe vernika, entuzijasta i obrazovanih teologa oformljena sa iskrenom željom za širenjem znanja i puta istine u vezi onih, u javnosti, najmanje promovisanih a krucijalnih životnih tema, kao što je tema o Jednom Bogu-Stvoritelju
O LAŽIMA KOJE PRIPISUJU ISUSU, MIR NAD NJIM
Hrišćani nevernici lažu u mnogim stvarima na Isusa, mir nad njim, Bog ga sačuvao od svega onoga što mu pripisuju.
U dvadeset i drugom poglavlju svoga Jevanđelja Luka navodi da je Isus rekao apostolima da sotona želi da ih odvrati od prave vere, a potom se obratio Petru: „Moliću se za tebe da ti sotona ne naudi i da ti se učvrsti vera”. Nakon toga Petar je izneverio i izopačio se od Isusove vere za vrlo kratko vreme, dok su svi ostali apostoli ostali verni Isusu.
Pogledajte, molim vas u to čudno izlaganje koje navode za čistog verovesnika Isusa, mir nad njim, a još kažu i da je Božiji sin, a onda se spominje izdvojeno jedan od učenika (Petar) između svih ostalih, a Isus mu, kao čini molitvu da bude sačuvan od sotone. Taj isti Petar ga izdaje, dok svi ostali ostaju uz njega. Je li ikako moguće zaobići tu neobičnost i neverovanje i je li ikako moguće tako slagati na poslanika Isusa, mir nad njim? Hrišćani sami zapadaju u kučine svojih laži na Isusa, mir nad njim, a on, uistinu, ništa nije rekao što se kosi sa čistom i zdravom verom u Jedinog Boga.
U petom poglavlju svoga Jevanđelja Jovan navodi kako je Isus rekao Jevrejima: „Zaista vam kažem da sin ne može ništa učiniti, sem onoga što vidi da mu i otac čim”. Poznato je da je Isus, mir nad njim, jeo i pio i da su iz njega izlazile fekalije (obavljao je potrebe), ali nikada nije mogao videti „oca” da čini takvo nešto, jer je On-Bog, Uzvišen i NJemu ništa ne treba i samo je On Jedini Bog. Isus, mir nad njim, uostalom nije ni rekao ono što mu Jovan pripisuje, nego je to Jovan izmislio i time je slagao na poslanika. Zanimljivo je i to da trojica drugih autora Jevanđelja takvo nešto uopšte ne spominju.
U sedamnaestom poglavlju Ivanovog Jevanđelja takođe se navodi kako je Isus pred svoju smrt molio: „Bože moj, ja znam da Ti uvek udovoljavaš mojim molbama, pa Te molim da spasiš moje učenike od svih nedaća ovoga i onoga sveta”, a kod većine hrišćanskih učenjaka je stav da su mnogi Isusovi učenici poginuli od mača ili bili razapeti, ili su bili mučeni guljenjem kože i drugim patnjama. Bože sačuvaj, da takva molba bude od strane Isusa, mir nad njim, da spasi njegove učenike na oba sveta a da nakon toga dožive strašne patnje i ovakav način umiranja, iako, kako kažu da je Isus rekao da mu Bog sve udovoljava. Još je Jovan ovde ostao usamljen u svojim navodima, jer ostala trojica (Matej, Marko i Luka) ništa od toga ne navode.
U petnaestom poglavlju Jovan takođe navodi kako je Isus rekao o Jevrejima: „Da nisam činio čuda kakva pre mene nisu drugi činili, ne bi oni toliko greha imali”. Bože sačuvaj, da Isus, mir nad njim, tako nešto kaže kada zasigurno zna kakva je sve Mojsije, mir nad njim, velika čuda činio Božijom odredbom, a takođe i Ilija, mir nad njim,i Elizej, a živeli su pre Isusa, mir nad njim. Obojica su Božijom odredbom oživljavali mrtve, Elizej je oživljavao i mrtve, poput Isusa, mir nad njim, pa kako bi onda Isus, mir nad njim, rekao da je došao sa čudima kakva niko pre njega nije činio!? Nažalost svu tu laž je Jovan izneo na Isusa, mir nad njim, dok ostala trojica autora Jevanđelja ništa o tome ne govore. U desetom poglavlju Marko navodi kako je Isus rekao: “Ko radi mene ostavi svoju kuću, njivu ili šta drugo, dobiće sto puta veću nagradu na ovome svetu, a na onome svetu rajske vrtove”.
A u devetnaestom poglavlju svoga Jevanđelja Mateja kaže: „…da će da bude stostruko nagrađen i da će da dobije onosvetsku nagradu…”, bez spominjanja nagrade ovoga sveta.
Luka u osamnaestom poglavlju kaže da će: … dobiti više nego što je dao”, ne spominjući konkretnu nagradu ovoga ili onoga sveta, ali sve je to potvora na Isusa, mir nad njim, jer je veliki broj onih koji su radi Isusa, mir nad njim, žrtvovali kuće, radnje i druge vrednosti za njegovo vreme, pa nisu dobili na ovome svetu stostruku nagradu, a ni manju od toga. Isus, mir nad njim, im takvo nešto za ovaj svet sigurno nije obećao, nego je to očigledno na njega iznesena laž.
Jedna od sledećih neobičnosti je i u onome što iznosi Mateja u devetnaestom poglavlju svoga Jevanđelja da su farizeji pitali Isusa: „Da li je dopušteno čoveku otpustiti svoju ženu iz bilo kojeg razloga”? A on im je odgovorio: „Zar niste čitali u Tori da Onaj koji je stvorio muža i ženu rekao je: „Zbog žene muž ostavlja i oca i majku kako bi se sjedinio sa ženom i kako bi njih dvoje postali jedno telo”. Ovo navedeno je laž na Isusa, mir nad njim, kao i na raniju Božiju knjigu Toru, jer Uzvišeni Gospodar to nije objavio. Postoji predaja u kojoj se kazuje o stvaranju Adam, mir nad njim, kako je za vreme njegovog sna Bog stvorio ženu od njegovog rebra, pa kada se probudio i kad je ugledao, rekao je: „Zbog nje će čovek ostavljati svoga oca i majku i biće sa svojom ženom jedno telo”. Bože sačuvaj, da je Isus, mir nad njim, nešto pripisao Tori koju je sigurno poznavao, kao i Jevanđelje, pa nije mogao ništa više reći od onoga što je sam Bog u njima objavio. Ali, Mateja je na Isusa, mir nad njim, slagao, dok ostala trojica ovako nešto ne spominju.
Jovan u trećem poglavlju svoga Jevanđelja navodi da je Isus rekao: „…i niko se nije uspeo na nebo, osim onoga koji je sišao sa njega”. I ovo nije tačno i to je potvora na Isusa, mir nad njim, jer u Starom zavetu stoji da su se Henok i Ilija, mir nad njima, uzdigli na nebo, a nisu bili od onih koji su pre toga došli sa neba – nego su rođeni, razvijali se i živeli na Zemlji sve dok se nisu uzdigli na nebo. I u Jevanđelju se, takođe, za njih dvojicu navodi da su se uzdigli na nebo, a pre čega nisu došli s neba. I Muhammed, mir nad njim, se uzdigao na nebo u noći Mi'radža, a da pre toga nije sišao sa neba. Jasno je, dakle, da je Jovan potvorio Isusa, mir nad njim, po navedenom pitanju, a opet, ostala trojica autora Jevanđelja ne beleže ovu navodno Isusovu izjavu. Pa, i kad bi neko od hrišćana rekao da je moguće samo duhovno uzdignuće, kosili bi se sa navodima Starog zaveta i Jevanđelja u kojima se govori o uzdignuću poslanika i telom i duhom kako je bilo i sa Muhammedom, mir nad njim. Ako bi, pak, hrišćani rekli da je Isus, mir nad njim, mislio na duše ljudi koje su napustile njihova tela, opet bi zapali u zamku, jer duše vernika odlaze na nebo, a duše nevernika ne, već u Pakao. Hrišćanski navodi otpadaju i zbog toga što se njihovi navodi temelje uopšteno za svakoga, pa zbog toga se i to, kao i Jovanov gornji navod smatraju lažima na Isusa, mir nad njim. U dvadeset i prvom poglavlju Matejevog Jevanđelja navodi se kako se Isus zaputio svojim učenicima. Bio je gladan i kada je ugledao smokvu pored puta, hteo je da je ubere i pojede. Kada na drvetu nije pronašao plodova, prokleo je drvo da nikada više ne rodi i ono se u tom času osušilo.
Marko u jedanaestom poglavlju svoga Jevanđelja takođe navodi ovakav događaj, ali uz dodatak da se to desilo van sezone smokvinog rađanja. Pa, pogledajte, Bog vam se smilovao kako Božijem poslaniku Isusu, mir nad njim, pripisuju ovakav jedan postupak, da poseže za tuđim plodovima, pa i van njegove sezone, a to je nešto što ne bi učinilo ni maloletno dete, pa možda ni lud čovek. Zatim kažu da je Isus prokleo drvo koje se odmah osušilo, pa kakav je to greh jednog drveta, pa da na takav način bude kažnjeno!? Nema sumnje da drvo može da bude u privatnom vlasništvu, kao i u javnom dobru za svakog prolaznika. Ako bi, pak, bilo privatno vlasništvo zasigurno Isus, mir nad njim, sa svojom velikom pobožnošću i visokim etičkim vrednostima ne bi posezao za voćem bez dozvole vlasnika iste. A, ako bi drvo pripadalo opštom (javnom) dobru za ljude, ni tada Isus, mir nad njim, ne bi proklinjao drvo da se osuši, čime bi sprečio da bude od opšte koristi ljudima. Jer, Bog je sve Svoje poslanike uputio na blag i milostiv odnos prema stvorenjima i nikako drugačije.
Gore navedeno od strane Mateja i Marka samo objašnjava neistinu koja se pripisuje Isusu, mir nad njim.
Iz knjige Anselma Turmeda: Tuhfetul-erib fir-redd ‘ala ehlis-salib
